Изузетно зајебан београдски блејач, који по цео дан седи у кафићима, пије сокић (зато јер је то фенси), чита спортски журнал, носи тренерку, беле чарапе и патике (у елегантнијој варијанти Sweet Years фармерке и дукс, зализану косу и наочаре за сунце. Мобилни увек мора бити на столу и увек се са келнером обраћа дрско и зајебано у вокативу (Еј дечко, дај ми један продужени и ђус!). Батица увек мерка рибе, али им никада не прилази (зато јер је то безвезе), са ортацима најчешће прича преко СМС-а, чак иако они седе поред њега у кафићу. Прави батица је свакако појава која се може видети само у Београду (или у Н.Саду - мада тамо је мало метеросексуалнија варијанта). Батице треба да буду туристичка атракција Београда, као што су швајцарска гарда у Ватикану, гондолијери у Венецији, арбатски сликари у Москви или гарда Бакигемске палате у Лондону. Важно је напоменути да батица увек пљује по црногорском приморју и уздиже Грчку, али сваког јула је виђен у Будви.

Kada na banderi preko starih čitulja budu zalepljene nove.

Otvaranje porno slike milimetar po milimetar u vreme dok je brzina interneta bila 3kb u sekundi

Prdež u gradskom autobusu.

Osoba koja mora svaku rečenicu da započne i završi sa "jebiga", kao i da ubaci tu reč posle svakog zareza, znaka uzvika ili znaka pitanja. "Jebiga" u njegovom govoru zamenjuje svaku konstataciju, atribut, apoziciju, anozinizaciju, valmorifikaciju, prilog, predlog, rečcu, uzvik, ekshortaciju, primažu, trompetu, hedrencefalitiju, krepitaciju i luciditet.

Paradoks nastaje kada izgovara rečenicu od samo jedne reči, a ta reč je "jebiga".

Doskočica upućena gostu na slavi koji nikako da se odluči koje parče prasetine da transferuje u svoj tanjir, već neodlučno prebira viljuškom po ovalu.

Za razliku od poštenog, ovom pronalazaču uvek sledi nagrada.

Inat koji je pretrpio sve faze razvoja i došao do terminalnog stadijuma - negiranje i spostvene inicijative.

Mesožder ali u većini slučajeva lebojed.

Stidljiva bandera.

Nick je ono što ti misliš o sebi, dok je nadimak ono što obično jesi, sviđalo se to tebi ili ne.

Zebnja i strepnja svakog konobara kad dođe momenat plaćanja, pogotovo ako se radi o povećoj grupi mlađanih novajlija u lokalu. U drugom, separativnom slučaju, preslišavanje gradiva usledi...

Nešto što naši matori rade jer veruju da tako stan štite od provalnika, a mi radimo zato što smo naučili od njih.

Bunjište je mesto iza štale na koje se odlaže slama i balega posle čišćenja štale. Ono je omiljeno sakupljalište kokoškama, koje za toplog vremena, kad se bunjište malo prosuši, neprekidno nogama čeprkaju u potrazi za najomiljenijom hranom, glistama i mrmcima (rovcima).

E sad, kakve veze imaju tanjur i bunjište?

Nikakve, sve dok vam u goste ne dođe neka seka-peka, koja kašikom ili viljuškom čeprka po tanjuru, razgrčući hranu s leva na desno, pa opet s desna na levo, i tako u nedogled, pa vam samo pristojnost nalaže da joj ne kažete:

Jedi to ko čovek, niti si ti koka niti je tanjur bunjište.

Čovek je kao sarma.
Nit' lepa spoljašnjost garantuje lepu unutrašnjost, niti obrnuto.
Ali je baš lepo kad se potrefi i jedno i drugo.

Običaj da se, po ugledu na premijer ligu, kalčo i ostale vrhunske lige, utakmice igraju nedeljom. I dok se u prvim ligama takmiče timovi u kojima igraju odgovorni i dobro plaćeni profesionalci, u našim beton i džej ligama uglavnom igraju mladi izgovori za sportiste, koji u suštini vole fudbal, ali ne mogu da se suzdrže od odvaljivanja alkoholom subotom (vikend jebiga).
Treneru ostaje jedino da se nada da su igrači rivalskog tima sinoć popili više od njegovih. Ako rešiš da suspenduješ pijane, nećeš imati igrača ni za prvu postavu, tako da trenerima ne preostaje drugo do da gledaju kako im komirani igrači pogubljeno trče po terenu, peglaju kraj aut-linije, i cilj im nije da pobede, nego da živi dočekaju makar poluvreme.

Када гледаш "Без коментара" и упорно појачаваш телевизор.