Kokos
Мистериозни прашак из далеке земље који ласица и зец купују од веверице и конзумирају на журкама. Веверица је потрошила све паре са жиро рачуна, па мора јадна да се снађе да прехрани ситне веверичиће. Али авај! Зли Аца Лукас јаше џиновског лептира и прети да им отме кокос и националну тв фреквенцију!
Веверица са тавана проговара:
-Ја сам мала веверица и прави сам зврк, Лукас иде, шмрче кокос, сви у шуму трк.
___________________________________________________________________________
Тако је веверица још једном спасла целу шуму, а ласица је веверицу у знак захвалности запослила као дегустатора жира у једној реномираној канадској фирми.
Веверица је убрзо затим на самиту дегустатора жира - жираната - у деблу северноамеричке секвоје освојила прву награду за животно дело и златан пањ у облику жира, донацију јунака турске хит-серије, Киванча Татлитуга.
Jajcangle
Arhaična alatka iz porodice klešta.
Nemaju da se kupe u gvožđarama jer nijedna fabrika ih ne proizvodi a Kinezi nemaju od koga da ih kopiraju: jajcangle se kuju. Na prvi pogled izgledaju kao obična klešta, nešto kao hvataljke ili mašice, ali onaj deo do kljuna, proširen a nazubljen, krije pravu namenu tih mengela. "Možda ovo služi za krcanje orasa", pomisliće neki mladunac, ali neobjašnjiv osećaj nelagodnosti u predelu mošnica će ga opominjati da nije. Jer, iako on možda ne zna šta je to, njegovo telo instinktivno prepoznaje opasnost.
Prvo i jedino pravilo u vezi jajcangli je: ne želiš da se nađeš sa pogrešne strane jajcangli!
-Milorade, recider onom tvom mlađem da mi ostavi šćer na miru! Ako mu je rekla da neće onda to znači da neće: nema šta on da je zivka, sačekuje i da mi obleće oko kuće kad žena i ja nismo tu.
-A šta tebe to briga, komšija, i šta može njoj da fali? Nema šta ja njemu da govorim nit' bi on mene posluš'o, jer znaš kakvi su kad namirišu - to niko ne zadrža. Ponajmanje ne ti od tvojih 50 godina.
-Komšija, pa neću ja da se bijem sa njim: znam gde mu je legalo, samo ponesem jajcangle.
-Ne bi valjda?!
-A šta tebe to briga, komšija, ostaće ti onaj stariji.
Ispisnica
Kaznena mera. Penal za onog ko hoće pre vremena da odustane ili napusti neku društvenu igru. Ispisnice umeju da budu surove, naročito ako se iz igre povlači onaj ko u tom trenutku gubi.
-Jebite se i vi i vaše Kamene face! Sedim ovde sat vremena, a samo vama ga blajva!
-He-he!
-Ne mogu više da vas gledam kako se cerite! Idem kući!
-OK, al mora da padne ispisnica.
-Šta, da nećete možda macole da mi lupate?
-Jok bre, nismo deca. Ti ideš ispod stola.
Zaboravio da se probudi
Umro drugom najlepšom smrću na svetu. Uveče legao, ujutro nije ustao.
- 'De si druže, sto godina!
- Evo, idem sa sahrane...
- Čije? Neko poznat?
- Sećaš se onog što je jedini diplomirao u roku od cele generacije?
- Žika Teleskop? Sećam se, šta mu bi?
- Zaboravio da se probudi...
- Uf, tako bi i ja voleo da odem, u sred spavanja...
- Ma jeste, pa da prestraviš ženu u najlepšem trenutku.
Plave bluze
Čist indijanski sleng. Tako su severnoamerički domoroci nazivali omražene vojnike Unije, zbog njihovih plavih uniformi.
-Deda, deda!
-Šta je bilo Glupi ovne? Što si tako zadihan?
-Moram da ti se pohvalim! Ubio sam i skalpirao svoju prvu Plavu bluzu!
-Daj da vidim skalp...
-Evo ga. Kul, a? Jesam sad i ja ratnik?
-Pu jebem ti mater ludu! Plave bluze ne postoje već 150 godina, a ti si sjebo poštara što nam donosi penzije u rezervat!
Smrt Dušku Dugoušku
Jasan znak da si odrastao. Bar u intelektualnom smislu. Jednostavno dođe trenutak kada poželiš da Tom pojede Džerija da Pera uhvati pticu trkačicu, da nalupaju Duška Dugouška. Ali nemoj da misliš da je to zato što se pretvaraš u sadistu željnog krvoprolića. Ne boj se nisi ti novi Hitler. Iza svega toga se ustvari krije jedna mnogo kompleksnija slika. Zapravo ti upadaš u monotoniju. Sve ti postaje isto. Na poslu, u školi, kod kuće... Svaki dan. I ne možeš da se otrgneš od tog osećaja da si kao hrčak u točku, i da trčiš u mestu, i nigde. Zato smatraš da je vreme da se nešto promeni. Makar i u crtanom filmu. Barem jednom. Misliš da je slučajnost što je danas najpopularniji filmski žanr triler?! Ceo svet oseća tu monotoniju, i željni su neke promene, nekog iznenađenja. A onda nazad u stvarnost.
Takođe postajemo siti stalne dominacije istih ljudi. Zašto ne bi i druga strana pobedila s vremena na vreme. Makar za promenu. Promenu koju toliko priželjkujemo. Pitaš li se možda zašto sve manje gledaš Đokovića? Zato što više nije slabiji. A mi uvek navijamo za slabije. To je valjda zato što se mi osećamo tako. Sve više svakoga dana. i sve više isčekujemo smrt Duška...
Živeli Ren i Stimpi.
Dan boranije
Један од ретких радних дана у животу запослених када се деси да им шефови, контролори и други буџовани нису у фирми.
Дан без тензија на шљаци, опуштенција а посао иде.
- Ај питај шефа да изађемо раније, посао је готов а треба да спремам славу.
- Пали ти слободно, данас је Дан бораније, сви шефови су на путу. Ја имам још нешто да завршим, па ћу онда.
ACAB
Извесни цртач графита Аца Б. који се потписао готово на свим стадионима и спортским халама Србије.
Можда је
Аца Благојевић?
Аца Бојанић?
Аца Бојић?
чини ми се да никад нећемо знати.
Kurva
ženska osoba za koju se kaže
-čas je vidiš,čas je ne vidiš
-zdravo Lena
-zdravo
-de nestade Lena
-evo me dole
Da se upišem
Севање прве јутарње чашице за добар поентерски учинак до краја дана.
- Шта то радиш? Јуче си био мртав пијан.
- Ма да се упишем само, касније идем на неку славу.
Samo je smrt sigurnija od Estonije
У свету професионалног клађења често се дешава да врло брзо процури нека квалитетна информација по разноразним форумима везана за исход одређеног меча. И када гулија нагрне да се ложи и трпа уплате на тај меч, кладионице имају обичај да се "штите" на више начина, а најпознатији је онај да се пар не може синглирати, већ да мора да се веже са још две утакмице. И како онај који зна како дише цео кладионичарски систем увек има кеца у рукаву, њему та ограничења не сметају много. Он зна да кад год загусти може да се позове на естонску лигу. Било да вам треба 1,1 коначан исход, или 1,35 на 3+, кад год играју фаворити код куће, а у 90% случајева и у гостима, све долази по квоти и како треба, што би коцкари рекли "к'о нацртано". Отуда је и настао одавно по форумима, а и овако по клаџама израз да је само смрт сигурнија од Естоније, јер према свим статистикама то је лига у којој опклада на фаворита скоро уопште не може да омане. Разне Флоре, Левадие, Нарве увек убедљиво победе своје противнике, а неретки су и двоцифрени резултати. Мислим да сам баш данас видео да је пала нека "десетка".
- Хвала свима који сте пратили моја просеравања са овог налога, ред је био да једним изразом из своје феле направим скромну једну забавицу поводом пензије. Зацртани циљ од 300 дефиниција сам остварио, од тога 90% сленга и идиома, јер сам све до данас(а и данас, јебеш га) сматрао да овај сајт служи за бележење "исквареног" говора из разних крајева наше земље. Поносан сам на своје дефиниције, поносан на цифру, поносан што сам од најбољих са сајта купио форице и цаке за дефинисање и кад ми није ишло. Мислим да сам сасвим солидно испекао занат, али једноставно више не могу, све ређе и незаинтересованије слушам говор, те нема сврхе више да силујем. Од мене доста. Сасвим. Неко није ни оволико успео да уради за сајт, свакако да нисам најбољи аутор, али јебему миша нисам ни најгори. Остајем ту, наравно, само као коментатор и спемер форума, а што се дефинисања тиче, враћам се ономе што у души јесам. Сељак, сељачина без талента за музику, али који се и даље, већ цео живот труди да научи да свира фрулу и посади мало пољопривреде. Да, дефинисаћу једино са Жике Обретковића. Хвала на пажњи, што се мојих дефиниција тиче, а ви који ме пратите можете слободно престати да то радите.
Kvart
Четири високе зграде, са по неколико улаза свака, ограничавале су територију кварта. Савршен склад бетона, асфалта и вегетације претставља право ремек дело градског архитекте из времена СФРЈ. Комшије свих генерација чиниле су заједницу, познавали су се, дружили и бивали екипа из кварта.
Данас, у доба капитализма, нико више не размишља о људима и заједници. Ничу само шарене торта зграде оивичене зидинама, без игралишта, клупица, паркиралишта... Гужва и отуђеност на сваком кораку.
07:00, Кварт, недеља.
Из средњег пролаза зграде број 8, полако се помера нека сенка. Комшија Пера, већ 15 година, први долази на већ добро познату клупу. Испод леве мишке носи смотуљак гумене табле за шах, у шаци зелену торбицу са фигурама, а у десној флашицу домаће љуте, да се нађе, чисто за циркулацију и да разбистри мисли. Недуго затим, корак по корак, прикључују му се Бркати Мита и Брзи, некадашњи првак у брзопотезним партијама.
09:05
Кварт се полако буди, нова млада комшиница, што јој баба Нена издаје собу, улази у радњицу. "Даћете ми хлеб, млеко и један Малборо слимс", рече она. Зачу се вика. Пера изнервиран још једним губитком, изгубио је гајбу пива. "Опет вараш! Нећу више да играм са тобом! Дај ми вамо ракију! Бемти шах и кад играм с тобом!"
11:30
Идилично преподне прекиде вика. "Миланееее, силази на фуцу!". Девојчице поред се нешто смешкају и дошаптавају, гледају у дечаке који постављају камење за голове, а затим настављају да прескачу ластиш. Силази Милан и доноси лопту што му је послала тетка из Немачке. "Пазите да не оде на бетон да се не изгули, ова је само за траву", говорио је то сваки пут. Чује се лупање са првог спрата, изгледа нека домаћица лупа шницле.
13:25
Једно по једно, екипа из кварта, разиђе се. Време је ручку. Неки од дечака нису хтели кући па су маме морале варјачом да интервенишу.
14:00
Мук, време одмора. Кућни ред се мора поштовати. Старији одмарају а млађи једва чекају 5, или макар пола 5 да излете напоље и да почне граја.
16:25
Баба Нена, чека на прозору да види да ли ће неко да прекрши кућни ред и наруши мир да би га могла прекорити онако подбочена између гладиола. Само јој је глава вирила. Волела је и ноћу да уходи парове и касније да трачари ко се с киме спанђао и чија је ћерка кришом обукла ону минијатурну сукњу. Срамота!
16:45
Удруженим снагама, девојчице и дечаци, играјући жмурке с лоптом, нагло су повећали ниво буке. Стојећи сви око лопте, скочише у назад викнући "НИСАМ!".
19:00
Марко и Деки, излазе из теретане у атомском, мргодно гледају клинце који им се склањају с пута. Они су ипак старији!
20:40
Смена генерација. На најмрачнију клупицу сели су Марко и Деки, чекају Шонета са пивом. "Ма дај, данас сам дефинитивно урадио више згибова него ти! Види што је искочио.", рече показујући бицепс.
22:53
Блеја већ у току, пристижу Весна и Марина и за дивно чудо, повеле су ону нову комшиницу. Деки се смешка. "Може пиво?", упита он. "Наравно", одговори она пружајући руку ка флаши.
00:14
"Хајде идемо у пролаз да нас не види ова твоја снајпер бакута", рече Деки док је држао за руку. Иза оних гладиола, Нена је овај пут само сенке видела. Чекала је још пола сата, а онда је бесно отишла на спавање.
13:05, петак, торта зграда ван кварта.
Пролазим поред комшије. "Добар дан!", рекох. Он ме само мргодно погледа, окрене главу и прође. "И ја теби маму!", помислих настављајући својим путем.
Isti
Reč u rečenici koja bi, u svim svojim varijacijama, trebalo da istoj pridoda dozu emancipovanosti čoveka koji govori nešto sagovorniku, gde isti zapravo istom istinski iritira istog.
Primer nemam, jer isti nije potreban.
Zlojava
Falš dojava, ispala na kladionici, nepovratno investiran novac.
Verovati prekaljenom kladioničaru isto je kao i nadati se da ćeš od države bespovratno dobiti stan.
-Stavio sam soma na Napoli, kaže Dzankee sigurica dojava...
-Ti si lud čovek, pa kad Dzankee kaže dojava znaj da je u pitanju zlojava!
Ne bih joj oprostio
Ne bih propustio priliku da je zavedem mentalno, a naročito je ne bih propustio fizički. Uglavnom se upotrebljava kada komentarišeš u društvu neku pripadnicu lepšeg pola, pa kao zaključak na različite utiske i komentare, ti kažes da joj ne bi oprostio, bez obzira na to da li je ocenjena kao "dobra ili manje dobra", psihički ili fizički.
Tražila mi Ivana_sanjalica da joj definišem šta mi znači to da joj ne bih oprostio,
što sam napisao kao komentar na njen komentar na nečiju defku, gde je napisala da je brineta i još po nešto...