Čaša obične vode-česmovače s ledom, al' kad treba da zvuči kao da je koktel.

Momenat obnavljanja prećutnih zaveta predaka. Danak duhu tradicije koji bdi nad porodičnim ognjištem generacijama i učvršćivanje armature familijarne sloge, uz obavezan nagoveštaj okrutnosti nemilosrdnog skota-života koji sada, kad prestaje da bude dete, mlađanog vozača vreba iz svakog ugla da na njegovom još glatkom licu ucrta bore. Prvoj vožnji obavezno prethodi očev muški zagrljaj i stisak ruke.

Viknuše seljaci, skinuše gaće i skočiše u koprive.

Када би постојао мерни систем јединица блефирања ИЗ би означавало комплетног идиота. Мислим да је овом човеку заувек забрањено да игра покер или било какаву игру која укључује мало, макар мало ове вештине.

Годинама нас смара са својим квизом, доводећи политичаре, смртнике, децу, парове, бабе, фудбалере, стонотенисере и увек, али јебено увек када се "ломи", употреби фору која је већ после друге епизоде емитовања на браћи Карић била изваљена.

Упутство за очувавање унутрашњих органа на рок концерту. Пре свега, шутка је зајебанција, а не битка на Неретви. Због људи који ово не схватају, ствари знају да се искомпликују.

Када кренеш на концерт, гледај да не обучеш љубичанствену "Слатке године" мајицу. Није да ћеш попити батине, као да си на "Блејвоч" сплав ушао са "Чилдрен оф Бодом" мајицом, али опет навући ћеш бар двадесет одсто више мартаја на себе. Иако не носиш мартинке свакодневно, немој мислити да си позер ако их назујеш за концерт. Биће пун курац усијаних глава, које ће исте позајмити од брата/ортака који није имао за карту/стрица који је служио армију у касарни у Требињу, све у циљу да неком оставе печат на цеваници.

Када крене шутка, прве редове остави клинцима, којима је то вероватно први концерт. Пусти да њима неко веже кичму у чвор, свако има своје ватрено крштење. Поготово приликом зида смрти (то је оно када се сви поделе у два табора, па нагрну фронтално једни ка другима, као на Косову пољу 1389те), пусти наложену децу да стану напред, ти стани одмах иза. Још ако је концерт неког популарног бенда, просек година у сали биће као на снимању емисије "Музички тобоган" Миње Суботе. У сваком случају, немој, али немој, да пијан стајеш у средину, и свима показујеш средњи прст. Када крене бржи звук, према теби ће кренути две масивне групе људи, и почистити те као баба Сера усрани чучавац.

Врло је вероватно, да ћеш налетети на пун курац маторих, дебелих скињара(ако је концерт Ортодокс Келтса, сигурно хоћеш). Е па, они трипују да су у Немци у Стаљинграду, а да су сви око њих совјетски војници. Терај их у курац, воле да млате рукама, а руке су им теже од кранова словеначких грађевинских фирми. Уколико налетиш на лика коме се поломљене наочаре, веруј ми склони се. Неко му је сјебо италијанске оквире, и он више није разумно биће. Када те неко поклопи по чонтари, или ти зарије ципелштину у колено, џаба га тражиш. Вероватноћа да ћеш га на великом концерту пронаћи и препознати, једнака је шанси да те риба на коју си се ложио у средњој школи, позове на блеју у Кошутњак. Када те неко од зентара које нису ушле у шутку, залије пивом, не глуми Кнелета, не хватај га из залета за гушу, него залиј и ти њега. Њему је сигурно криво више него теби, што ће на путу до куће воњати на вопс.

Немој да хедбенгујеш(млатиш главом) у шутци, сјебаћеш јебени врат. Окресаћеш са неким аркаду о аркаду, нос ће ти од ударца попримити облик друге кривине на Хунгарорингу, или ћеш забости чело о теме неког шиљоглавог клинца.

Уколико налетиш на неке стренџере(овде посебно мислим на Британце, јер они целој планети иду на курац), убиј бога у њима, небитно у којег верују. Не зато што си конзервативни хомофобични геџа, или зато што су нас, маму им јебем, бомбардовали, него зато што ће ионако да причају да смо шабани и да су јебали наше жене. Мартајом о говна! Са друге стране буди џентлмен. Немој да поливаш пивом, пењеш се на кичму, дивљачки шутираш девојке које су 30 кила лакше и десет пута слабије од тебе. Немој да радиш ништа, што им раде остали шабани. Ма колико биле зиљаве/фуксетине/позерке, ма колико ти желео да их јебеш, а мислиш да ти никад неће дати, имај обзира. То су нечије сестре, а сутра ће бити нечије мајке. Гледај да станеш испред њих и заштитиш их, руља ће те одузети од живота, али исплативо је. Никад не знаш, када ћеш да сретнеш ту исту рибу, приликом уплаћивања допуне на трафици. У том случају, твој паламар ће ти бити захвалан. Ако има дебелих, сисатих готичарки, штипни онако каобајаги стидљиво, по коју брадају. Гужва је, не зна се ко је, а и риба се неће љутити, још ће и брадаја да јој се стврдне.

Jednostavan opis nivoa obrazovanja prosečnog huligana.

Falusni apsolutizam ili falusokratija. Oblik vladavine koji podrazumeva isključivu i apsolutističku vladavinu u kojoj odluke o delovanju pojedinca samoinicijativno donosi...pa, kita.

Решење за оне којима је "гром и пакао" вулгарна и груба псовка.

Команда изречена на моћан начин од стране моћног команданта. Зајебана у пичку материну. Мож' погинеш, ал' има да послушаш. Моћна је, јебига. Командант је то. Наређење - извршење.

Он је дете града.
Он има осећај за уметност, нарочито авангардну и урбану. Он носи арафатку, и то не само зато што је модерна, него зато што нешто значи. Он носи СМБ кепи, јер се слаже уз арафатку и такође нешто значи. Он носи и браду, јер и то нешто значи. Он свира. Он не мора да свира, али воли фјужн.
Пада у космополитски севдах уз Депеш Мод. Србија му је мала, али му је Београд велеград.
Он је неконформиста у границама укуса. Он је тако изнад свега. Он разбарушује косу тако да му шишке строго и усклађено, али необавезно, падају до обрва.
Он тера косу на урбано.

Poslednja rečenica koju đilkoš kaže ribi koja ga je odbila, a da je nesrećnica prethodno pristala da sa njim izađe iz kafića naočigled celog društva.

Da je život autoput A3 Frankfurt-Keln, a ti baja sa vetrom u kosi i mečkom čiji broj konja prevazilazi tvoj IQ, boleo bi te zuluf što Mađarska nema more nego samo blatno jezero Balaton. Ali život je maćeha i kurva, nekad siv, a nekad žut i mnogo više liči na Ibarsku magistralu, a umesto štutgartske mečke sa punim kurcem konja ti imaš mongoloidnu mazgu sa dve polomljene noge. Obe desne, čisto da stvari budu još komplikovanije.

I ceo vek nešto improvizuješ, zaobilaziš govna i rupe po svom putu, obećavaju ti Koridor 10, a jedva dobiješ kikiriki za kljuse. Nekad, mada vrlo retko, pred tobom se ukaže ravan put, čistina, a u mazgi proradi adrenalin. Ako tada, jebiga, oklevaš i pametuješ, onda si prokleta budala koja boljem ne može da se nada niti bolje zaslužuje.

Ako vidiš prazan gol, šutneš loptu, a ne pitaš gde je golman. Ako ti pičoka raširi noge, ne nudiš je kafom i ne tražiš CD debelog Berija Vajta, nego krajišnički odlučno penetriraš u njeno međunožje. Zakucavaš nerotkinju dok traje, jer neće trajati večno, umoriće se mazga, a tvoj ravni put će blokirati štrajkači iz čačanske „Slobode“ jer im ne daju regres, pizda im materina da im pizda materina.

Ako ga zalilaš kad ti se naguzi, možda i preveslaš Ibarsku.

Popularna singlplejer igra.

Potrebno:

1. Muškarac koji ima kitu (evnusi se ne igraju)
2. WC šolja (ređe lavabo, sudopera, bide)
3. Mrkli mrak

Tok igre:

Muškarac sa kitom, u mrklom mraku, najčešće noću i najčešće mamuran, odlazi da isprazni bešiku u WC šolju (konvencionalni primer). Ne uključuje svetlo da se ne bi rasanio. Kreće da zaliva i po zvuku raspoznaje koliko je u zalivanju uspešan. Željeni zvuk je žuborenje, a dobija se pogađanjem u sam centar šolje (Bullseye).

Ishod igre:

Pobednik je onaj ko ne zapiša dasku i pločice, a pobeda je gotovo nemoguća, osim ako nisi apsolutni sluhista. U slučaju pobede, niko ti neće čestitati. Vest o porazu će ti sutra ujutru preneti majka, sestra, supruga ili kakva druga ukućanka koristeći epitet "stoka" ili "svinja" mada svinje uopšte ne znaju da igraju pišanje na sluh.

„Herzlich Willkommen am Flughafen Belgrad. Wir wünsch…“

Dakle, tu sam. Opet. Ćale čeka, nasmejan. Punto, nacionalni auto, štrika kao singerica. Jesam li tamo nekad video punto među silnim mečkama? Nije ni bitno. Tu sam, to je jedino važno.

Sive fasade od naziva Beograda stvaraju ironiju. Vitka Gazela u stanju raspada i permanentne rekonstrukcije. Auto-putem jurimo trideset. Tamo još voze Hitlerovim drumovima, a ne spuštaju ispod dvesta na sat. Kakve to veze ima!? Tu sam, to je jedino važno.

Majka. Uvek hoće, ali nikada ne može da zadrži suze. Plačemo u duetu jer sam i ja plačipička na majku. Ona kaže da sam samo emotivan. Brat, poslovično ozbiljan u svom novostečenom punoletstvu. Znam da mu je teško što živim iza sedam brda i da muku drži ispod oklopa namrgođenosti. Pričaćemo čim se istuširam. Hladnom vodom, jer nema struje. Tamo mi za dve godine nijednom nije nestala struja. Ma jebeš struju! Tu sam, to je jedino važno.

Vruća pogača i sarma. Pa urmašice. A tamo kupus kisele u vinu i ima ukus kao da je prokisao. Mleveno meso se kupuje u plastičnom pakovanju, a urmašica nema ni u pesmi. Koga sad briga za to!? Tu sam, to je jedino važno.

„Sleteo gastos? Ajde kupim te u devet, tu je cela ekipa...“ I to kakva ekipa. Imam li tamo ekipu? Pretpostavljam da se ne broji onaj deda sa kojim popričam u pekari... Ali dobro sad. Tu sam, to je jedino važno.

Moj krevet. Mislim, i onaj tamo je moj, ja ga kupio u Ikei, ali ovaj je nekako više moj. Moj krevet u kojem opet ne mogu da zaspim. Srce lupa jače. Jer, tu sam, to je jedino važno. Mogao bih i da ostanem tu. A ipak, za tri dana ću ponovo biti u avionu za tamo.

Sinonim za lepe manire, kavaljerstvo i bonton u malom prstu. Izraz je nastao pre nego što je Gavrilo iz Principa koknuo prestolonaslednika slavne Austrougarske, monarhije koja je bila pojam za uglađenost i fenseraj među ovdašnjim življem, što i nije bilo teško jer su pre njih Balkanom vrmudali otomanski Turci, svi brkati, obrezani i za zulum nad srpskom rajom vazda orni.

Bečka uglađenost krasila je sinove sreskih načelnika i armijskih oficira koji su, po svršenom školovanju u Bečkereku, Pešti ili Pragu, usnama sa uredno potkresanim brčićima celivali ruke varoških frajli i maštali o njihovim belim bedrima.

Od imperije koja je nobles izvozila na kilo, danas je ostala Austrija, gastoški raj u kojem se uvek zaradi dovoljno za još jedan sprat sive gradnje u rodnom Majilovcu, da slučajno komšijina kuća ne bude veća. Ostala je i Mađarska, zemlja koja je izbegla odejancukićenje samo zahvaljujući Tiboru Benedeku, Tamašu Kašašu te bezuslovnoj ljubavi tamošnjih žena prema kurcu kao takvom.

Kako je propala Austrougarska, propalo je i drevno bečko vaspitanje koje danas postoji samo u tragovima.

Stara narodna mudrost, koja do sada nije nigde zapisana (verovatno zbog izvesne vulgarnosti koja kroz nju provejava), a zapravo je nekakvo srpsko-stočarsko viđenje legendarnog Marfijevog zakona.

Ukratko, ova poslovica samo obrađuje večnu temu da jedno zlo nikada ne ide samo i da baš onda kada ne možeš da se braniš - neko će sigurno da te napadne ili makar zajebava zbog situacije u kojoj se nalaziš.

Кратак опис журке мушкарца разочараног квалитетом жена на истој.

Prepravljena izreka koja nam govori da koliko god čovek bio pametan, uvek će se naći neko pametniji ga naguzi onako na kvarnjaka.

Kad zasednu, nemaju nameru da napuštaju lokaciju pijančenja ni u slučaju prirodne katastrofe ili invazije vanzemljaca - ne računajući duže izlete u toalet ili džbun radi pišanja i povraćanja. Siguran znak da su namerili da ostanu k'o Turci je kada, posle popijene cele gajbe piva, pređu na domaće vino, komovicu za obloge i špiritus iz lampe. I kada zapevaju. Tada ne pomaže ni govnjiva motka.

Veština slaganja priče u trenutku kada je to najpotrebnije. Ona razlikuje pravog mangupa od lokalnog dripca. Korisna je u muvanju riba, a i podjebavanju…