Pokušaj izvlačenja kada te uhvate dok pričaš sam sa sobom. Ako nisu čuli šta pričaš, imaš šansu da ispadneš koliko-toliko normalan.
- Jogurt... Jogurt je... Ma sve najbolje o jogurtu, stvarno.
- S kim pričaš ti, bre?
- Ni sa kim, pevušim samo.
- Čula sam sve.
- Jebiga, šta da ti kažem, mnogo volim jogurt.
Pivce koje nije dovoljno odstajalo u frižideru, pa mu se ohladile samo etiketa i flaša, dajući tako utisak da je i tečnost idealne temperature.
Kad te izraz "vikend akcija" asocira na supermarket.
Srpski parking senzor.
Serija koja bi, ako bi bila snimljena, u premijernom emitovanju potukla sve do sada zapamćene rekorde gledanosti (pa čak i gledanost prvog dela i njegovih 2013 repriza).
Nakon uspešnog prikazivanja bila bi reprizirana svake godine (ponekad i dva puta) do onog trenutka kada meteor konačno udari u planetu Zemlju i raznese je u paramparčad ili dok se ne usvoji zakon koji strogo zabranjuje prikazivanje ovog ostvarenja u radio-difuznom prostoru Srbije.
Radni naslov : Gori život.
Alternativni naslov : Bolja smrt.
Broj epizoda : 150.
napomena : u bivšim jugoslovenskim republikama se emituje isključivo sa titlom.
Sinopsis :
Radnja se nastavlja dvadeset godina kasnije, u istom salonskom stanu sa istim stilskim nameštajem, samo malčice oronulim. Emilija Popadić je u penziji i daje privatne časove klavira i latinskog. Giga Moravac svakodnevno loče ispred prodavnice i žali se na Jezdu i Dafinu koji su im preko piramidalne štedionice ukrali nasledstvo od ujka Koste. I dalje se potajno viđa sa Darom ali veza je čisto platonska pošto mu se ne diže.
Violeta je shvatila da od glume nema 'leba i pristupila radikalima (primećujete autobiografski momenat iz života Bolidije Vukićević). Od dr Lukšića se razvela sredinom devedesetih kada je shvatila da ne voli Hrvate. Kreše se sa pilotima i generalima (drugi autobiografski momenat) i ima vanbračno dete sa NN radikalom.
Saša, zvani Guza, je, nakon neuspešne mladalačke epizode sa preuzećem "Balkan", dobio posao u državnoj firmi u kojoj je bio generalni direktor za vreme SPS-a. Nakon petog oktobra preleteo je iz SPS-a u DSS, potom u G17+ i DS. Firma mu je privatizovana a on se pristojno ugradio u privatizacionu dobit. Trenutno fura sopstveni biznis i planira prelazak u naprednjake.
Od Koviljke Stanković se razveo posle 10 godina braka, nakon što ga je uhvatila na gomili sa sekretaricom. Ona je trenutno na birou i čeka da dostigne starosnu granicu za penziju. Kokin i Sašin zajednički sin, sada već u ranim dvadesetim, trenutno robija zbog izazivanja nasilja na prošlogodišnjoj Gej paradi i pretnji na račun Brankice Stanković.
Boba je emigrirao u Nemačku gde je napravio karijeru u ko zna kakvim poslovima. Pojavljuje se par puta godišnje, dobro obučen i u skupim kolima. Pri svakom dolasku šarmira sredovečne pičke u kraju, potuče se, napravi neko sranje pa opet ode. Nina Andrejević je pobedila u "Farmi" koja je okupljala sve same ispušene lule a od dobijenih para je zategla lice, podigla sise i bacila se na snimanje novog CD-a. Jataganac je bio član Veljine stranke a uhapšen pod sumnjom da je imao svoje mašine u Kolubari ...
Stereotipna romska porodica, samo sa milionima.
Šestoro dece, od kojih nijedno ne ide ili nije išlo u školu, majka lujka koja pokušava da uvali ćerke nekome ko će da celu familiju nosi na grbači ceo život, oca boli uvo što su mu ćerke kurve a žena lujka, svi rade za sina debila.
= STARO GVOŽĐE, AKUMULATORE, KUPUJEMO! =
Tata, evo ga onaj Kardašijan sa kombijem, daj da izbacimo onu mašinu iz garaže!
Sposobnost vladanja situacijom u najrazličitijim okolnostima. Vlasnici ove osobine i sledbenici naslovne izreke lako uspevaju u životu.
Ovaj skil traži obrazovanje šire nego što Filološki može da pruži, a iskustvo ulice samog Kristijana Golubovića. Drskost, samouverenost i licemerje da budu urođeni.
E, to je za mene poliglota...
- Gospodine Dinkiću, hvala na dosadašnjoj saradnji. Izvolite, vrata su Vam tamo i otvaraju se prema napolje...
- Dobro, dobro, picousti, jebo sam te za ovo kad napravim novu koaliciju!
- Marš bre napolje, govedo lopovsko, dok te nisam još strp'o u bajbok za one privatizacije. Štrafta!
---------------------------------------------------------------------------------------------------
- A bre, Konane, as mi pele, si to šaniro neko odelce iz Italiju, aliii Devla, dik ovaj, fatamorgana.
- Gospodine Iliću, moje ime je Lazar Krstić, novi Ministar finansija, a Vi ste otpušteni. Džatara ćere!
- Izvini, Lazo, ima jedan bangljavi što prosi ispred kafane, isti ti...
Zadnji vezni šank linije. Vezivno tkivo koje od prčvare pravi kafanu, od bircuza bistro, od lokala sa šankom i stolovima mesto koje ima dušu - ona, a ne neka druga. Nije to zanimanje, ili profesija, ili nadimak - to je status.
Znaju da budu i čovek, i žena, ali ređe. Odavno su ušli u popis inventara svog omiljenog bara. Stolica, ili čaša i pepeljara mogu da fale, ali barske mušice ne - uvek su tu. Konobar i ne pita, nego nosi. Često imaju i svoju teku u kojoj su stotine recki neplaćenih pića. Ipak, ko je sad taj gazda da postavlja pitanje kad je on šesti vlasnik u poslednijh 20 godina, a barska mušica pamti vreme dok se zidao lokal. Voli da popije, ali ne uvek. Za partiju domina je tu, šah, karte, samo reci.
Krenuo je jednog dana kao student možda u biblioteku, i navratio. Otad, svakog dana je išao u biblioteku i navraćao, sve dok nije prestao da ide u biblioteku i dolazio samo na svoje omiljeno mesto. Posle mu je bibliotekar donosio knjige tamo...
Sedi gospodin je sedio za šankom. Ispred njega je bila čašica vinjaka, rubinovog! Glatke sveže obrijane brade, ali naboranog lica, sa tamnosivim perfektno čistim odelom ispod kojeg se nazirala blistavo bela košulja, očiju uperenih u ugao šanka, oštrim pogledom je cenio da li se ivica oštetila tamo u ćošku - juče nije bilo tako.
- Piće od gospodina za vas.
- Kog gospodina?
- Onog tamo za stolom.
Uzeo je svoj vinjak i nazdravio. Čovek je ustao od svog stola i zauzeo mesto pored sedog gospodina.
- Izvinite, već par dana dolazim ovde i svaki dan ste tu. Da niste možda vlasnik?
- Ha, ha...ne, ali upoznao sam ih nekoliko u zadnje četiri decenije.
- Dugo dolazite ovde.
- Prilično.
- Mora da ste štošta doživeli ovde.
- Kad bih ti pričao, ne bi mi verovao.
- Imam predavanja tek za tri sata.
- Znaš li ti da je ovde, u ovoj kafani, tamo kod onog stola, počela priča o svrgavanju Miloševićevog režima?
- Svašta? Stvarno?
- A je l' ti iko rekao da je ovde za ovim šankom dogovorena titula prvaka one godine kad je Obilić osvojio?...
Priče su se smenjivale jedna za drugom. Student je pažljivo slušao i naručivao vinjak za vinjakom. Tri sata su stala u minut.
- Jao, moram da idem.
- Samo idi, i ja ću brzo. Ni zdravlje me ne služi k'o nekad.
- Šta je?
- Ko će ga znati?
Razgovor je završio. Student je došao i sutradan, ali sedog gospodina nije bilo. Dolazio je par dana, ali gospodin se nije pojavljivao. I konobarima je bilo čudo zašto ga nema. Posle mesec dana, toplog majskog jutra ušao je u bar i seo na ono mesto gde je sedio sedi gospodin.
- Jedan vinjak molim vas!
Barska mušica je rođena.
U narodu je uvreženo mišljenje da se čestim spominjanjem neke osobe, može izazvati njeno pojavljivanje. Kažu da je svaka magija toliko jaka, koliko se veruje u nju.
-Svaka čast kume, dobro ti kuma pravi ove sarmice, al što ih je tvoja tašta pravila... I to one u vinovoj lozi...
-Ćuti jebote, ne prizivaj je!
-Što bre? Pa žena umrla odavno.
-Pusti ti to...
Obukao se ko poslednji šabanadžović. Lik koji izgleda kao da ga je počivši Ratko Buturović učio kako da kombinuje odeću. Fura takav nazovi stajling da čak i najnovije Zvezde granda plaču od smeha zbog odstranjenosti ukusa za odevanje koje ovaj lik poseduje. Čak i mali maturanti iz Donje Pripizdine, obučeni u trendže, roze sakoe sa Minimaks kravaticama i Gucxu giljama sa buvdže, upiru pogrdno kažiprstima u velikomučenika dok pokušavaju da obuzdaju smeh, sa sve osećajem bola u trbušnjacima.
- Evo, ja spreman!
- Au živote... Au bogovi stari i novi, jebem li ti Varnavu i bagrenje nepotkresano pa za šta si spreman nesrećo?
- Koji vam je tukson, ljudi, pa za grad.
- Možda za neki grad severoistočno od Vladivostoka! Pa tako obučenom bi ti se čak i na bugarskoj maturi smejali, o nesrećni i napaćeni stvore!
Peškir sa rukavima.
Veština koja sa godinama postaje nadrealistička umetnost, potpuno neshvatljiva običnom narodu.
Čovek od 10 do 40 godina: "Piši: devet, dva, nula, šest, tri, nula, dva".
Čovek od 40 do 60 godina: "Je l' pišeš? Devetsto dvadeset, šesto trideset, dva".
Čovek sa preko 60 godina (velemajstor): "Ajd' umoči pero pa piši: devet miliona dvesta šest hiljada tri stotine dva. Je l' si zapis'o?"
