Prosao mu rok, a ostao feler.

- Јој, цимерко, извини, надам се да си могла да спаваш ноћас. Мало се занели овај мој нови и ја. А и јес' ми сву дијафрагму испомер'о, бије к'о пнеуматским чекићем, а има га!
- Ма нема проблема, ја слушала ''Чајлд ин тајм'' од Парпла, па је твоја цика дошла таман к'о горња терца на Гиланов фалсет!
--------------------------------------------------------------------------------------------------
- Цакани, може ли два бејлиза и два коктела ''Секс он д бич'' за ово весело мушко друштванце овде, само бррррррзо, молиииим те, муууваааах, хихихихи.
- Матори, појачај музику и стављај чепове у уши, стигли бечки дечаци.

- Новаче, рад са тобом ме оплеминио. Постао сам бољи човек. Молим те, прими овај поклон као мали знак пажње...
- Ијао види, ружичаста пудлица, ваууууу.... :твит: Баш је мица Вајдица мваааххх <3
---------------------------------------------------------------------------------------------------
- Драги, добила сам, нећеш јебати, да се тако духовито изразим.
- Али, срећице, тако сам загорео, та мора да можеш нешто учинити, зарад наше вечне љубави док млади месец шпарта небом које наговештава пролеће...
- Ах, Ромео, зашто си Ромео? Увек ми то радиш. Могу ти блајвити, мош ми га мећати међ' сисе, трпати у рч и на крају прскати по фаци, ако ти нешто значи.
- Вајдица, Јуцо, дедер се при'вати...
----------------------------------------------------------------------------------------------------
- Конане, не знам шта да ти кажем. Овде има 800 кила гвожђурије, ал' ни трећина није бакар. Ти дам 100 евра, а? Рука?
- Ма може, краље, на данашње време вајдица и прс' у дупе. А, да, подсети ме, поздрав'те госпа Северину, моја Бица навија дас' помирите.

- Господо, ваша пословница трпи највеће губитке у региону, службеници вам висе по боловањима, експозитура затворена по пола дана док ви кафенишете по граду, продуктивност никаква, а клијентела је згрожена вашим услугама. То тако неће моћи више! Имам директиву из Београда...
- Немој викати на нас, господине. Није ти ово Београд, ово је шума!
:драмска пауза, гледање у очи једно 8 секунди, напетост:
- Хехехе, него, јел вам ради још оно кафанче са јаретином испод сача, ја частим!

На ћувику испод штале, отац Станко је упарађен нестрпљиво шеткао гологлав, и кад га угледа, раздра се из свег гласа:
- Пружи корак, младожења, млада ће ти се преуда док ти стигнеш!
- Помаже Бог, оче, ја јаком из града, локал је нешто каснио...
- Олењио си се у вароши, видим ја. Ајде, пресвукуј се, ја сам упрего коња, јави се мајци, па дидемо, јесмо рекли у 2?

Бришући старачке руке о кецељу, мати му потрча у сусрет, са олакшањем пуштајући дуго суздржавану сузу.
- Нек си ти мени дошо, Радоје, радости мајкина!
- Како си, мајко?
- Сад сам добро, сине мој. Нема те дуго...
- А, ради се, стара, знаш како је...

У суседном засеоку, у угледној кући газда-Милуна, старија кћерка Снежа је нервозно тумарала по соби, правећи се да тражи шналу за косу, све у нади да ће прикрити голему нервозу, коју нико свакако није ни примећивао, јер је она била општепристуна и притискала је кућу као поклопац на експрес лонцу. Милун је широм отворио капију. У повратку је свартио у подрум и наточио бардак са ракијом. Млађа кћерка, сва озарена, истрча из шљивара, вичући:
- Ете и'!

Милун навуче најновију шајкачу и пође да дочека госте.
- Добро дошли, добри људи!
- Боље те нашли, газда-Милуне.
- Е, јак сам ти ја газда... - процеди Милун и сети се колико су му комунисти жита и стоке покупили летос.
- Којим добром? - направи се невешт Милун.
- Биће добро акобогда. - насмеја се Станко.
- Еее, даће бог. Ајте, ајте, идемо горе на доксат. Жене, дајте послужење за ове часне људе.

Радоје, који је до тада црвенео, зеленео и плавео, усуди се да усправи поглед. Милун је био румен у лицу, попуцалих капилара на образима, са борама набрчканим челом, глатко избријан, седих обрва испод којих су грмеле светло плаве очи. Кошчати нос је лицу придавао тај застрашујући тон и Радоје помисли да ће се срушити од страха, само ли му се обрати.

- Ти би да се жениш? - погледа га значајно и са доста топлине Милун.Тај пријатељски призвук изненади Радоја.

Видевши да се мучи са речима, Станко узе ствар у своје руке:
- Па јесте, газда-Милуне, време му је. Ето, скућио се доле у вароши, па греота да сам човек троши целу плату. Моја Стамена занемогла у руке, а ми женске деце немамо. Она вели да се лепо разговарају деца још од пролетос, кад је било прело у доњу малу...
- Чистиш улице, синко, јел то? Не ваља ти наш сељачки живот, канда? Фали ти нешто овде, па си отишо у варош? Оћеш дете живо да ми зазидаш у онај бетон дол', поред оваке милине код куће, а? Е, па нећеш брајко мој, јок вала! Слушајте вако, Станко и ти дијете Радоје: ја ћу да ви дам дете, ал једино да се договоримо. Да ви ја помогнем да завршите ону кућу што сте ударили плочу претпрошле године, и да деца ту живе. Ја ћу да дам још ектар земље у Лугу, и да живе ко два голуба, да могу унучиће да гледам сваки дан и да живе ко и наши стари што су, а не да ми се потуцају по туђим кућама, и да их виђам само о Слави и Тројицама. Ил тако, ил никако. Ја друкчије дете не дам! Ти Радоје, види шта ћеш, мали ниси, војску си служио.
- Милуне, пријатељу, немој тако, па Радоје је 28-ми на ранг-листи за стан, сад више не носи метлу него полива цреветом, па можда ће и у Савез да га приме скорије...
- Шта велиш??? Марш из моје авлије, багро комуњарска! Зар дете за безбожника да дадем? О, Свети Георгије, Мати Параскево и сви свеци небески, чујете ли ово? Па јел је мој отац зато Турке на буљуке теро дванаесте и тринаесте, а Швабе и Бугаре у Великом рату? Да би ви, децо, оставили славу и огњиште и уватили се у ту црвену калакурницу? А, нећеш га Станко, а ни ти Радоје, док сам још ово мало у памет. Не дам дете! Муууууааарш из авлије, сотоне, изроди...

Радоје осети као да га корбачем шибају по голим прсима. Свака реч је остављала дубоки ожиљак и он је знао да Милун говори истину. Мислио је слично и сам, али му је требао један овакав шамар да се прене. Још од претпрошле године сумња у своју младалачку занешеност и опијате нове идеологије, али је то сузбијао негде дубоко у себи, не желећи да призна грешку ни себи ни другима. Више се ни не сећа када је поново почео да говори ''Оче наш'' пред спавање.

- Реко ли ти ја, синко, да безбожје добра донет неће? - више за себе прозбори отац, док их малено кљусе враћаше кући необављена посла.
- Е, ја. Тако ми и треба! Све је у праву газда-Милун. Сутра идем у манастир да се исповедим. Враћам се кући, оче, ако ме примате натраг. Решио сам!

Станко од радости поскочи са даске на којој је седео, левом руком загрли сина јединца из све снаге, а десном ошину бичем неухрањено коњче, не би ли што пре стигло кући. Ако Стамена не умре од среће данас, нико неће.

Отац пусти глас колико га грло носи: ''Погледај, де мала мооооја...'', где га Радоје спремно дочека, те наставише у два гласа, тако силно да их је Стамена већ могла чути: ''...мала моја, мала моја. Погледај де, мала мојааааа!''

Више Тадић даје, нег што Вучић вуче. Да ли више Тачи туче, нег што Дачић ЕУ штује, питање је сад?

Ајд Ештоне ти у коло, Јахјага је сада соло, елем, белем, бум - Николић је кум!

Дачи, Тачи, Јахјага, Руговина марама, у марами бело кече, од шајкаче неком прече.

Тачи Томи гура, Дачић бело ваља, боље Шарић њему гура, нег што Тачи бубрег ваља.

Мало ја, мало ти, продадосмо земљу сви.

Динке, Дачке, Тачке, нема више врачке!

:на бувљаку:
- Даћете ми две десне гумене рукавице.
- Е, мој синко, још дркаш?

И ми не можемо да погодимо, да нас јебеш!

Pera Perić vas je rčnuo-Uzvratite mu RČ

Палац горе - Лајк, ђа ми се.
Палац доле - Мртва си, кокошко. Смараш.
Кажипрст - Један, први. Објасни пажњу!
Кажипрс' - Претиш, пијан.
Кажипрст на чело - Замислио си се.
Лупкаш кажипрст о чело - Да ли луд си ти?
Кажипрст водоравно - Минус. (ајде, ајде, потрчи!)
Средњи прст - Одјеб. Прстенац. Сонар. Грчка колица.
Домали прст - Дрвосјечин: одјеб, прстенац, сонар.
Мали прст - Носач малог нокта. Добар аутор.

Комбинаторика:
Палац, кажипрст, спојени у круг - Рупа у коју се гура средњак преостале шаке. Вегета.
Палац, кажипрст, спојени у круг, на обе руке, па спојени, па прислоњени на очи - Само те гледам!
Кажипрст, средњак, спојени, испружени - Могу ја, ево ја! Гласам за или против. Чешће против.
Палац, кажипрст, средњак, испружени, раширени - Ја сам Србин и ја јебем! 3 поена (хрв.).
Палац, кажипрст, срењак, спојени - Овога ми крста! Говедо једно! (итал.)
Средњи прсто о палац - Дођи вамо бато, шишо си се - чврга.
Средњи прст натегнут другом руком - Мацола, мацола, мацола (на мелодију ''Марина, Марина, Марина'')
Палац о мали прст - црно испод ноката.

- Конобар, деде' још једну клеку овде. Дуплу! И попусти мало тај радио, ви''ш да су заређале ове наше старе.
- Келнер, будите љубезни, приђите. Молим Вас да исконтролиште овог госта, тек смо на пола дневног реда ванредне седнице нашег кружока, а дотична персона ремети концентрацију при доношењу амандмана на пролећни манифест који планирамо да штампамо у 6 примерака.
- Другови, овај човек је ратовао у Хрватској 4 године где је изгубио око, па је протеран '95., држава Србија га настанила у околини Пећи, где је ратовао још годину дана, рањен у руку '98., када је избегао у Централну Србију. Онда је мобилисан у ПВО за време бомбардовања, ојадила га касетна бомба и од тада нема леву ногу испод колена. Дође овде једном месечно кад прими 12 'иљада инвалиднине, тражи да му се одврне радио Равна Гора и попије 12 клековача, само зато што нам се локал зове ''Стара Србија''. Деси му се некад, кад попије, као ово данас и кад га погоди песма, да извади кашикару и врти је на осигурачу око кажипрста, али не увек. Ако би неко од вас тројице, из вашег цењеног кружока за ''Обнављање идеје о јединству Јужних Словена на Балкану'' био тако добар да га сам упозори, менаџмент нашег локала би вам био бескрајно захвалан.

- Устај, рȁно моја, дошла мајка своме младенцу. Немој, сине, патити! Пусти, курву, ако је због оног килавог кума оставила тебе, оваквог делију, љуби га мајка, нека јој је просто.
- Кево бре, требала си да позовеш прво.
- А, куме, и ти си ту? Дошао да се извинеш, па сте се напили и преспавао? Срам те било, брак си му разорио! Ни младенце нису дочекали...
- Мама, овај... Погрешно си протумачила кад сам рекао да ме је жена оставила због кума...

''Мозак ми је завртела, ту нису чиста посла. Мора да јој је баба врачара или бар прича с мртвима? Како је могуће да се овако добро љуби, а тек јој је двадесет прва? Види се да има искуства. Шта - искуства? Може да држи предавање из фелација. Колико ли их је само прогутала? Ђаво ће га знати. Сећам се да ју је возао Мики Бајкер на оном распалом апеенцу, дакле: јефтина је.
А нешто је шетао и Жељко Смрадина, ако је њему блајвила онда стварно не бира, тип је штрокавији од шофершајбне на шлеперу. А тек на студијама у Београду и живот по домовима? Аууу, па то није могло да прође без четир' прекодринска међеда, три кршна крајишника из атара Книн - Бенковац, а о београдским пајдоманима који носе више заразних болести него што је Инфективно способно да идентификује, да и не мислим. Штета, паметна је и слатка, маторци јој фини људи. Али не вреди. Шта треба, да ми се смеје пола вароши сутра кад је изведем у град?
Биће најбоље да се окренем и одем без речи. И да одмах попијем пола литра абсинта, да се дезинфикујем. Чини ми се да ми длака запиње у грлу. Гушим се! Мора да је са мудију турског гастарбајтера из Немачке кога је јутрос устопирала на путу за овамо! Аааааааааааа...''
:храаааааааааааааак:

- Није ти добро? А да ме испратиш кући, касно је? :треп, треп:
- Мурш, дрољо!

- Ћале, дај неку кинту, хоћу да изведем Милицу са трећег у град.
- Може, јуначе татин, јел то за вечерас?
- Кхм, па нисам је још питао, чекам да прво обезбедим средства.
- Хахаха, соколе мој, да је Ноћ вештица можда би и пристала, овако... одох ја у кладиону, мојим је парама тамо сигурније.
-------------------------------------------------------------------------------------------------
- Мама, беше она твоја колегиница Иванина тетка? Знаш, питао бих је да изађемо.
- Али, сине, па Иванина тетка се удала пре 13 година, има сина пети разред! Хњо, хњо, хњо, шали се мајка, лепи мој, ај ти полако на порн хаб као и досад.

Радивоје је мрмљао нешто себи у браду. Никад није добро кад треба да дође у град, ни овога пута није изузетак. Несносна врућина му није причињавала задовољство. Оштра, седа коса је била мокра од зноја, на крајевима који стрчаху испод шајкаче. На путу од општине до аутобуске угледа малу продавницу и реши да отресе једно ладно зидарско. Увек је узимао јагодинско, јер га је чича са слике подсећао на деду. Пребра по чакширама и нађе две згужване стодинарке. Плати једном од њих за пиво, па седе на оближњу, пуким чудом, функционалну клупу у хладовини. Скиде шајку и тежачким, од рада испуцалим дланом, обриса чело, прекрсти се, просу мало из флаше, те натегну добар гутљај. Док је подригивао, крајичком ока спази клинца како излази из зграде преко пута. Мали је износио ђубре. У провидној кеси, старцу западе за око више од пола векне хлеба. Очи му заискрише.
Зар хлеб наш насушни?
Сети се како је јесенас зајмио паре за нафту да пооре, таман кад узе гориво, паде киша, па је чекао да ''цедне'', онда је три дана извлачио стајско ђубриво, договарао се са агрономом дал' да прихрани ''Каном'' или ''Урејом'', па је дрљачио, па је каснило семе у пољопривредној апотеци, сејао, повлачио, па прашачио, дотрајала задња гума на трактору. Зимус паде голем снег праћен јаким мразом, мислио је: 'измрзе све', ал' јок, удари велика киша око Васкрса, поплави, ал' опет би добро, онда наиђоше жеге, па се баба и он молише Богу и Светом Илији да их град заобиђе, па је јурио премије за млеко да има чиме комбај' да плати, па га је комбајнер завлачио две недеље док је овр'о, а принос бе'а танак, па док је отер'о жито у амбар и истоварио да се просуши, одвез'о у задругу да га да по неипслативој откупној цени... Данас је платио порез да му извршитељи не би запленили трактор. Јер шта је он без трактора? Од свега му је остала још једна згужвана стодинарка за локал до куће. И дуг од 400 евра. Утрошено време и рад се не рачунају. О живцима да не говоримо. Уз курац му мука.
После баченог смећа, клинац прође поред Радивоја гледајући га са подозрењем. Минут касније изађе из продавнице носећи свежу векну хлеба по цени од 44 динара. Радивоје помисли да малом опсује и тетку и бабу, али се уздржа. Само добаци:
- Синко, гре'ота је 'леба бацати.
Мали га није ни регистровао, а и да јесте, не би растумачио. Јер нема ко да му каже и објасни. Деда му се давно доселио у град и пљунуо на сеоски живот, а ћале му је већ градска фаца, рокер. Он само зна да је хлеб 44 динара. Свакако је дечко журио да се логује на ЦС сервер, чека га буљук другара из разреда да поврате Косово...
Тако то уређене државе раде. Леба и игара.
''Оче наш...''