Sve učestaliji izraz za dokumentaciju među priučenim političarima i instant ministrima. Reč nije samo posledica (ne)pismenosti već i posprdnog odnosa Srbina prema formi („Neka se samo završava na - logija, zezn’o sam ih hahaha!“) koji funkcioniše bolje na časnu reč, zbuni se kad vidi slova. Ostaje dilema da nam treba zameriti jer smo, zahvaljujući Turcima, više usmen nego pismen narod. Nakon Turaka dođoše Nemci, pa otud i ona : „Bolje da me juri Turčin sabljom nego Švaba olovkom!“ Kada je u pitanju birokratska svakodnevica, zbunjenost je prisutna i sa jedne i sa druge strane šaltera. Ne zamerite šalteruši niti šalterašu, zar očekujete više od njih nego od ministra?

Још један од идиотлука модерног доба где новопечени супружници у циљу транспарентности праве заједнички профил. Хибридни хермафродит профил осим приватности уклања и личне заменице једнине и све постаје "Ми".

Položio pismeni ispit ili kolokvijum metodom slučajnog zaokruživanja ponuđenih odgovora.

Polucenzurisana kraljica psovki u srpskom jeziku. Koristi se u delikatnim situacijama, kad bi necenzurisana verzija dovela do velikog sranja, a totalni prećut do implozije. Akcenat je na tome da se izbace samoglasnici i da se psovka izgovori kroz zube i sebi u bradu, što nerazumljivije.

Pička. Odnosno "pičke", u genitivu.

Raspoloženost muške jedinke da joj ga smesti u dupe.

Jako popularna tetovaža na dupetu leptira.

Ljudi koji imaju težak život. Imaju tonu iskustva, koje ih je nateralo da budu obazrivi. Žive socijalno i nestabilno, zavise od mnogih faktora. Poseduju izuzetnu količinu upakovanog straha, ponekad sasvim neopravdanog. To su osobe koje će se pre nasmejati nego one koje je život mazio, koje su site, ali taj smeh neće biti od srca. Taj smeh će skrivati sivilo, prekrivati tugu. Neće dati vihoru zla da odvuče i preostalu snagu kojom te osobe raspolažu. A te snage je malo.

Gledaju da nikoga ne uvrede, da se ne mešaju u tuđe živote. I svoj im je veoma komplikovan i nimalo lak. Predstavlja nerešivu enigmu. Ne nameću se, zatvorene su u sebe, izjedaju se iznutra. Ne žele nikome da govore svoju muku. Niko i ne zna šta ih muči. Mada se mogu prepoznati na prvi pogled kao osobe koje imaju određene nedostatke za sreću, niko ih neće gledati sa razumevanjem, neće nuditi pomoć. Sklanjaće se od njih kao od neke bolesti. Želeće da ih što pre prođu, preskoče, da ne stupe u kontakt s njima.

Mnogo brige obuzima takve ljude, ali se ipak oni zadovolje i najmanjim stvarčicama. Nisu halapljive, štaviše, sasvim malo im treba za sreću. Ali to *malo*, nikada ne dobiju. Brižljivo čuvaju ono što imaju, ne želeći da izgube ni delić onoga što poseduju. A poseduju veoma malo. Zbog toga su i obazrivi.

Kupuju crni hleb, gledaju po radnjama gde je šećer najjeftiniji, preračunavajući se koliko im je ostalo, ne bi li deci kupili bar litru mleka. Uvek jedu posle dece, i to ono što ostane. Nekada su bili zadovoljni svojim životom, a danas se sa velikom dozom sete sećaju tih dana, kada su umesto sebi pomagali drugima. Kada su imali mnogo više nego danas. Kada su bili srećni.

Danas, krišom kupe novčić na ulici, zgazeći ga i gledajući da ih niko ne vidi. Pre se tako odlučuju da skrpe za život, nego tražeći milostinju od drugih.
Ljudi koji rado pomognu, bar koliko je u njihovoj moći.

Kad se društvo skupi u sokaku, da gleda sisatu Radmilu koja se presvlači kraj prozora, a nije ugasila svetlo.

Neprijatan susret dva voajera iz susednih solitera.

Banda džibera u trešama kupljenim u TREF prodavnici, sa više boja na sebi nego što ima DUGA, a svakom od njih u džepu je po jedan bokser, ili ne daj Bože SKOČKO. Iz nekog nepoznatog razloga imaju PIK na mene. A da, ovom jednom sam KARO sestru.

Balans femkanja i oduševljenja na predlog upražnjavanja poze 69.

Maloletnice sa beogradskih splavova.

Примитивна средина не постоји, постоје само примитивни људи, а таквих има у свим срединама. Међутим, за поједине београдске госпође (даме), то што неко није рођен у Београду чини га примитивним, јер је забога, са 19 први пут видео трамвај, претходно први пут угледавши зграду са више од 4 спрата. То што неко долази из такве "примитивне" средине постаје јој главни аргумент у расправи, колико год да дотична госпођа није у праву. То најбоље знамо ми дођоши. Истина, наилазимо на одличан пријем код већине, али опет неки мисле да су Богом дани јер су "проходали на асфалту" или јер су им плућа "пуна олова".

Izražavanje divljenja i poštovanja prema određenoj osobi. Kada nije dovoljno samo reći skidam kapu. U tim trenutcima se zaboravlja i na moguću netrpeljivost prema datoj osobi, čak i na konkurenciju, ako je postoji među vama. Jednostavno, ona je načinila gest vredan svakog poštovanja.

Sleng za snošaj između dva pripadnika jačeg pola, ali nežnijih shvatanja. Izraz, obavijen muškošću i ratničkim porivom, kako bi prikrio ipak očiglednu baršunastost. Časna borba dvojice kopljanika. Da pojasnim - jebanje dva pedera.

Neshvatljiva odluka devojke da prestane da blajva, već bez potrebe počinje da ljubi ostale delove tela.

Jebanje na više nivoa.

Večiti žal za davno izgubljenim vremenima. Nešto ukorenjeno u biti svakog čoveka.
Možemo biti milioneri, jebati zvezde sa estrade, imati vilu na Kipru, voziti BMW-a, uvek će postojati to "Kako se nekada živelo". To vam je rođaci urođena nostalgija. Što bi Nikola Kojo reko stalno ta priča kako je nekad nešto bilo bolje.
Sa urođenom nostalgijom obično dolazi i urođena potreba da se novim generacijama ispriča o starim dobrim vremenima i onome što oni nikada neće imati.

Floskula koju uglavnom koriste stariji ljudi kako bi klincima indirektno stavili do znanja da, iako sada vode miran i idiličan porodični ćivot, to nije oduvek tako bilo, bili su i oni nekada mladi i razuzdani, ali posao, žena, deca, jebiga, morali su kad tad da se smire i skrase i uplove u mirne luke bračnih voda.
Ipak, predanja o događajima iz njihove mladosti ostaće večno da žive u pričama i prenosiće se generacijama s kolena na koleno.