Исто што и говно, ухвати те кад се најмање надаш без парчета папира.

За Србе, земља у којој апсолутно ништа не ваља - власт, опозиција, животни стандард, инфраструктура, школски систем, тајкуни, криминалци. Једино што вреди јесу спортисти и спортски успеси за које сви живе и које прате са невероватном харизмом.
За странце, Србија је земља феномен. У Србији су људи од 1389. доживели више ратова него преступних година. Инфраструктура се сруши пре него што успе да буде изграђена и опет се иде даље. Наше музичаре готово да не слушају, али у јулу и августу пола Европе дође све скупа са својим музичарима на Егзит, Гучу и Бир фест.
Упркос томе што у последњих двадесет година фудбалски клубови служе за поправљање гол-разлике, кад год постоји прилика, стадиони су пуни, горе и импресионирају цео свет.
Спортисти су већ посебна прича. Са својих пар милиона становника, Срби редовно објашњавају неке ствари онима са Запада. Кошаркаши добијају Американце у сред њихове Америке. Након неколико слабијих година, долази сребро на ЕП-у, са све Костом Перовићем у екипи. Одбојкаши већ двадесет година доминирају. Други мењају тимове, селекторе, позивају странце, али не вреди. Где год оде, Србија је у врху, било да су у тиму биле легенде, Вања, Никола, Квиско, Герић и остали или клинци попут Митића и Старовића. Слично је и са одбојкашицама.
Посебна прича су ватерполисти и тенисери.Тенисери су тренирајући у празним базенима напредовали, а данас су у врху светског тениса. Узимају титуле где стигну и терају остатак света да се озбиљно запита шта то Срби имају, а они не. Па једна Америка, неких 50-ак пута већа од нас не може да избаци тенисера у првих 15, а ми их имамо тројицу.
Ватерполисти су већ феномен. Да ли због тога што су им тенисери заузели базен, не знам, али они већ по правилу немају где да тренирају. Иду по комшијским земљама, спремају се, а онда оду на такмичење и почисте све. И доведу остатак света до тога да стави прст на чело и запита се шта ови имају у себи, па без мора и базена у држави деценијама деру све остале као волове у купусу.
И онда дођемо до оне чувене урбане легенде, која се протеклих месеци провлачи кроз медије, што електронске, што штампане. Србин је: најбољи тенисер света, најбољи одбрамбени фудбалер света, најбољи кошаркаш Европе, најбољи одбојкаш Европе, најбољи ватерполиста света. Да не помињемо ко је измислио струју, добио Нобела за књижевност, усавршио телефонске везе крајем 19.века. И како све то?
Па, једноставно, сви су Срби, другог разлога нема!

Духовита реченица на рачун особе која је учествовала у неком од наших многобројних ТВ квизова и освојила мизерну суму новца.

Најпознатија врста штрудле. Штрудла смак. Имамо и штрудлу шџем. С јабуке, итд.

Pored toga što je jedan od najiritantnijih likova iz crtaća, ubedljivo je i jedan od najbezobraznijih . Za razliku od, recimo, Velje Ilića ili Duleta Vujoševića kojima se cenzuriše tek svaka druga reč ona nikad nije izjavila ni jedan glas, a da nije bio cenzurisan.

Sa našim poljoprivrednim potencijalom bi mogli hraniti pola Evrope, ALI NEĆEMO, nek pocrkaju od gladi.

Срећни, религиозни усклик којим се изражава врхунац емотивности. Изазива га осећај испуњења правде, уверења у добар исход, неочекиване среће и лечење фрустрација.

Filozofska dilema koja, bilo da ste optimista ili pesimista, označava da ćete pasti ispit.

-Stanje duha, tela i odsustvo frke.

Другар који вам препричава шта сте све синоћ радили под утицајем алкохола јер се ви наравно ничега не сјећате.

Izgovor da se ponašaš kao potpuna budala u Srbiji.

Hrvatski izraz za narodnjake iz Srbije.
Tako, u cajke spadaju Mile Kitić, Era Ojdanić, posebno Baja Mali Knindža, Ceca, Lepa Brena, Bajaga, EKV, Smak, Partibrejkersi i "Brandenburški koncerti" J. S. Bacha u izvođenju Beogradske filharmonije.

Подриг после много лав пива.

Izraz, kojim se opisuje manjak potencijalnih kupaca u nekom maloprodajnom objektu.

Prozori ojačani širokim lepljivim trakama u vreme bombardovanja Jugoslavije 1999.

Podrugljiv naziv za čuveni sladoled "Rumenko", dobijen kombinacijom originalnog imena i smešno niske cene istog. Takođe smo ga zvali i "socijalni".

Plafon.

Onaj momenat tišine kada nam je pivo u flašama ispod donje granice etikete pa se gledamo medjusobno ko će sledeći da dozove konobaricu.

...kad jebete, Đuku ne zovete, je izreka koja se koristi radi skretanja pažnje "prijateljima", da vam je već malo pun nos toga da vas se sete samo kada im treba pomoć bilo koje vrste, a, da vas se, po pravilu, neće setiti ako imaju neku akciju koja podrazumeva uživanje u ma kojoj količini, i ma kakvo ono bilo.

Риба која увек игра до границе на којој ти помислиш да си смувао, али те увек охлади... Краљица флерта, просто те натера да пиздиш због тога што јој се вазда приближаваш, а она те вазда одбије... И сваки следећи пут си све ближи и све убеђенији да пролазиш, мећутим од тога нема леба... једноставно ти не да!