Palac - sredstvo za uključivanje kompjutera.
Mali prst - sredstvo za "overavanje" nogara od stolova, stolica, kreveta, točkića od TA peći, pragova...
Ostala 3 prsta - da imaju neku funkciju, imali bi ih i Nindža kornjače.
Rečnik / autori
NE
nedja89
na Vukajliji od januar 2011.viđen 27. maj 2012.
0 definicija0 odabranih0 poena
Isto što i govno, uhvati te kad se najmanje nadaš bez parčeta papira.
Najčešći način da vam/nam keva stavi do znanja da ste totalni neradnik i beznadežan slučaj, ispiranje mozga kreće negde oko 17h sa kevinim povratkom sa posla:
prelepa ćerka kevine koleginice je vanzemaljski oblik života tj. nju kao da su pravili i isprogramirali nemci i japanci, pošto je samo ona u stanju da studira 3 fakulteta i da na sva 3 ima prosek 10, da je izviđač i mladi goran, višestruki davalac krvi. Ona takođe divno svira klavir i violinu, zna 8 svetskih jezika, pomaže starima, volontira u crvenom krstu i grinpisu, takođe je vegan 6ti dan i crni pojas karatea 9ti dan, pomaže po kući, nikada nije opsovala i svako jutro pre redovnih obaveza ide u crkvu.
Ono što vam majka nije pomenula to je da ta ćerka ili ima 150kila i nosi dioptriju +10/-10 i da se brije svako jutro kao da je muško. Ili da se daje za 10 evrića ( u ovom slučaju nema 150 kila i ostalo ).
17h. Trpeza:
Majka: "Sine ćerka moje koleginice iz kancelarije levo prekoputapored unakrs moje...."
Sin: "Kevo znam, pusti jadna joj majka ona se daje za 10 evrića ili za kvoter, pusti njihova muka..."
Gsp aranžman predstavlja neopravdanu slobodu (drskost) penzionera da pored sedišta zahtevaju i druge pogodnosti da im se omoguće dok se voze ulicama Beograda. Razlikuje se pun i polu pansion u zavisnosti od karaktera, temperamenta, izdržljivosti, moralnih načela i psihičke stabilnosti putnika koji su predmet iskorišćavanja penzionera.
J: Jel hoćete da sednete baba ?
B: Naravno da hoću sine, ne znam šta si čekao do sada ali dobro...aj sine stavi mi ovaj ceger lepo da mi ne padne...
J: Evo, jel može ovako...
B: Pa pazi bre, aman, ispašće mi jabuke, kako si to stavio..
J: Neće da padne, evo zavezano je...
B: Pojma ti nemaš sine..al nema veze..takva je danas omladina...eee...Sine, aj života ti pritvori taj malo prozor da ne ubije promaja babu...
J: Pa onaj čovek je sada otvorio ne znam dal mogu da zatvorim..
B: Ma jel čuješ šta ti kažem mali, idi zatvori taj prozor, treba da umrem ovde, ccc nemoj dva puta da ti govorim, jel imaš ti roditelje kako su te to vaspitali...au ova omladina..
J: Pa dobro baba... polako...
B: Ma nemoj ti meni polako...nego idi pitaj vozača jel može da pusti grejanje hladno mi za noge..imala sam zimus išijas...aj idi pitaj...
J: Au bre baba, kakvo grejanje...ne mogu da pitam da idem sada do prvih vrata..
B: Nećeš jel ?...eee ne ovo su zadnja vremena došla pa..Tito je sve bio u pravu...prut pa udri...to nevaspitano, to ne poštuje nikoga, to lenjo..spava do 12, troši...pu kakvi ste..
posle 5 minuta...
B: Ajde mali idi donesi mi one novine besplatne, dva para...
J: jaoo baba...evo vam moje...
B: Jes li popunio ukrštene ?
J: NIsam...
B: Nešto dobro i od tebe...Jaoo eno je kontrola..idi trči mali otkucaj mi kartu..uvatiće me..
J: Ne radi ovaj automat...
B: Pa požuri jebem ti teču ludog, idi otkucaj na drugom mali...au ccc...strašno..
J: Evo vam karta, al nisu ušli ovi u žutom..
B: Nisu, pu jebem ti budalu malu, pa što otkuca kartu...50 dinara..
J: Pa vi ste mi rekli, otkud sam znao da neće ući...
B: Jaooo, kako bi ti jedan šamar preko tih usta mali...e jesi glup , propade mi 50 dinara sad...jaoo ufff da ti znam oca...
B: Mali, koliko ima još do VMA..?
J: Do VMA?? pa to vam ja sa druge strane, trebali ste da pređete ulicu, a ne na ovoj strani da čekate...
B: MOlim...Pa jebem ti mali sve živo, pa šta me zejbavaš ovde, sad mi kažeš kada sam otišla u pičku materinu..sada treba da izlazim i da opet čekam, a treba da odem u posetu mom čoveku, razboleo se u pluća, jel znaš ti to..pu kako bi ti jedan preko tih ušiju..idi bre mali..otkuca mi i kartu, ee de na tebe naiđo..jaoo kako si ove jabuke vezao..
J: Baba, jebi si mater.
Drugar koji vam prepričava šta ste sve sinoć radili pod uticajem alkohola jer se vi naravno ničega ne sjećate.
Kad uspeš da se istuširaš, a pritisak nije ni za kurac.
Čovek rođen 29. februara.
On krene u osnovnu sa 2 godine, završi je sa 4 godine...
Do 8. godine može već da završi i fakultet, dok mi, obični smrtnici tek tad krećemo u osnovnu školu.
Moje treće iskustvo sa hranom Američkog Sna. Opet za sve je kriva televizija, gledajući filmove i serije uvek sam viđao kako oni tamo preko okeana zadovoljno mljackaju i uživaju u hamburgerima, čizburgerima i ostalim burgerima. A pošto sam rođen i odrastao na selu u Šumadiji uvek sam kao klinac mislio "Ako je naša pljeska ovako dobra, ko zna kakva li je ta njihova?".
Divio sam se svim tim bojama, ljubaznim lepim devojkama koje rade na šalteru i uz osmeh ti daju da jedeš taj predivan sendvič koji nije ni nalik našoj pljeskavici u somunu ili lepinji, da ne pričam da brkati čile nije ni nalik devojci iz filmskog MekDonaldsa. Bile su mi kul i te kese sa velikim m u koje su pakovali i one čaše sa poklopcom i cevčicom koja viri iz njega, milkšejkovi i onaj naoko savršen pomfrit. Zaboga i tu sam se opet pitao koliko je taj pomfrit bolji od naših svežih mladih krompirića. Tada mi je sve što sam viđao na tv-u bilo kul i nedostižno.
Onda jednog dana dođe ujak kod mene i kaže kevi da sutra ide u Beograd poslom i da bih ja mogao da pođem sa njim, da vidim malo velegrad i prestonicu. Vodiće me u zoo vrt i još neke stvari kojih se ne sećam. Bio sam četvrti ili peti razred i oduševljen idejom da ću konačno da ga vidim Beograd, jer znao sam da tamo postoji MD.
Da ne dužim priču stignemo mi u Bg, obiđemo zoo vrt, malo prošetamo po centru i krenem ja da molim ujaka da idemo u MD. Pokušao je on meni da objasni da je to sranje i da je hrana odvratna, porcije male a milkšejk sranje ali sam uspeo da ga nateram da me odvede.
Došli smo do onog na Slaviji i ušli unutra. Ne mogu da kažem da prvi utisak nije bio pozitivan, sve se sijalo i bilo je šareno, klovnovi na zidovima i gomila ljudi koji su po mojem detinjastom mišljenju bili zadovoljni i podsećali me na mljackajuće Amere dok su uranjali u svoje kutije na poslužaonicima. Ni nalik lokalnim kioscima brze hrane kod nas u provinciji.
Sećam se manje više da mi je naručio neki paket za decu sa sve igračkom unutra, milkšejk znam da nisam dobio već umesto toga Koka Kolu. Toga se i ne sećam najbolje ali se sećam da sam se razočarao čim sam otvorio kutijicu sa jebenim hamburgerom koji nije ni podsećao na onaj sa slike već je ličeo na neku mini ugaženu pljeskavicu sa nekom raspalom salatom i krastavčićima. Ukus je bio, ustvari nije bilo ukusa, samo je bilo masno. Meso je imalo ukus kartona malo omekšalog u, još jednom, masti. Pomfrit je bio, opet, masan i mlitav kao one gumene gliste koje su se kupovale na komad nekada. Čak je i jebena Koka Kola bila nemoguće hladna i natrpana ledom da nisam mogao da je popijem, a znamo koliko deca vole hladnu Kolu. Jedino što je po meni ličelo na nešto normalno je bio kečap i majonez iz onih plastičnih kutijica.
Osećao sam se tako namagarčeno i prevareno da hamburger nisam ni završio, ostavio sam ga na pola a pomfrit je ostao oštećen za tri četiri štapića. Led iz Koka Kole se za to vreme otopio pa više nije ni podsećala na sebe tako da sam i to bacio u onu idiotsku kantu za smeće. Ponekad volim da mislim da sam tada gledajući zadovoljnu gomilu shvatio da su ljudi budale i ovce koje služe za šišanje, ali verovatno sam bio samo zbunjen jer mi nije bilo jasno kako neko može da jede to sranje i da još debelo plaća za to.
Onda se moj ujak nasmešio i rekao "Lepo sam ti rekao. Idemo sad u Orač na po deset ćevapa".
Odgovor novih Kineza kada ih pitate koliko nešto košta.
Mile: Li, koliko su ti one papuče?
Li: Ne radzume.
Mile: Aman, Li, papuče! One tamo, crne.
Li: Ne radzume.
Mile: Li, slušaj čoveče: PA-PU-ČE.
Li: Ne radzume.
Mile: Šupičku materinu Li, pa, pričam ti na srpskom, kako ne razumeš, jebote? (Odlazi po papuče i baca ih teatralno na pult) Je l' sad razumeš?
Li: Aaaaa, tlisto.
Onaj koji zna da ima komarca u sobi, ali ne radi ništa povodom toga.
Kažemo kada je devojci jedna sisa veća od druge.
Muškarac: Nešto te posmatram, tebi je 'ladno leva sisa veća od desne.
Žena: Pa, kad joj nije posvećeno dovoljno pažnje.
Muškarac: Ništa što ne može da se sredi momentalno.
On hranu ne žvaće, on guta. On kapira da reč "gozba" znači obrok za jednu osobu, a ima i fobiju od punih tanjira, te ih prazni u najkraćem mogućem roku. Najveći je problem što mu nikad nije dosta i uvek hoće još. Za njega su ćevapi predjelo uz aperitiv, a punjene pljeskavice obične sarmice. On bre kožuricu koristi umesto salvete. ON JEDE!
- Dragi, pitala me Milica da idemo kod nje i Pere na večeru, a ja bih da oni dođu kod nas.
- Ne bre, nikako kod nas. Taj njen Pera jede k'o stambena komisija. Nemamo mi tih para.
- Pa ok, onda ćemo večeras kod njih, sad joj javljam.
- Ok, taman da pojedem nešto pre polaska, ne ostavlja Perica ni gostima mnogo.