Izjava kojom hoćemo zenskoj osobi da kazemo da nije bila tu za nas kad nam je bila najpotrebnija i kada je najbolje mogla da dokaže svoju bezuslovnu ljubav, sad i dalje bi joj dali šansu ali ne kao tada jer promenili smo se i sumnjamo u njene iskrene namere.

Prilikom pričanja o svojim ljubavno-jebačkim poduhvatima, muškarci se služe posebnim jezikom za čije potpuno dešifrovanje su neophodne godine susretanja sa istim.

Evo prevoda nekih od najpopularnijih fraza iz tog rečnika:

Ono što postaneš kada umreš.

Свачија прва љубав је Десанка. Некима то остане и једина. Сурова истина. Тренутак отрежњења. Лош трип. Секунд у ком схватите да сте са спрцали двадесетак година у буљу и само развили десницу. Да нисте имали муда да приђете девојкама које вам се свиђају, а да габоре нисте хтели да мувате. Хладан туш. Кроз руке вам је прошло толико потенцијалне деце да сте могли да настаните Земљу да је дошло до смака света, али јебига, ипак нисте подигли већ низак наталитет, ваше напаћене земље.

Некако вам је увек било лакше да га баците уз разне тјубове и пичкематерине, него да се цимате и будете са неком женском по пар месеци, трошећи силне паре у нади да ћете омастити брк. Бацали сте мајмуна свакодневно и без милости, до изнемоглости. Неколицину пута за редом. Можда и превише. Потрошили сте толико тоалет папира, да се бојите да вам Гринпис не бане на гајбу и оптужи вас за нестанак шума. Купили сте екстерни хард диск од 2 терабајта, само да бисте могли да скидате хај-дефинишн порњаву јер обична више није довољна.

У погледу жанрова сте постали порно-хипстер, гледате само најчуднију порњаву, јер је толико порњаве прошло кроз ваш мозак да тренутно могу да вас наложе само бркате Ескимке које гурају леденицу у рч, или можда ипак, права женска рука, пичка или нека друга телесна шупљина. И пазух би био довољан.

Мада боли вас курац јер кад упознате неку чку, моћићете да јој кажете да ипак нисте невини, а да не слажете. Бар не много.

Stari bosanski izraz za panj na kojem se cepaju drva. Takođe je u upotrebi za osobu ni od kakve koristi jer se za cepanje drva obično koristi najčvornovatiji i najtvrđi panj koji se nikako ne može precepiti.

Kao prvo da kažem, žene, ovo nije Hladni rat! Nije Berlin 1967, a vi morate govorom tela da prenesete poruku o lokaciji sovjetskih raketa, zagorelom balvanu kojem taj trzaj vašeg ramena ama baš ništa ne znači.Najdvosmislenija stvar na svetu. Ne mora sve da bude toliko diskretno. Uzmite u obzir činjenicu mi NE UMEMO da čitamo između redova. Način na koji držite piće, sklanjate pogled, naginjete tela, naglašavate pojedine reči, naše sive ćelije ne nadražuje ni malo. Zaslepljeni smo picom. Koristite ili reči, ili gestikulaciju pariskih profesionalki. U suprotnom, od koitusa ništa.

4 ujutro, mrkli mrak, dva automobila jezde prema Makarskoj kroz noć.Mnogim se čini da je jedan prokuvao koliko se dimi ali ne, jedan je za pušače i jedan za nepušače,jebi ti to, EU je EU. Zora rudi, sunce se rađa k’o da ga Jovan Perišić izvlači iza gore. Već u 6 smo pogriješili skretanje pa smo morali dužim putem.Nema veze, bar je zajebancija dobra a imamo pive, možemo do Njemačke izdržati.
Došli smo na granicu, ličnim kartama uskoro ističe rok, i ,nekada čupavi i mršavi rokeri na slikama, sada su debeli i proćelavi bećari, ponosni pitomci obližnje brente, jebi ga , povukla rodna gruda. Poslije nekoliko minuta provjeravanja ljubazni carinik nas je pustio u „Lijepu nji’ovu“.
Niko od nas nije bio na moru od rata, a i tada smo bili brabonjci pa se i ne sjecamo. Kad se ukaza plavetnilo, svetu ti nedlju, niko ne progovara. Kako se spustamo obali cuje se šapat „more, more“.Što smo bliže obali šapat polako postaje uzvik. Onda smo utrčali u vodu počeli smo da se dernjamo k’o konji i oduševljeno udaramo po površini vode „MOREEEE, MOREEEEEEE“. Sreća, rano je, oko pola 9, pa nema još nikoga. Sjeli smo da popijemo po koju, jedan nam je potrošio kremu za sunce, navik’o se kiseliom varenikom mazati. Gledamo ima li treba, al’ nista. Otišli smo i u vodu da se peremo, takmičili se ko će prvi doplivati do plute...Nije niko, kosidba je davno prošla, snaga izdade, tad sam se i uvjerio da je voda slana. Ipak iz trećeg puta došli smo do plute. Toliko smo se odmarali da je spasilac pomislio da hoćemo da krademo kanap da kolijenčimo konje po našim urvinama i otjero nas. Dopizdilo, vrućina, piva se lagano mlači, ali počinju lagano i trebe pristizati i plaža više ne liči na gerontološki centar. Kad od neka doba, jedna treba izbaci sisu i uđe u more da se pokvasi . A mi, k’o u pozorištu poredali se u plićak, oči ko fildžani, ne pretvaramo, toliko smo zagorili da voda dostiže tačku ključanja. Dobra treba, nema šta, zašiljila sisu k’o prvačić olovku, ma pokid’o bi je k’o kosibaša snajku. Skontali smo da oko nas niko ne priča srpski, pa smo slobodno bacali komentare, ma milina. Nakon nekog vremena sve je bilo preplavljeno sisama, morao sam u vodu da se rashladim, a i nije pješčana plaža da kitom izvrtim rošu pa da ga metnem đe bilo. . Iako smo bili najmanja etnička grupa, stavili smo do znanja da smo najglasniji, pa u radijusu od 30 metara nikog nije bilo.
Iznajmili smo i pedalinu. Ne znam kolika joj je nosivost ali nas osam se uspjelo popeti, žive vage tona.Nagone talasi u plićak, ma okret’o- ne okret’o isto ti je. Sunce ti jebem, odjednom, začu se tup udarac. Ja se osudio. Nesta čojek pod lađom. Izlazi, drži se za glavu, čanta nešto na stranjskom.“I mi tebi, pička ti materina, šta roniš po plićaku, k’o da ćeš Titanik naći na dubini od meter.“ Navintašmo nekako na pučinu.Kad smo odmalki, tiho propjeva kištra pive iz nas, „Morem ploviiiii“... Od silnog pedalanja smo pocrkali od gladi, izvadimo novaku, prostremo na plaži, nek’ vide ovi Česi, Poljaci i ostali evropejci kako majka sina oprema na plažu, sve je bilo ukusnije nego inace ,samo što se sir vratio u tečno stanje.
Ojela mi se guza ko malom Zoranu u kultnom filmu „Tito i ja“, valjda od soli, tek, došlo mi da plačem, a i nisam imao mlijeka da ublažim bol. Podapro sam guzu nekako, al došo vakat da se ide kućiPut je bio dosadan, iscrpljeni, umorni, od sna nas je odvajao samo novi cd JP-ja i to što svjetlimo u mraku koliko smo izgorili na suncu. Odjednom treska, lupanje, drž- ne daj, osjetismo da smo sišli sa piste na makadam. Osmijeh ozari facu bradatu i mrsku , ugledasmo natpis „Dobrodošli u Republiku Srpsku“.Lijepo je tamo, samo da nije naka žega, i onolika vodurina me plaši. Eto bili smo na moru. Čitav dan. Al što’no naš narod kaže:“Svuda prođi, ali kući dođi“.

Модерна верзија хиљаду и једне ноћи. Послодавац дави, а ви будете удављени до изнемоглости.

Човек кога карактерише хронична индиспозиција, јер га све изреда смара, све му је исфурано, све је лејм, од свега му се сере и повраћа.

То је нпр. кад блејиш са неким људима и укључе да гледају Ивана Ивановића и кидају се од смеха на његове супер форе, а ти, уздишући дубоко, колуташ очима, јер су ти тако лејм, иако би се можда насмејао на нешто од тога да си неколико година млађи. Али и то 'можда' је под знаком питања. Или кад сретнеш друштво из средње, па крену да препричавају форе из школе, кикоћу се истим интензитетом као пре сто година, константно преживајући неке извештале фазоне који су те још у трећем средње сморили, који би ти евентуално били смешни кад би се добро нациркао или устондирао. Најјаче је што је њима то смешно и док су трезни, па постављаш себи питање како ли им је тек добро кад се напију. Али ипак си фин и глумиш да ти је до јаја, да не би награисао кад почнеш да негодујеш, иако ти је сваки пут све више мрско да их гледаш како нимало нису напредовали за све ове године. Тад се запиташ да није можда и њима све тако лејм као и теби, па само глуме финоћу, али курац -- чвокне те по потиљку питање 'Јел има неко ДВД са матуре да окачимо на Јутјуб?'. Јеботе.

Или нпр. упалиш ТВ и који год канал да окренеш, а тамо се неко просерава за медаљу, имаш утисак да Жидовима који гостују код Мире Адање Полак испадају говна из уста док дробе о свом тегобном животу након национализације имовине, а док хипнотисан гледаш у Мирка Цветковића као какав крвоок, сконташ да га увек чујеш како прича нешто, иако не можеш да се сетиш да је икад нешто рекао. Чак и људи који су ти били готивни, сада су ти патетични, на челу с јебеним Рамбом који грли дрвеће које ионако треба да цркне. Све ти је срање. Онда гасиш ТВ и окрећеш се својим плејлистама и кутрењу уз музику, па укапираш да имаш на стотине албума које ниси пустио годинама, јер те је више блам од самог себе да их слушаш, а кад их негде ван куће чујеш, доживиш то као да ти неко прди у уши, па те је још више блам што си то некад слушао.

Популарне ствари су нарочито срање и терају те да издуваш стомачни садржај кроз нос, а срање су уједно и јер их воле срање људи од којих ти се такође баца пегла, па уместо да се бавиш нечим што је ин и популарно, ти идеш у боћарски савез да се социјализујеш с пензионерима, ионако изгледа да си већ стар.

Tipična rečenica pripadnice ženskog pola upućena muškarcu kada doživljava neki fizički bol. Uzrokovano iracionalnim shvatanjem da muškarci nemaju receptore za bol.

Lep gest jedne od banaka koja je došla iz pičke materine da ućari nešto na našoj nemaštini presipanjem iz šupljeg u prazno i prodavanjem muda za bubrege.

Bez zaštite.

Ovo je oglas koji naivni studenti iz provincije treba da preskoče jer iza njega stoje stanodavci sa neobičnim manirima.

Pozrazavajuce je da danasnja omladina pravi cirkuzante od sebe.
Porazavajuce je da imas 20 i manje godina a nosis stikle ,tasne, ,narukvice i opremu kao tetka od 35.
Porazavajuce je da ta devojcica primorana da bude oskudno obucena ne bi li joj neki prisao.
Porazavajuce je da ne zivis mladost kako se ona zivi,vec silujes nesto sto te ceka ceo kasniji zivot.
Porazavajuce je da dajes sebe svakome.
Porazavajuce je da nemas osecaj bunta,iskazivanja SVOJIH stavova , SVOJIH osecanja.
Porazavajuce je koliko se omladina otudjila.
Porazavajuce je da nemas nikakav hobi,nista sto tebe ispunjava, da nemas svoj svet vec samo prazna pracenja mode i dokazivanja.
Porazavajuce je da jedan decko nosi roze majicu sa cirkonima , i tesne farmerke ,umesto da je u nekom ugodnom sorcu .
Porazavajuce je da su svi na jednom mestu i grozno se provode.
Porazavajuce je koliko su svi isti.Porazavajuce je sto im to prija.
Porazavajuce je sto to nije omladina to su ljudi. Porazavajuce je sto ni za sta ne bore,ni za cim ne da zude, ni o cemu ne sanjaju, uzimaju sad,sve,odmah.
Tako su starmali a tako bi moglo da im bude lepo.