Probudio sam se i otišao do kupatila. Uh je.. ko je ovaj čovek, ahhh jebeno ogledalo me svaki dan zajebava. "Dragi, ajde oćeš li mi otići do obućara da mi sredi ove štikle", ko je ova smežurana žena što me šalje kod obućara??."Evo ti, ove.(stavlja mu cipele u ruke i otvara vrata), i reci mu da zalepi ovu levu pri vrhu". Istera me ova smežurana iz stana, kakvih sve ljudi ima. To mora da je moja žena. "Dobar dan komšija"..."Dobar dan", komšija?..a ne sinko, ne ako mene pitaš a ovde sam već dobrih četrdeset godina. "Dobar dan čika Mile"..."Dobar dan", oni mene znaju ja njih ne znam, hmm..da nisam ja neka slavna ličnost?..mora da je to. Gde sam ono krenuo?..a da, u prodavnicu po pastu za zube i papriku. "Dobar dan, izvolite",..."Dobar dan, daćete mi, daćete mi, daćete mi, a da, kilogram pasulja i litru mleka",..."gospodine ovo je prodavnica bele tehnike",.."šta koji moj, od kad??",.."pa ima već jedno 10 godina",..."u redu, izvinjavam se, dovidjenja". Mene danas neko zajebava. De ono ja idem? Šta je ovo u kesi? Pocepane ženske cipele? Pa daaa, smeće, krenuo sam da bacim smeće. Evo kontejnera, a sad kući. Gde sam stavio ključeve od zgrade? Nema ni u jednom džepu. Gle otključano. "Draga, stigao sam kući",..."Ooo, dobar dan komšija Mile",.."ko ste vi? gde mi je žena? šta oćete? pare?...",.." polako, to sam ja komšija Stojan, sprat ispod vas, sad ću vam ja pokazati gde da idete"...(kuc kuc)"komšijka Smiljo, evo doveo sam vam Mileta, opet promašio sprat",..."jao hvala vam komšija, izvinjavam se al znate za njegov problem...",..."znam, znam, aj prijatno". Problem? kakav problem? Ovi ljudi su za posmatranje, sve je otišlo do moga. "Jel, dragi, jesi bacio one cipele u smeće, znala sam ja da možeš ti to, sreća moja".
Mama_Mia
Čudan osećaj u stomaku kada ste napokon shvatili šta vaša, sada već bivša devojka, pokušava da vam kaže.
Dokaz da je svirka bila dobra.
-Jebala ih Nirvana, tri dana se okrećem cela kad hoću da pogledam iza sebe!
Devojka koja deli reklamni materijal na ulici.
Posao kojim se bavi je u svaku ruku nezahvalan. Ma koliko nam isli na živce "ovi što smaraju sa flajerima", pokušajmo da se stavimo u njihovu poziciju.
Sedam do osam sati na ulici, izloženi prekim pogledima i guranju od strane užurbane mase.
Nakon svega toga odlaze do nekog nadrkanog privatnika koji im tutne šugavih 500 dinara, gledajući ih kao poslednje govno.
Uži centar Beograda, hladan i tmuran dan. Na ćošku devojka, oko 18 godina. Sva u crnom, tamna kosa, bledo lice na kojem se samo nos crveni od hladnoće. Nosi smešne džombaste slušalice iz kojih krlja neki komercijalni metalcore. Fasciniran vizuelnim aspektom njenog bića, morao sam da sprovedem kvazi pokušaj udvaranja...
Nakon pet do šest konfuznih rečenica, prilikom kojih se govornik pošteno najeo govana, a pritom je i zamuckivao, usledio je Flajerušin odgovor:
- E, je l' znaš šta?! Ovde sam već pet sati, pokisla sam i hladno mi je. Ako možeš, MOLIM TE, bar ti da mi se skineš s kurca.
Krekovana verzija čoveka.
Ne može se tvrditi da nisu uspeli, ali ljudi koje je život ipak donekle izigrao. Sećaju se Hvara i Opatije iz nekih lepših vremena, dok danas kao sredovečni pripadnici srednje siromašne klase jedu sebi živce jer na more ne mogu kao sav normalan svet u junu ili julu. Lice Dragiše Popadića. Strepi za posao iz kog ne može pošteno da se živi, trpeći pridike supruge kako je nesposoban, zašto on nije kad su drugi mogli, udala sam se za tebe a toliko sam u životu mogla postići..I tako u krug iz godine u godinu. Nesrećni jer ne mogu u Španiju, a opet zahvalni jer mogu na bilo kakvo more.
Bira septembar jer tek tada može da dobije godišnji, a špic sezone je gotov tako da je ugostiteljska ponuda dosta jeftinija. Tada pakuje ženu i dvoje dece, i uplaćuje deset dana krvavo i prekovremeno zaradjenog polu-pansiona u Čanju, gde jede pečene paprike na praznoj plaži sa golišavom decom, koja vijaju niveinu veliku plavu loptu iz '89., i ženom u jednodelnom crno-belom kupaćem kostimu na pruge. U boljem slučaju, pašće neka Bugarija.
Tih deset dana ne čita novine kako mu vesti ne bi kvarile bar to malo užitka.
Osoba koja poduzima određene radnje i protiv sebe, kontra nekim svojim stavovima, i na taj način sebi nanosi bol.
"Veruj mi, mene će ovo boleti više nego tebe...šljas...pička li ti materina neposlušna!"
znam, znam likovi su osobe koje na svaku vašu rečenicu kažu "Znam, znam" verovatno zato što nemaju pojma o čemu pričate ili zato što žele da ispadnu što više obrazovaniji.
A:"E, brate, znaš stvar od pantere shedding skin?"
B: "Da, znam, znam.."
A:"Matori, je l' si video da će da izađe novi assassins creed?"
B:" Da, naravno.. znam, znam.."
A:"E, je l' se sećaš kada smo terali Šoneta da zove Radodajku da je pita za koliko rapa cepa drva?"
B:"Jaooo, daaa.. znam, znam.. sećam se"
A:"Sećaš se ti kurca dedinog, to sam sada izmislio."
Nezaobilazna za svako dete.
Privlačnija od nečega drečave boje i slatkastog mirisa.
Nešto pored čega prosečan trogodišnjak ne može da prođe a da ne stavi bar jednu ruku unutra i ne oseti ''to'' nešto.
Kada posle 5 godina od polaganja vožnje ponovo sedneš da voziš juga.
Tanka cigareta. Uglavnom je puše ribe, retko muškarci. Osim kad nemaju druge. Ili ako prestaju sa pušenjem.
- Daj jednu čačkalicu da blagosiljam pluća, znaš da prestajem da pušim.
Hipohondar koji u društvu ostalih hipohondara glumi da je najbolesniji, izveštačeno kašljucajući.
