Тип девојке.
Носитељка кикица која сурово базди својим истуреним патријахализмом. Зна да скува кафу од које би да свршиш, умешна је у запржавању пасуља. Гледана у очима родбине као на пијадестал скромности и урођене доброте. Не кења, осим којег невена и љубичицу понекад, и курац неће видети ни прве брачне ноћи, јер ће свом супружнику дозволити да је спава само у мраку. Први пик на сеоским проводаџијским првенствима.
Усамљена у затамњеном углу своје собе прекривене ручно шивеним миљеима, учи и упија сво знање овог света, повремено листајући религиозне списе и носталгично се играјући са својом крпеном лутком из детињства.

Курац мој. Не лежи враже. Само делић натпросечног коефицијента интелигенције, дао јој је за право да манипулише својим ближњима. То блажено чељаде у себи носи самог Белзебуба. Иза маске будуће Мајка Терезе лежи једна окорела хард-кор нимфоманка која би на колена бацила и Валуева да је којим случајем сексуални манијак.
Латентно зло огрезло о блуд и разврат, које крије еротске приче пажљиво исцепане из Пан Еротике међу страницама Буквара, витлајући у тренуцима самоће побеснело дилдоом којег је извукло из међуножја крпене лутке.
Лажни морал отелотворен у свом најгорем облику.

Израз је настао у компарацији овог створа са антиквитетном, по старом калупу прављеној машини за шивење, све док не заседнеш на њу па вртећи ножицама не осетиш јачину која би све оне нашминкане, напуцане, силиконским чипом обскрбљене "машине", послала на психијатрију зарад побољшања либида.

Јединствена врста човека која на саобраћајном ланцу исхране лежи негде између нервозног таксисте и тру камионџије. Недовољно зајебан да некоме олупа главу пајсером, али превише надркан да било коме опрости скретање без сигнализације. Лик који је педагошку струку калио на борбама петлова у Кнежевцу и чији је праг толеранције танак колико и гуме на његовом Југу. Посао му се претворио у хоби, а хоби у посао.

Peta nindža kornjača ometena u razvoju. Nepravedno diskriminisan od strane svoje nabildovane starije nindža braće. Siroma...

Usled bolne činjenice da ih ima jedva 300.000 i još bolnije činjenice da žive na ogromnoj santi leda u pripizdini severnog Atlantika, Islanđani i Islanđanke su osuđeni jedni na druge i ne mogu da budu mnogo izbirljivi. Jebu ono što je dostupno, neretko i svoje dalje rođake što rezultira rekordnom stopom debilnog potomstva.

Kada neko ima kriterijume kao Islanđanin, to znači da ne pravi pitanje. Metno bi ga slučajnoj prolaznici bez obzira na njeno godište i gabarite, mrtvom četniku u bradu ili Vejnu Runiju u rč. Pomijar. Živi dokaz da su neki preozbiljno shvatili devizu "od birača nema jebača".

Dragi mozgu,

Pišem ti iz male karlice, još uvek zaštićena nepuknutim De Grafovim folikulom. Rešila sam da uzmem stvar u svoje ruke (kad već ova naša gazdarica ne prihvata ničiju „stvar“ već duže vreme). U ovoj našoj maloj firmi (misleći na jajnik), već 25 godina sve samo propada, a i iz tabora sa suprotne strane tela javljaju istu situaciju. Malo je to što nam spermatozoidi nikada i nisu bili u poseti, zbog njenog upornog insistiranja na kondomu, nego je gospođica od skora počela da praktikuje apstinenciju, zbog razočarenja u muški rod. Onaj mlitavi brzosvrš od pre 20 dana se ne računa, kao ni njeno cyber hotovanje, kucanje bezobraznih poruka i masturbacija uz porniće. Ja hoću da budem oplođena! Ili bar, adekvatno hormonski stimulisana posle dobrog orgazma. Zato te molim, kao generalnog direktora, da aktiviraš taj limbički sistem, hipotalamus i hipofizu, i da ova poslednja napravi neki hormonski kuršlus u organizmu i da dovedemo ovu našu seksualnu kamilu u stanje konstantne napaljenosti, kako moj život ne bi bio uzaludan. Do tada, ja ću da se držim čvrsto i ne pada mi na pamet da ovuliram u jajovod, a gospođica može da se oprosti od redovne menstruacije. U iščekivanju skore organske revolucije, iskreno tvoja,

jajna ćelija

Ime koje se vrlo često daje ženskoj deci.