Dopunsko pitanje nakon kojeg svaki stanovnik jedinog pravog i jedinog međunarodno priznatog Brda, Banovog Brda, poželi da polomi kosti sagovorniku koji mu je postavio spomenuto podpitanje, pritom ređajući u mislima brzinom svetlosti sve živo i mrtvo u familji dotičnog. A kao šlag na torti, sagovornik je obično iz neke žešće vukojebine, i kako to on pita mene "S kog Brda?"?!?!
Sa druge strane, žitelji ostalih beogradskih brda (Petlovo, Julino, Labudovo, Kanarevo, Glumčevo, Lekino...) začudo apsolutno priznaju inferiornost njihovih brda u odnosu na Banovo. Za jedan broj brda Banovo Brdo predstavlja centar sveta, jer gde god da izlaze i sa kim god da se nalaze, Brdo je za njih obavezno odredište. Dušu dalo ako ste sa Brda, jer posle kasnih izlazaka i napijanja (u trenucima kada vam se razum toliko pomuti da i vi sami zaboravite koje je brdo u stvari Brdo) privilegija što ste sa Brda vas jedino može odvesti u mekanu posteljinu pre nego što su oni sa ostalih brda ušli u autobus ili taksi.
U kantini fakulteta, sediš sa ortakom iz srednje škole koji je na drugom smeru, prilazi neka devojka koju on zna iz svoje grupe. Upoznajete se, ide priča (pri tome ne možeš po govoru da zaključiš odakle je) i u jednom trenutku: Devojka: A odakle si ti? Ti(ponosno): Ja s Brda, ti? Devojka: S kog Brda? Ti(u sebi): Uuuuuu, šta ti meni s kog Brda. Ovo ti nije trebalo, taman si mi izgledala kao dobra devojka!!! Ti(na glas, pritom krajnjim naporom pokušavaš da ti se što manje vidi Žila ludara): Ooovaj sa Banovog. Devojka: Aaa pa tako reci, otkud da znam sa kog brda, ima ih vala ovde u Beogradu kolko 'oćeš. Ti(sa izveštačenim smeškom na licu uspeš da izgovoriš): A jest', u pravu si. Devojka(kao zamšljeno): A ček ček, to ono tamo pored sajma, pa od Ade gore uzbrdo? Ti(počinju da ti poskakuju prsti kao da sviraš dugmetaru ali se nekako ipak obuzdavaš): Uuu pa vidi ti sve znaš! Devojka(sad ona ponosno, samo ne znam zbog čega): A pa da, išla sam na Adu dosta puta od kako sam ovde. Mislim ne na džoging, futing, golf i to, nego znaš ono Tajm Aut, Seks i grad, Piplz, Šuma, Mani Peni... Ti: Ma da. Nego, šta reče odakle si ti? Devojka: Iz Predejana, to ti je kod Leskovca, Jablanički okrug. Ti(hoćeš da eksplodiraš, u sebi): Mamu ti je'em, ja znam gde je to tvoje selo a ti ne znaš koje brdo je Brdo! Ti( na glas): Aa kako ne znam, tamo smo se oždrali od ćevapa ko nikad kad smo išli na ekskurziju, (okrećeš se ortaku) jel se sećaš? ...
Dogovaraš se sa ortacima oko izlaska, i ne znam zašto ali uvek moraju da te pitaju je'beno pitanje "Gde se nađemo?". Petao: E ne mogu pre pola jedanaest nikako da stignem, imam trening. Ti(Brdo): Ma okej, mi se nađemo ranije da drmnemo koju i da se malo zagrejemo a ti kad dođeš onda krećemo. Petao: Aj, a gde se nađemo? Brdo: Jel me zajebavaš, da nećemo u Barajevu, aaa? Petao: Ahaha, okej. Labud: E a 'de ćemo mi? Jula: Stvarno, gde bi mi mogli da se nađemo? Brdo:Na Brdu kod je'enog Siti Hola!!! Kao i uvek! ...
Vidi vako... Nemaš ti pojma šiljokuran... To ti je bila jedna zemlja gde je bilo svega i sve je bilo najbolje.
Niko ništa nije radio, a svi su sve imali. I kad nemaš, uzmeš od preduzeća, il neki od oni kredita što se nikad ne vraćaju, sve se to lepo rasporedi na društvo, i super svima! Svi nas voleli, svi nam zavideli, a tek pasoš što nam bio crven i lep! Na more ideš kad oćeš i de oćeš i pišaš po domorocima, nako gospocki.
Vojska ko zemlja - sve na nivou, sve najbolje, pričalo se da smo bili četvrta sila u Evropi, al ja iskreno mislim da smo bili i prva, ako u Evropu ne računamo i Eseseser. I svi vole vojnika, čudo jedno! Odeš u Srbiju, odeš u najgore ustaško mesto u Rvackoj - prosto se utrkuju ko će pivo da ti plati!
A tek Tito! Da viš kad ON nekom kaže "Ne!"! Pa sve se bre trese, ceo se svet treso od nas, svi nas znali ko smo i de smo, svi nas bre voleli! Crnci te vole, Englezi te vole, Amerikanci te vole, Sovjeti te vole, čudo jedno! Svi pitaju kolko ti para treba, samo da bi i ti njih volo, tolko im stalo bilo do nas i naše Jugoslavije! Pa kad gledaš one sletove na stadionima... Voleli smo ga bre, EJ! I mrtvom smo mu nosili štafetu! Ej, Drug Stari, da je još poživeo, sve bi danas drugo bilo, znao bi on kako sa ovim barabama...
Svi bili jebači, svi unakazili od jebanja svaku zemlju u koju odu, strankinje jedva čekale Srbe i Rvate da se sa njima plode, jer su svi Jugosloveni bili pravi ploditelji, takvih na planeti nije bilo. Tolko smo plodili da su ove naše ostale suve, pa počo se smanjuje natalitet, to je krenulo otad, jer smo bili jebači.
A tek bracvo i jedinsvo... Pa kad zapevamo himnu, Hej Sloveni, pa Brena, pa Bijelo Dugme, pa Kraš čokolade, pa Gorenje... Nismo bre ni gledali ko je Srbin, ko Hrvat, sve nam jedno bilo. Svi smo se zajedno provodili i zezali, pravo Titovo bracvo i jedinsvo! Eeeej, to je bre bila zemlja bre!
Vi sad pojma nemate! Da vam čovek da jednu ovcu nacrtanu, ne biste znali da je sačuvate! Vi ste bre nule svi do jednog!
- A što se raspala onda ta vaša Jugoslavija?
- Što... Zbog vas nezahvalnih, mamu vam balavu! Sve ste hteli, OVOLKA vam usta, al da ne radite ništa i da ne doprinosite, niste navikli ni na muku ni na rad, samo biste se zajebavali po ceo dan i da gledate one vaše porniće i da putujete, samo vas to interesuje! I da kradete! Zinuli u one vaše vođe ko da su bogovi! Ne znate ni ko ste, ni šta ste, ni odakle ste, boli vas uvo za sve, samo da se zajebavate! Mamu vam balavu hohštaplersku!
Srednja i osnovna skola su najverovatnije mesta gde svako musko strada, bez obzira na to da li je k'o od brega odvaljen ili debeo k'o crkveni mis u manastiru na Kosovu. Uvek mora da radi fizicko i mora da tegli svakojake mikroskope, stolove, stolice, prosto receno, kad vec nije diplomirani domar, onda je bar domarski tehnicar.
Sprema se skolska predstava. Treba jos stolica za roditelje. Uciteljica: Miljane, Dragane, 'ajd' da donesete deset stolica sa drugog sprata, muski ste, lako cete. Miljan: Deset? Uciteljica: Pa, nije tako strasno. Ici cete samo tri puta, jer mozete dve da nosite od jednom, ne? Dragan: Uciteljice, ja mogu jednu, jos sam mali. (tuzan pogled) Uciteljica: Odlicno, taman da porastes, 'ajd' na posao!
Osmi osnovne. Nemanja je redar sa Anikom. Treba da se brise tabla. Anika ustaje. Razredna: Nemoj ti, neka ide Nemanja, dosta ces se ti u zivotu naraditi. Nemanja: Nastavnice, ja sam vec tri casa brisao... Razredna: Taman da nabijes misice, 'ajd' jos jedan.
Cas fizickog. Darko nikad nije izostao od pocetka godine, i jadniku se vec smucilo. Milica: Profesore, ja ne mogu danas da radim, dobila sam. Profesor: Dobro, idi onda sedi i obavezno podmetni nesto pod guzu da ne prehladis. Marina: Profesore, mene nesto boli glava danas i umorna sam, mogu da ne radim? Profesor: 'Ajde moze, al' ovo ti je vec drugi put, al' ajde, pusticu te. Darko: Profesore, mene nekako malo boli noga... Profesor: More, sta? Mars bre!!! 'Ajde tamo da igras fudbal, kakvo si ti musko.
Vala, jest' da sam zensko, al' vi muski ste heroji!
Ideal svakog muškarca. Devojka o kojoj sanjaju, ona koja bi bila uz njih u dobru i u zlu. Ona kojoj se poveravaju, ona koja brine o njima i koja ih voli bezuslovno. Ona koja se ne šminka previše, oblači se pristojno, lepo je vaspitana, dobro kuva i ume da sluša i savetuje. Medjutim, kada je pronadju, dodeljuju joj titulu najbolje drugarice.
- Deki, znam da si smoren, ali digni glavu gore, znaš da uvek možeš da računaš na mene. Ako ti bude trebao razgovor, znaš da uvek možeš da me zoveš pa makar bilo 3 ujutru. Adje, dodji kod mene sutra, praviću ti palačinke.
- E, car si. U jbt, izvali onu plavušu, kakva pi*ka. Kakave sise, jaaaaaao, oženio bih je!
Sprava koja od svakog idiota sa 500 evra može da napravi umetnika.
Uputstvo: 1.Canon D40 2.Podešavanje: Auto 3.Nanišani babu u dvorištu ili ciganče na ulici ili odraz sa naočara za sunce 4.Škljoc 5.Aploud 6.Komentari: -Brate, pokidao si ga! Skidam kapu! -Nisam znao da si talentovan be?! -Robijo care, pa ti si umetnik!!!
U nižim razredima osnovne škole, to je veliki događaj zato što si prvi put bez mame i tate, sam, u sobi sa još 3 drugara istog pola. Poenta je pobediti na maskenbalu za šaljivdžije, miss za lepotane, kvizu za pametnice. Obići ćeš Srbiju, posetiti crkve, i kupiti svoj bližoj i daljoj rodbini poklon na kome će pisati ime mesta na kom si bio. I naravno kupićeš halo karticu ( u moje vreme nismo svi imali mobilne) da se javiš mami, tati, baki , deki... U višim razredima osnovne i srednjoj školi, ekskurzija je mesto za prvo i stoto alkoholisanje, sex, ljubav, ne znaš ni gde si bio, ni šta si radio, tj ne sećaš se. Kupićeš ortaku nešto, ako pre toga nisi spičkao pare na alkohol i kurve. Mobilni će ti biti isključen, ne postojiš tih nedelju dana ni za koga! Događaj gde ljudi i profesori prvi put upoznaju kakav si ti u stvari. Najlepši događaj tokom celog tvog školovanja :)
Mama: Milo moje čedo , kako je bilo? Pera(III razred o.š. , upravo došao sa ekskurzije sa Tare): Mama osvojio sam 2. mesto na maskenbalu, glupi Mita je bio 1. a nije ni ličio na policajca, kupio sam tebi, tati, bati, baki i deki ovu šolju, a tetki, ujni, komšiji i Miki automehaničaru ovu pepeljaru. Bili smo tamo u onom etno selu i onda... Mama: Divno ...
Nakon 9 godina...
Mama: I sine kako je bilo, šta ste videli? Pera(II razred srednje škole, došao upravo sa ekskurzije u Grčkoj): Gde? Mama:Pa na ekskurziji Petre.. Pera: a.. pa ekstra je bilo.. baš... ono.. videli smo neki kamen.. i ja sam video rozog slona jedno veče... A Djole kaže da je to od onog.. ma odoh ja da spavam kevo, vidimo se za dva dana... Mama: . . .
Zakon Srbije kaže da se srednjoškolske ekskurzije mogu organizovati u inostranstvu tek u 3. i 4. srednje, tako da, eto šanse da se gomila tinejdžera prošeta po Evropi i upozna se sa blagodetima ( čitaj: odvali se od alkohola ) Grčke, Italije, Francuske, Španije ili Češke.
Ekskurziju razredni starešina najavljuje početkom godine obaveštenjem da se ide za mesec dana i da sve to košta samo četrdeset i kusur 'iljada, plus dnevnice od nekih 30, 40 evra. Na đacima je da raspodele dva gratisa, oni se međusobno pokolju oko toga, pa razredna na kraju uzme stvar u svoje ruke i podeli gratise na 20 i kusur dela. Sledi nekih mesec dana nabavljanja pasoša, vađenja viza i drkanja oko raznih drugih papira, kao razlog neznanja prilikom ispitivanja đaci se pravdaju sa: "Spremam se za ekskurziju", iako klinac samo ladi jaja dok se ćale i keva lome da potegnu veze i izvade pasoš na vreme.
Dan uoči puta u kofere se pakuju grickalice, sokovi, 15 pari čarapa, 16 para gaća, gomila majci, pantalona. Opšte rasulo u kući.
Polazi se sa nekog parkinga u 5 ujutru, noć pre toga kol'ko god da se trudiš, nema šanse da spavaš više od pola sata. Putuje se ceo dan, staje se nekoliko puta, na prvoj benzinskoj pumpi troše se prve pare - odeljenski pušači kupuju po boks "Marlbora", kol'ko da potraje prva dva dana.
Stiže se u hotel oko 8 uveče, tačno na večeru, tu će razredni starešina svima da podeli po ulaznicu za diskoteku koja je ujedno i žeton za besplatno piće.
I ETO! Napokon, posle ko zna koliko hiljada kilometara puta, vrhunac ekskurzije - prilika da se svi kolektivno masakriraju od piva, balantajnsa , Džonija ili Džeka; ćaletova prepečenica je svoju ulogu odigrala još u hotelskoj sobi. Odeljenske face noć će provesti valjajući se u svojem izbljuvku, ali to je fora , šta bi inače prepričavali svojim ortacima kući? Napije se i po neka riba, zakrljaju se neki iz odeljenja, razredne starešine ne podignu ni glas na njih, navikli su, jebiga.
I tako sve, puta 6. Kinta se sprca do trećeg dana u najk šopu, na alkohol i suvenire. Drugi dan se pije u sobi, treći dan u diskoteci, četvrti u sobi , peti u sobi, dok se šesti dan pije opet u diskoteci i to najžešće zato što se sutra pali kući.
Deca se vraćaju kući sa gomilom snežnih kugli u kojima su razni Koloseumi, Ajfelove kule i Krivi Tornjevi, razglednicama iz Paralije, sombrerovima , novim patikama i dresovima Juventusa, Milana, Olimpijakosa ili Panatanaikosa.
Kada se prepričavaju utisci redosled je: šljokali smo, šljokali, zezali se, šljokali, kupovali, šljokali, zezali se, šljokali u sobi, kupovali, šljokali. Na pitanje: "Pa dobro, kakav je Koloseum?" odgovara se sa: " Pa ništa posebno... ali znaš kak'e sam tike uz'o u Rimu taj dan, 50 evra, džabe!"
Mesto na kojem se, suprotno svim zakonima logike, do druge godine uče fizika, hemija, biologija, likovno, matematika (i to kakva matematika!), i upravo iz tih predmeta učenici imaju najgore ocene i oni predstavljaju najveći problem...
- Marija, pa zar ti nećeš biti odlična? Ja sam mislila da ti baš voiš turizam... - Volim, ali hemičar neće da mi da trojku, a ni ona karakondžula neće da mi da 4 dok ne naučim sve trigonometrijske identičnosti i kako i kada se primenjuju sinus i kosinus, a kada kotangens... - ...a? Je li dete, koju si ti bre školu upisala?
To je onaj slučaj kada profesor da bi dokazao odeljenju kako nije pristrasan pri odabiru žrtve za odgovaranje, pita koji je danas datum ili nešto slično, i proziva mučenika koji je pod tim brojem u dnevniku. E sad pošto su skotovi, kakvi jesu, oni onda pitaju, najčešće redara ili nekog štrebera, da im kažu još neke brojeve, koje zatim sabiraju ili oduzimaju od datuma (po potrebi), a sve to da bi zbudžili broj pod kojim ste Vi zavedeni u dnevniku.
Hemičarka: E, pošto se Joksić stalno žali da njega uvek prozivam prvog, evo brojke nisu pristrasne, ajde redar koji je danas datum?
Joksić (inače br. 8 u dnevniku, prevrće očima)
Štreber: Profesorka, profesorka, danas je 22. Oktobar 2008 nakon rođenja Hristovog.
Profesorka (namrgođena, jer broj je suviše daleko od osmice): Hvala Valentine, ok, a mesec je deseti, znači 22-10 = 12. A jel zna neko koliko tetkica radi u popodnevnoj smeni?
Štreber: Tri tetkice rade u popodnevnoj smeni, profesorka. To su Šemsa Ferhatović, Suzana Iv...
Profesorka (namrgođena, i dalje se broj ne poklapa): Dobro, dobro, ne zanimaju nas imena. Znači imamo 12-3=9. Evo još jedno pitanje, koliko tabli ima u učionici?
Redar: Jedna tabla.
Profesorka (mali kez na vr’ usne, konačno se sve poklopilo): Znači to je 9-1=8. A ko je osam u dnevniku, da vidim........Joksiću, ti si! A posle kažeš da te mrzim, vidiš sasvim slučajno je tako ispalo.
Joksić (u sebi, nije za javnost..): Ok, nije ni bitno.
Profesorka: Evo jedno lako pitanje... hmm... Recimo,... Šta se dobija mešavinom tri-nitro-sulfido-hipermangan-karboksi-toluola i afganistanskog kaučuka?... Šta? Ne znaš?.. Ništa Joksiću, jedinica, to su osnovne stvari.
Pocetak recenice kojom roditelji cesto ogranicavaju svoju maloletnu decu. Dete tom prilikom dobije utisak da je sa 18 sve dozvoljeno. Medjutim, pravi problem nailazi kada dete napuni 18 godina.
ja: Tata idem da busim obrvu. tata: Kad napunis 18 godina izbusi sebi rupu na sred glave ako oces, ali sad Boga mi neces. ja: Ali tata...ja imam 19 godina. tata: Dok zivis pod mojim krovom, nemas!!!
