Linkovi na porno sajtovima imaju otprilike istu funkciju kao crvotočina u Star Treku: kad jednom uđeš ne znaš gde ćeš završiti ali je velika verovatnoća da ćeš se naći u veoma bizarnom okruženju u kome neko nekome nešto radi iz nedovoljno jasnih razloga. I još ćeš morati to da platis.
Završio si sa učenjem, malo se samosažaljevao, proganjao devojku koju ne zanimaš i pročitao očenaš pred spavanje i taman ti je ostalo vremena da krunišeš jedan ispunjen dan gledanjem snošaja između sisate plavuše i kuratog crnca, kako poštenom čoveku i priliči. Ali, avaj, godine gledanja pornića,apstinencije i guranja džigerice u radijator su učnili svoje i nijedna plavuša ti više nije dovoljno sisata a nijedan crnac dovoljno kurat. Hm ali šta je ovo? "Wanna get laid tonight?Click here!" Naravno da ne želiš, zaboga to bi bilo previše naporno ali ipak...klik! I to je to. Zajeb tvog zivota. Gori nego onda kad te je keva uhvatila kako drkaš na sekine slike. Upravo si kliknuo na link na porno sajtu! Retki preživeli pričaju da je najbolje što možeš da uradiš posle ovakve nepromišljenosti da zaliješ komp sa tri kubika betona, ko da je Černobilj. U svakom slučaju ne približavaj mu se..Ali i ovako nema svrhe. Tvoj komp je oboleo od šizofrenije: redirecting to:www.freesluts.com.. redirecting to:www.freeslutblondes.com.. redirecting to: www.freeslutblondesanddonkeys.com redirecting to:www.freeslutsblondesanddonkeyswithsomeseriousanomalies.com redirecitng to:www.vatikan.com redirecting to:www.srbija.gov.rs redirecting to: ....prekid slanja "Zdravo Zemljanine mi dolazimo u mi.. .....nastavak redirecting to: još jedan prekid: warning!Avast found 1200000000 threats. Please kill yourself. opet nastavak: redirecting to: www."#$$%.com
I tako posle pola sata čekanja, gomile virusa i mogućeg par puta kucanja pina kreditne kartice konačno ispred sebe vidiš nešto što će zadovoljiti tvoje povećane apetite: Sisata plavuša u nemogućim pozama sa patuljkom sa slabom bešikom i deformisanim konjem sa terminalnom bubrežnom insuficijencijom. Kul. Svet je ponovo normalan.
Narod koji je najsposobniji da nađe razlog da se napravi žurka.
Nova godina > Repriza Nove godine. Srpska Nova godina > Repriza srpske Nove godine Božić Slava Dan 1 > Slava Dan 2 > Slava Dan 3 > Repriza slave Proslava prve "Odabrane" definicije Rođendan > Repriza rođendana Sestrin rođendan Bratovljev rođendan Babin rođendan Babin odlazak u penziju Babina sahrana > Repriza babine sahrane
Obavezan završetak ubijanja sagovornika komentarima u stilu Milomira Marića. I ne, ne šališ se, samo ti je došlo u glavu da si preterao.
- Tata, ovo je Marko, pričala sam ti puno o njemu. - A da, Marko... Ti si beše kao umetnik, je l'? - Da, gospodine, sviram gitaru i pevam u jednom bendu. - Znači, nešto kao prosjak? Hehe. sledi ćerkin zgrožen pogled - Ajde, ajde, šalim se ja malo, zna i Milica da poštujem i prosjake. Svi završavamo u istoj zemlji, je l' tako mali? udarac po ramenu nesuđenog zeta
Spiritualni naslednik dizelaša, mada je prisutan i uticaj drugih supkultura, od kojih su pokupili sve najgore. Najčešće su momci, ošišani na keca ili potpuno obrijanih glava. Prisutni su na ulicama gotovo svih beogradskih naselja i uglavnom imaju između 13 i 22 godine. Obučeni su prilično skupo za naš standard (Napapirji šuškavci, Nike trenerke i duksevi, parka jakne, kopije Rolex satova), a najprepoznatljiviji su po izuzetno upadljivim patikama - Nike Air 95/95 Ultra/97/TN/u retkim slučajevima Huarache ili Air Force. Među njihovim obeležjima su i "brze cvaje", odnosno naočare za sunce koje nose i danju i noću. Slušaju muziku neverovatno lošeg kvaliteta, a ukusi variraju od turbofolka nastalog u prethodne 3 godine koji iz nepoznatih razloga smatraju repom, nemačkog gangsta repa, uglavnom 187 Strassenbande pa čak do psytrancea koji je nešto najkvalitetnije što će većina njih ikad čuti. Devedeset odsto njih puši, a neretko i uživaju psihoaktivne supstance, najčešće LSD i travu. Uglavnom borave u nargila barovima, školskim dvorištima i parkovima u grupama, a nikad ih nije manje od petorice. Odlikuje ih i koeficijent inteligencije manji od trenutne sobne temperature negrejane prostorije i rečnik koji podrazumeva nekih 300 reči. Takođe iz nekog razloga svi imaju devojke. Nalik dizelašima, mršte se na sve što nosi starke ili martinke, sluša iole normalnu muziku ili ume da misli, samo što se takvi više ne nazivaju metalikama, nego prosto pederima. Gaseri obožavaju svoje naselje ili određeni deo naselja i mrze gasere iz drugih delova grada, pa su i naoružani skakavcima ako dođe do neke tuče, mada takvi sukobi realno postoje samo u pričama. Navijaju za svoje klubove koji igraju u žnj ligama i za jedno od večitih, iako je to samo maska za dalje gasiranje. Iako nemaju pozitivnih osobina, opšte su prihvaćeni i omiljeni u društvu. Nestaće i malih krugova mislećih bića koja na gorepomenute gledaju sa podsmehom, takvi odu u Kanadu i Australiju i više se ne vrate...
To je ono ALI koje nas nokautira. To je ono ali koje nas jednim aperkatom patosira, jer niste držali gard, jer niste ni očekivali udarac. To je ono ali koje te udari u mozak i uspori tvoj svijet u takav slowmotion da vidiš dane, mjesece, godine pa čak i vjekove, kako prolaze pored tebe, tok ti bespomoćno stojiš u mjestu. To jedno obično ali u mnogome odredi tvoj ostatak života. Neke uništi, a neke ojača, ali svima ostavi zarez na duši.
Izraz dobio naziv po Muhamed Aliju koji je na sličan način nokautirao svoje protivnike samo u fizičkom smislu.
( romantična večera u skupocjenom restoranu ) R: Majo, htio bi nešto ti kažem! M: Izvoli. R: Mnogo sam razmišljao, i uvidio sam da od trenutka kad sam te prvi put vidio, na rođendanu moje sestre, pa sve do danas ti si učinila da moj život dobije smisao. Od kad si ušla u moj život sa svojim plavim očima i svojim širokim osmehom, obojila si moje nebo u tirkiznu plavu boju i učinila da moja jutra imaju razlog da svanu. Ti si probudila neke stvari u meni za koje nisam ni znao da postoje, i zato te molim da budeš moj saputnik kroz ovu oluju koja se zove život. Majo da li bi htjela da se udaš za mene? M: Uh, uhvatio si me nespremnu! Ovih zadnjih godinu dana od kako smo zajedno i meni je bilo super, i ti si bio tu kraj mene u najtežim trenutcima, pružio si mi cijelog sebe, i pokazao mi neku drugu stranu života ali ja ne mogu da se udam za tebe.To nebi bilo fer prema tebi, jer ja i dalje volim Marka, iako sam svo ovo vrijeme pokušala da ga zaboravim.
( ustala je i otišla, dok je on ostao da sjedi sa tupim tupim pogledom u daljinu )
Veznik koji negira sve što je rečeno pre njega. Podmuklo se koristi blagim hvaljenjem sagovornika pre nego što mu se poseremo po liku i delu. U američkim advokatskim serijama tipa Ali Mekbil(namerna igra reči) ova pojava je česta u izricanju presude, tako da obično ona strana s kojom se sudija naizgled složi najebe.
- Gospodin Smit se pokazao kao uzoran otac, ali...
- Ti si fin momak, ali...
- EU priznaje teritorijalni integritet Srbije, ali...
Ja sam tada imao četiri, a Stanica, moja sestra dve godine. Bili smo kao i sva ostala deca, zdravi i pravi, ali smo bili veoma siromašni i jedva sastavljali kraj sa krajem. Otac i majka su se borili koliko su mogli, bilo je izuzetno teško. Otac je radio po dvanaest sati u željezničari i jedini donosio novac u kuću. Majka ja bila domaćica.
U leto dve hiljade četvrte, brat od strica moga oca je ispraćao sina u vojsku. Pravili su veliku gozbu i mi smo naravno bili u zvanici. Porodica brata mog oca je bila izuzetno imućna, bavili su se otkupom i preprodajom čelika i imali su nekolko luksuznih hotela. Mi smo bili veoma siromašni, ali kod oca i majke je važilo pravilo da se na svako rodbinsko veselje moralo ići. Kao i obično, pripremli smo svoju jedinu odeću, otac se uzajmio za poklon, a ono što je meni kao malom dečaku ostalo urezano u sećanju jeste domaća Žito torta koju je majka uvek pravila za ovakve prilike. Njoj je ta torta bila izuzetno važna. Kada bude gotova, mi kao deca smo gledali u nju kao u neku totem, baš zbog toga što je njoj toliko značila. Ja sam pored nekog strahopoštovanja prema toj torti, iako veoma mali, osećao u isto vreme i žal za majčinim od svakodnevnog rada ogrubelim rukama kojima mesi.
Došao je i taj dan. Proslava kao i proslava. Dolazak, ljubljenje, majka je tortu na ulazu ostavila na platou namenjenom za iste. Našu tortu ostavila je među ostalim, velelepnim kupovnim tortama od kojih je svaka pojedinačno koštala kao sva odeća koju ja i sestrica imamo na sebi. Ostavila ju je bojažljivo posmatrajući je kao mene kod učiteljice kada sam pošao u prvi razred. Ne brinite gospođo uklopiće se. Proslava, proslava, proslava, četristo gostiju, ludnica. Svi skaču vesele se, rsaju. Nas četvoro smo presedeli celo veče. U deset sati se prigušuje svetlo, domaćin najavljuje tortu. Kakvu tortu, pa ovo je ispraćaj a na svadba? Konobar donosi našu Žito tortu i postavlja je na sred sale. Domaćin poziva sve goste da doću i počnu gacati nogama po torti. To su i uradili, četristo ljudi je gacalo nogama po njoj dok se nije pretvorila u krem. Na kraju došao je jedan sasvim mali čovek izvadio kurac i počeo pišati po svoj toj smesi.
Jedan od glavnih motiva novije krajiške pjesme, odmah poslije rakije, žene i rodnog kraja. Utočište za sve seoske srcelomce koji su igrom sudbine ostali slomljenog srca, suvog kurca a mokrih opanaka. Kad žena izda, rakija pojede,a mati i ćaća istjeraju iz kuće ne preostaje ništa drugo nego rad na pilani, žestok rad i odricanje od svih materijalnih dobara, i pojedinih dijelova tijela. Voljtajući balvane, voljta svoja sjećanja prepuštajući se radu da ga usavrši, i napravi od njega mašinu koja će u sebi da nosi kištru pive i litar rakije, a na sebi pijanog druga i kafansku pjevaljku.Pilana krajišnika čini boljim čovjekom. Kao što narkomani imaju komune, bludnici manastire, krajišnik ima pilanu. Ona mu je i majka i maćeha.
"Na pilani đe krajišnik radi i kuja bi krepala od gladi"
Kada kažu da je on bio jedan od poslednjih pravih šmekera, verovatno misle pod tim izrazom "šmeker" na onaj tip muškarca koji zna da piše knjige, koji zna da peva, koji zna da se pobije, koji ponekad završi i u zatvoru, koji kada kaže gledajući TV Dnevnik "Majku li im jebem ustašku..!", posle toga i ustane pa ode dobrovoljno u rat.
Bilo kako bilo, sve je manje takvih koji su i pismeni i hrabri, koji znaju da pevaju i da se tuku, da pišu i da trpe batine...
Polako nestaju pred najezdom ljudi koji uglavnom znaju da rade samo jedno od toga nabrojanog i to loše...jer u principu, sve te stvari su međusobno povezane i jedna bez druge nemaju tu težinu i snagu koju treba da imaju.
Ukratko, nemaju oni šmeka kao on, pa zato i ne mogu da budu šmekeri...
