Serija koja bi, ako bi bila snimljena, u premijernom emitovanju potukla sve do sada zapamćene rekorde gledanosti (pa čak i gledanost prvog dela i njegovih 2013 repriza).

Nakon uspešnog prikazivanja bila bi reprizirana svake godine (ponekad i dva puta) do onog trenutka kada meteor konačno udari u planetu Zemlju i raznese je u paramparčad ili dok se ne usvoji zakon koji strogo zabranjuje prikazivanje ovog ostvarenja u radio-difuznom prostoru Srbije.

Lagani trening za Kineze kao priprema za mnogo teže takmičenje: Državno prvenstvo Kine.

Leži mu svaki protivnik.

Дошао сам тихо. Брат ми показао за ову Вукајлију, па сам му касније преузео налог, јер га је смарало да му висим на њему. Рекао сам себи: "Немам комплекс, ајде мало да се играмо". Срећа били ту неки инструктори, па ми они скренули пажњу како треба да се пише. Ухватио ти ја мало залет, попалио се, сакупио неки плус кад се јави један прекаљени Вукајлијаш каже: "Шта си навро? Идеш ко бик у црвено! Смири се не иде то тако!" Покупио сам ствари и отишао у Школско, ипак је то најбољи лек за душу. Кажу да је добро да човек скрене мало мисли. Била је ту и доза резерве, наврнух, и смирих живце. Прође онај швалер комшинице са седмог, смешан је ко биоскоп! Каже: "Срећан ти Васкрс мали, све најбоље!" Промумлах: "И ја теби!"

Вратих се кући, препио сам, узех лавор и ставих га поред кревета. Замислих се шта је то живот! Сетих се и скочих да дефинишем. Ред укућана испред комјутера је био ко ред Цигана испред Аустријске амбасаде! Ал рекох себи: "Доћи ће и мојих пет минута!" Кева нешто почела да смара спустих је са: "Немој да си Тања Бошковић!" Наставих: "Дај неки динар!" Узврати: "Ти си пунолетан и независан!" Отупео сам на ове игранке, изађох из куће и залупих вратима.

Ставио сам на леђа ранац исхране и продужио у правцу најбољег ортака. Развалио сам га на Сонију, био је то један добар порнић. Најбоље је било кад сам му са Жуњињом мун`о у малу мрежу. Ставио сам чипс и пиво на стомак, а и даље сам га разваљивао. Поверио сам му се да је Шоми опалио Данијелу и рекао му да ником не прича. Рече: "Знаш ме!" Узвратих: "Знам те, зато ти и кажем!" Рекох му и да је Данијела његово годиште, није веровао. Није му било јасно како ју је смотани Шоми смувао. Рекох му да јој је извалио фору: "Јесу били ови из УНЕСКО-а код тебе?" Упишао се од смеха.

Дошло је време да кренем кући. Сретох Молдавку Луизу и рекох јој: "Лаку ноћ!" Нисам могао да се не зајебавам па је питах и дал прима картице! Одбруси да прима само габарит, на неком српском у покушају. Дођох кући, брат пита како сам! Рекох му: "Пусти, брате. Сипај пиво! Тако! Живели!" Јесмо били браћа, ал смо били увек ко Паја и Јаре. "Боле ме бриге за све проблеме" - рекох себи и загрлих јастук.

Ујутру узех подсетник за подсетник у којем је писало да дефинишем живот. Урадих то. После неколико дана брат каже да је доватио другарицу за дупе. Ипак је он мали, схватите га! Рекох му: "Скидај гаће да се изљубимо!" А он се натуштио, јер се она после смувала са Јоцом Крмком. Утеших га, рекох му да њему вага избаци: Молим вас 1 по 1, али није било помоћи. Узели смо да гледамо ватерполо. Драли смо Мађаре. А њега тек сад стигло, па почео да плаче! После се пресабрао и схватио да сам ја у праву. Каже: "Глеј, како ћу да изударам Чварка сад!". Ја гледао са терасе, јесте мањи, ал рефлекси брзи, сложио је Дебелог ко метар дрва. Сав битан рече: "Ништа још увек није готово, ћераћемо се ми још! Морам да кренем да вежбам! Ивана се прима на набилдоване!"

Повезао сам све оно што ми је мали испричао и сретох Иванину сестру. Замолих је да поприча са сестром на ту тему, сложила се наравно, увек смо били у добрим односима. Што жена може из места, ђаво не може из залета. Научиће га мала Ивана, тражиће репете. Шутнух неки курац низ улицу. Прођох поред продавнице, имали су кворум, нисам им био потребан. Поздравих их и наставих, нешто су ме болели синуси! Комшија хармоникаш је свирао, а комшиница са седмог се драла: "Свирај, свирали ти на сарани!" Могло јој се, имала је мужа који је швалера задавио голим рукама. Сретох Шомија, каже синоћ у кафани је била кавурма. Било ми је жао што нисам ишао, пребацио сам се да сам у минусу. Поче нешто да ми приговара рекох му: "Да ме уватиш за курац и да вичеш: Узбуна!" Наљутио се, није право друштво.

Мајао сам се мало по граду и вратих се кући аутобусом. Брата нема, ухватио џаду, мора да је га је Ивана узела по своје! Ћале касни са послом, пуца по свим шавовима. Отишао сам да серем. Кад сам хтео да обришем иза себе четка нам је имала функцију ко Приштина у временској прогнози. Ал` ајде помирих се са тим и одох у собу. Не нађох курчев даљински изнервирах се и захрках!

Oduzeti svom klincu najnoviji CD Šake Polumente i olupati ga o astal, a malom zabraniti da sluša takvu muziku. Potom otići, naći Šaku i njega olupati o astal. I Dadu, ako slučajno naiđe. I sve u pičku materinu.

Гол у који лопта не може да уђе ни под тачком разно. Објекат на који као да су бачене чини јаче од влашке магије које ни највећи чаробњаци спорта не могу да разбију и постигну гол. Какви Роналдо, Меси и остали смртници, Ол Стар квидич тим Хогвортса да јуриша одједном са три лопте, испушили би га. Сеп Блатер и Мишел Платини да дигну дупе из фотеље и лично дођу да угурају лопту у гол, не би успели. Нема гола. Јебига, нека виша сила. Паранормално. Неће лопта у гол па да је јебеш.

U moru varijacija poslednje dve cifre, legendarni broj Top Shop-a koji je u ušima svakog od nas pronašao deo staništa odakle se reprodukuje dobro poznat zvuk:

*Vlasnik ovog neverovatnog proizvoda možete postati za neverovatnih _999 dinara.*

Dan bez dobro poznatog muškog glasa sa malog ekrana je ravan eliminaciji Barselone iz šesnaestine finala kupa Kralja; ogromno iznenađenje koje eskalira čuđenjem hipotalamusa zbog nedostatka određene rutine u svakodnevnim aktivnostima.

Sinonim za Tukidid. Takođe ako je većih razmera može se koristiti i izraz Boban Glavonja. Može se povezati i sa popularnim pevačem Bobanom Rajovićem.

То је кад знаш да ће сутра професор да те пита, па кажеш себи да ћеш да почнеш да учиш чим се вратиш из школе, па кад се вратиш из школе сачекаш мало да се опасуљиш, па огладниш и кажеш себи ''Ае после ручка'', па се наједеш и легнеш мало да свариш храну, па почне добар филм и кажеш себи ''Ае само да се заврши филм'', па се заврши филм и одеш на нет на овај форум, па на онај форум, па кад завршиш, а оно те зову ортаци на баскет, па кажеш себи ''Ае, само пола сата'', па останеш до десет увече, па се вратиш кући мртав уморан, па док се истушираш, оно већ прошло пола дванаест, па кажеш себи ''Ае кад легнем у кревет'', па легнеш у кревет и комираш се, па мислиш ''Ае кад се пробудим'', па се касно пробудиш ујутру и видиш да касниш у школу, па кажеш себи ''Ае у превозу ћу'', а оно у превозу зиповање, па кажеш себи ''Ае на одмору ћу'', кад оно тад блејиш с ортацима и ортакињама, па кажеш себи ''Ае док буде питао друге, ја ћу да слушам, па можда нешто и похватам'', па узмеш да играш потапање бродова или бесилице с ортаком из клупе, па те на крају профа ни не пита, а теби драго што ниси џабе изгубио време на учење. Научићеш све за викенд.

S jedne strane pozira učitelj, odnosno učiteljica. S druge strane, radi ravnoteže, obično stoji najmasivnija devojčica u odeljenju, a svako odeljenje ima bar po jednu bucku. Glavna faca u odeljenju baca hejt pravo iz sredine gde se grli sa svojim vernim drugarima. Pola devojčica nosi haljinice na kojima se čitaju kompleksi njihovih majki. Mali štrebos stoji kao da čeka da bude streljan i ne grli se ni sa kim. Ganci najčešće stoji/stoje skroz levo ili desno, što je način da se pokaže njihova izopštenost iz društva. Neki od onih najsitnijih su se lepo obukli za ovaj svečani trenutak, ali džabe kad im se na fotki vidi samo pola glave. Neki spavaju, neki se glupo keze, neki čačkaju nos, neke danas ne bi nikad prepoznao, a neki su isti. Sve u svemu, ovakva slika te uvek podseti na klinačke zezancije i kako je dobro bilo kad ni o čemu nisi morao da brineš.

Телефон који је, сада већ давне 2002. године, доживео велику популарност у Србији, јер су са њега могле да се шаљу бесплатне СМС поруке у тадашњој Mobtel мрежи, тако што се слање поруке прекидало пре краја, притиском на црвени тастер након што се појави друго ''Please wait...''. Онда су људи сконтали да исто може да се изведе и са већином тадашњих Siemens телефона, па су масовно уживали у дописивању за џ, док неко паметан из телефонске компаније није све упропастио и средио баг у мрежи.

Оно што ти возач Југа каже након што му уђеш у ауто.

Справа која служи да поништиш карту кад уђеш у аутобус, тролу или трамвај (уколико немаш ви-ај-пи повластицу). Неко ко се први пут сусреће са овом појавом би помислио да је то заиста неки аутомат који ти аутоматски поништава карту кад је убациш, али не. Мораш сам да га цимаш. Иначе, и овако једноставне справе се кваре, па онда служе да их путници без карте окруже како би могли да кажу како аутомат не ради ако уђе контрола. Неретко се међу тим путницима налази и кваритељ аутомата који је своју вожњу платио 1 динар, убацивши исти у аутомат.

Назив за гломазан мобилни. У почетку су сви били тарабе и личили су на мало већи воки-токи. И дан данас их видимо код неких матораца, јер су им уваљени од стране деце и унука.

Синоним за израз ''смањи доживљај''. Користимо га кад је неко паљевина, или кад се ухвати за неку ствар као пијан плота, а нарочито могу да буду на мети пријемници.

Српска народна песма, уједно и песма о вероватно најкуљем од свих хајдука икада.

Након девет година живота у страху да ће му Радоица пререзати гркљан на спавању, ага Бећир-ага ухватио Радоицу и сместио га у тамницу са још двадесет хајдука. Они кад су га видели, моментално су пали у бедак, јер им је он отприлике био једина нада за избављење, но, он им рече да искулирају, пошто има план, рече - ''Направићу се мртвим, па ће ме Турци изнети из тамнице и сахранити, а ја ћу се већ искобељати из земље као Ума Турман у Кил Билу 2!''. Ујутру 20 хајдука позва тамничаре, те им рекоше да избаце леш, да им не би ту смрдео кад почне да се дезинтегрише. Ага Бећир-ага је био приглуп човек, па се ладно примио и наложио слугама да га закопају, но, жена му, Бећир-агиница беше паметнија и провали да Радоица глуми, па рече слугама да подложе ватру на љубавном тепиху му и тако му ураде фрај депилациони третман. Подложише они ватру, а он, наравно, писнуо није. Јунак. Не прими се ни на то Бећир-агиница, јер за разлику од свога мужа она није била пријемник, те рече слугама да донесу змију присојкињу и да му је туре у ногавицу, не би ли се он уплашио. Змија присојкиња, кад му је кренула уз ногавицу, не да се Радоица није уплашио, већ се змија усрала од страха кад је видела питона и побегла главом без обзира. Но, Бећир-агиница се ни тад није примила, те наложи слугама да му ураде маникир и набију по ексер испод сваког нокта. Ураде они тако, наравно, Радоица опет не писну. Ни то агиници не беше довољно, па се досети та је Радоица трситељ, да би лево мудо дао за добру рибу, те доведе преда њ двадесет најлепших Туркиња и међу њима прелепу Хајкуну. Кажу да је Хајкуна тако добра риба била, да је и сам Бог помишљао да сиђе с неба и испроба своје чедо. Заигра Хајкуна пред Радоицом, а њему се насмеши јуначки брк кад је онако једру угледа крајичком ока. Наравно, и Радоица је био баја, па се и Хакуна наложила на њега и бацила свилену мараму преко њега, да га не провале. Ово је, у ствари, била велика Бећир-агиничина грешка. Да је Малом Радоици скинула панталоне, па тек онда извела лепу Хајкуну да заигра пред њ, десиле би се две ствари: Мали Радоица би најеб'о и био проваљен, а сви би се питали зашто ли га кој' курац зову Мали. Докурчи Бећир-агиници, те рече слугама да Радоицу баце у море и нахране њиме рибе. Баце они њега у море, а он кад заплива - ма, и Фелпс и Чавић би пали на дупе. Исплива он тако на неку плажу и тамо повади ексере из ноктију, те их метне у џеп, решен да истог дана неком јебе кеву. Врати се он у Задар град и пришуња се двору аге Бећир-аге, те види агу и агиницу како се спремају за неко тршење (напокон, пошто мисле да више нема Радоице да дође и истрси их заједно). Улети јунак Радоица у собу и у једном потезу отфикари аги главу, те рече агиници: ''Јебем ли ти маму, да ти јебем! Знаш ли, курво, како боли кад ти неко набије ексер под нокат! Ту су јебени нервни завршеци!'' Узе Радоица оне ексере, те јој наби пола ексера под нокат, а ова испусти душу. Радоица онда нађе Хајкуну лепотицу, она му даде кључеве од тамнице, те он ослободи своје хајдуке, као и кључеве од ризнице, те он подели дукате с њима, а Хајкуну одведе у Србију, прекрсти је у Анђелију, узе је за жену и направи буљук ситне деце, време губио није.

То је била прича о Малом Радоици, најкуљем од свих хајдука икада.

Аутобус који развози невидљиве путнике. Нема одређену трасу, те се може видети у било ком крају града и у било које време и обично је бржи од стандардних аутобуса обележених бројевима. Никад неће да ти стане кад стојиш на станици - таман се понадаш да ти је стигао аутобус, а онда видиш да је у питању моша и само га испратиш погледом.

Изузетно занимљив часопис са те стране што му се свака иоле образована и интелигентна особа поштено исмеје читајући га. Препоручује се депресивцима за дизање расположења и делује у 80 посто случајева. Оних 20% депресиваца после читања истог падне у још већу депресију и умре. Између осталог, у часопису можете прочитати како направити у глави кугласту муњу и гађати неког у просторији, како ће Русија 2014. године ући у Нато, а Американци предати све своје војне базе на Косову војсци Србије, да је Милошевић трансцедент који још увек обитава у Србији, да можеш да излечиш рак ако гледаш директно у сунце 10 секунди, па онда сваког дана повећаваш гледање за 10 секунди све док не будеш у стању да гледаш у Сунце 45 минута - тада тело постаје ''соларни чип'' и унос хране више није потребан. Такође, часопис обилује текстовима о томе како су извесни јапански научници створили мачке које светле у мраку, кучиће са прасећим репом и краве са флуоресцентним гомнима. Такође, увек се истиче надмоћ Руса у односу на ретардиране американце, па ће тако један млади Рус (по предвиђањима чувеног историчара са Харварда) измислити компјутерски вирус који ће обрисати цео Гугл, а затим и интернет, па ћемо се вратити у доба ручног претраживања картона по библиотекама.

Серија која ће, када буде 50-ти пут репризивана за 50 година, и даље бити серија рекордне гледаности. Да ли је редитељ то постигао употребом црне магије или нечег другог, то се не зна, али је чињеница да је рекордно гледана, иако се њена радња може препричати у неколико реченица.

Наиме, у СВИМ епизодама се води дискусија о непостојећим парама које сви својатају и праве планове шта ће са тим силним милионима кад их добију, па тако Гаги Јовановић хоће за 9 000 000 долара да купи своју фирму, а нема кафе у кући. Иначе, ово разметање огромним парама усред опште немаштине је карактеристично за све серије истог типа - Сетимо се Вукашина Голубовића и његове огромне плате коју добија од Малине, а овамо Риска кува кафу трипут од истог соца и прави попару од хлеба старог хиљаду година. Или кад Гавриловићи 3 пута заредом губе по 20000 марака, а Чупка нема за балску хаљину итд.

Да се вратимо на серију ''Стижу долари''. Серија не би била дегутантна да главни баја није Иван Босиљчић, који иначе глуми општинског ћату, а пред рибом иде у забијене кафиће да га не би наватали жбирови - тзв. Босиљчић-параноја, јер је умислио да је неко мудо. Наравно, количина влаге коју та риба лучи на њега није ништа у поређењу с влагом коју лучи њена кева.

Дакле, серија је суреална, дегутантна, али постоји и један детаљ који је чини морбидном - сцена кад воде дијалог Данило Лазовић и Миленко Заблаћански, у којој му Лазовић каже (парафраза) ''Никад не знаш кад може Онај одозго да те позове к себи''. Онда Лазовића стрефи инфаркт, а Заблаћански се непуне две године касније скуца у мерцедеса и погине.

Други назив за нечије коске - леш илити лешину, тј. распаднуто трупло што су му разне бубуљашке и црви појели изнутрице. Међутим, нису свачије коске мошти! Да би ти леш био називан моштима кад умреш, неопходно је да будеш неки курац, рецимо краљ. Или краљев син. Или неко ко им се на време увукао у рчма. Е, онда кад умреш, стичеш привилегију да нико не сме да каже да си се усмрдео од распадања, већ кажу да лучиш миро (миро је иначе мајсторска игра речи - шатровачки од Роми, јер Роми по дифолту смрде, а миро је супротно од Роми, дакле - мирише).