Ego
И младост као његов кокаин. Девалвира временом.
Од тренутка када параш небо носом, до часа кад си тај исти нос забио у гузицу горем од себе, твој его пада као суви лист ношен ветром. Тонеш у медиокритет. Твоји се критеријуми срозавају, видиш да има и бољих и лепших и богатијих од тебе.
Кренеш од Џесике Албе и после десет година стигнеш до Јелене Максимовић. Од Џорџа Клунија до Милоша Симића. Шта, не знаш ко су Јеца и Шомара? Па, нормални, здрави и прави људи из масе. Народ. Твоја права мера. Јер су и Џесика и Џорџ потекли из народа и ложили се својевремено на Керија Гранта и Аву Гарднер, а ови на Понтија Пилата и Лукрецију Борџију... Али је њих прокењало да успеју у животу, а тебе није. И неће. Џаба се копрцаш и шатро држиш неки ниво.
Погледаш истини у очи и схватиш: ја сам један угојени дегенерик!
- Ћале, дај неку кинту, хоћу да изведем Милицу са трећег у град.
- Може, јуначе татин, јел то за вечерас?
- Кхм, па нисам је још питао, чекам да прво обезбедим средства.
- Хахаха, соколе мој, да је Ноћ вештица можда би и пристала, овако... одох ја у кладиону, мојим је парама тамо сигурније.
-------------------------------------------------------------------------------------------------
- Мама, беше она твоја колегиница Иванина тетка? Знаш, питао бих је да изађемо.
- Али, сине, па Иванина тетка се удала пре 13 година, има сина пети разред! Хњо, хњо, хњо, шали се мајка, лепи мој, ај ти полако на порн хаб као и досад.
Komentari

Ne kaže se džabe koliki je jorgan, toliko se i noge pružaju!
Bravo, Mile!
:+)
