Stil (lat. stilus — naprava za pisanje) je način izražavanja, kojeg karakterišu sve osobine po kojima se razlikuje od ostalih - najjednostavnije, ono po čemu te prepoznaju.
Čika Jova Zmaj:
Taši, taši, tanana, Evo jedna grana, A na grani jabuka Kao molovana.
Željko Samardžić:
Taši, taši, tanana, devojčice malena, ja matora drtina, a seks nam je sudbina.
Goran Bregović:
Taši, taši, tanana, Taš, taš, taš, taš, hop cup, hop cup, taš, Jab, jab, jabuka, jabuka je duboka cup, cup, cupika, paprika i bunika.
Bajaga:
Taši, taši, tanana, na nanana nana nana nananananana na nana nana na nananananana na (ruke gore) na nanana na
Crnogorski/hrvatski kantautori:
Taši, taši, tanana, Srce si mi slomila, kad si me poljubila u noći punog mjeseca... srce divljeg jelena, jabuka si rumena...
Izjava kojom pokušavaš da razbiješ neprijatnu tišinu, ali toliko sumanuta i samoispaljujuća da njome postižeš još gori efekat, stvarajući još veću tišinu nalik muku koja ostane posle razbijanja stakla.
Sedite u parku i dovršavate drugu flašu piva. Slušaš ga kako se s kumom ispeglao pod šatrom na svadbi ortaka iz Merošine. Merošina, misliš u sebi i smeješ se naglas, gotovo sigurna da ćeš mu dati pičke. Ali onda tvoj smeh utihne i nastaje tišina. Oboje ćutite. Znaš da je red na tebe da uzvratiš nekom podjednako simpatičnom i blago transferičnom pričom o svome pijanstvu, ali jebiga, pijana si, misli su ti trome i jezik ti je nezgrapan, ne možeš naći pravu reč, niti pravu misao. Prebiraš po sećanjima, ali čini ti se da ti je glava potpuna prazna i ispijena, posle dva litra piva se ne možeš setiti ni kevinog imena, kamoli voditi smislen razgovor. Hvata te panika. On se nervozno osmehuje. Sranje, misliš u sebi, i on je primetio tišinu. Oboje ste napeti, osećaš pritisak da kažeš nešto, iste sekunde. Seti se nečega, Ana, bilo čega. Reci nešto. Odmah. Sad. -Ja i ortakinja smo gurale krastavce u pičku kad smo se napile. . . . . -Kisele ili obične?
Imate divnu djevojčicu. Mirno, slatko stvorenje koje je svima drago. Poslušna curica koja se nikad nije usprotivila ocu i majci, nikad nije rekla ''Ne''. Dobro uči, primjerna je, kulturna... Međutim pojavljuje se tip niotkuda. Lik sa minđušom, pirsingom, pleteničicom. On svira gitaru, jako je čudan, narkoman je sigurno. Vaša ćerkica je sa njim pola godine, i vi ste mirni, sve dok ga jednog dana ne ugledate i ne skontate da je on sto posto narkoman, a jelte, šta bi drugo mogao da bude kad tako izgleda? Mora da se drogira svako veče da bi održao takav izgled jer pirsinzi i minđuše ne mogu da izrastu odjednom, sve to droga napravi od čovjeka. Počinjete da pizdite od toga da vašu mezimicu, nježnu damicu neko gleda sa narkomanom jer će oni svašta da kažu. Nebitno je to što su oni srećni i u ljubavi, ko jebe to kad će on sigurno da je navuče na neko zlo. Neće on kročiti u vašu kuću ne zvali se vi kao što se zovete, i neće taj narkoman imati bilo šta sa vašom ćerkom! Neka sjedi kući, vi je ubijajte u pojam i maltretirajte je, ništa to nije strašno, neka nauči da treba da gleda ljude po tome koliko imaju minđuša, jer minđuša je ogledalo duše! Potrudite se da joj pronađete nekog zgodnog i bogatog doktora, advokata, šta god, samo da je nalickan i da je što više pederast jer vam on, jelte, neće ni pipnuti kćer, poštovaće je, jer on to zna, doktor je valjda, a i bogati se bolje razumiju u poštovanje prema curi. Volite doktora zeta, svi ostali su narkomani jer su se ustali u 6 ujutru da natovaraju drva (to je nečasno), i što nisu ništa jeli da bi se sastali sa drugarima da prodrkaju gitaru malo, oni uništavaju mlade djevojke, njih treba kastrirati i poslati u zatvor, sve do jednog!
E pa gospojo, minđuše i repići se skidaju za manje od 30 sekundi, a bogatstvo se stiče mrtvim rođacima i prevarama, većim dijelom; doktori i bogati ljudi su većinom šupci kojima je uvijek malo, a ljubav prema društvu i rad za život je urođen, a ne našminkan; i gospođo, ne sudite po izgledu jer jebeni podočnjak je od rada i jebeni pirsing je dječački san, a ako sve to prešminkam, neću biti bolji čovjek.
Momenat obnavljanja prećutnih zaveta predaka. Danak duhu tradicije koji bdi nad porodičnim ognjištem generacijama i učvršćivanje armature familijarne sloge, uz obavezan nagoveštaj okrutnosti nemilosrdnog skota-života koji sada, kad prestaje da bude dete, mlađanog vozača vreba iz svakog ugla da na njegovom još glatkom licu ucrta bore. Prvoj vožnji obavezno prethodi očev muški zagrljaj i stisak ruke.
---Montgomeri, Alabama---
- Sine, predajući ti ovaj par ključeva ne predajem ti samo auto. Sa njima ćeš, o Dejvide, danas poneti odgovornost odraslog čoveka i moje puno poverenje. Neću ti govoriti šta da ne radiš, smatram da to već znaš. Imaš šesnaest i svestan sam da ne mogu da te tretiram kao dete. :zagrljaj: Izvoli, sine moj. Vozi pažljivo i učini svog oca ponosnim.
- Budi siguran da hoću, tata.
---Donje Trsište, Srbija---
- Ej, mali, zajebi taj crtani sad! Drž' ove ključeve i odjuri začas po pivo, dok nije došo Živan da pretera crep, nemam šta da iznesem pred čoveka! Desno skroz ti je gas, do njega kočnica, pa cepaj, samo nemoj da pogineš.
- Ali mama kaže da radim domaći... - Pusti ti šta mama kaže i vozi po pivo da te ne uspavam pre vremena.
---Kinšasa, Kongo---
- Sine, dajem ti ove ključeve od...
- Sajle za bicikl.
- Ne, od auta.
- Čale, nemamo auto.
- Naravno da imamo.
- Imali smo kamilu koja je umrla. Nemamo auto.
- Aha! A, u tom slučaju, šta je ovo?
- Dedina slika iz radnog logora. Već smo ovo prolazili.
Neverovatno inteligentna jezička kovanica koja se smeši sa stotinu oglasnih tabli u Beogradu.
Plod rada desetina "pi-ar-menadžera" zaposlenih u novinama "24 SATA". U prevodu na srpski jezik trebalo bi da znači "gradske gradske novine", ali.... Trebalo bi nešto da znači.
Ako ne razumete - niste dovoljno urbani.
- Znači urbano brate, samo nek je urbano. - Molim? - Znači, vrh, brate... znači, ekstra vrh. Ekstra. - Molim? - Ekstra.
Pod smelom pretpostavkom da pesnici "svi u stvari samo jedu govna" i tek rekombinuju inače smisleni sled reči do latentne neprepoznatljivosti, a u cilju prožimanja teksta nekakvom ekstraterestrijalnog mistikom drevnih asirskih zapisa u kamenu, ’90-ih godina u leksikonima i spomenarima danas punoletnog zilja rođeno je SMS pesništvo.
Sociolozi ističu da za uzrokom valja tragati u počecima Top-Shop ere i implantacije ideje Sve možete sami i od kuće. Mentalno izazvani pesnik danas za sebe skromno kaže da je samo medij, a za silu tvrdi da se koreni u Dr. Iggy-u.
Ja uvek šansu davala sam nam, A ti želeo si da zaboraviš me I našu ljubav izneverio si Sad da živim pusti me Kada da voliš i mene ti znao ni si Idi tiho iz života mog Jer ne znam koliko još moćiću. _____________________________
TV Delta, popodnevni termin za poruke bližnjima u inostranstvu: FERIKA kada isadjes i ponovo zajedno bude mo mi ja dusu moju dacuti je si dobio cigare ljube te deca i gzim on je isto tvoj ROZIKA ____________________________
Nova poruka od MAMA: Limuntus kupio si a ja rekla sam ti prašak za pecivo treba mi.
Trebalo bi da označava lepu, mirnu, idiličnu romantičnu vezu, ali ovaj izraz se koristi uglavnom kada nam je mirne luke preko glave, ali nemamo hrabrosti da zaplovimo dalje. Zapravo, mnoge ''mirne luke'' imaju tendenciju da se pretvore u živo blato. Ustaneš jednog dana i shvatiš da ti se veza svela na povremene zajedničke obroke, da seks, ako ga i ima, obavljaš po automatizmu, da je on pustio stomak, a ti dlake i da su vam se svakodnevni razgovori sveli na vremensku prognozu, da krećeš, k'o uspaljena tinejdžerka, da drkaš na loše američke glumce, ili, ne daj Bože, na likove iz turskih serija, a da on, k'o nekad od mame, krije porno časopise pod krevetom. Sjeb. Nema povratka. Ako se nadaš da će ta 101 ruža što ti poklonio kad si mu napomenula da ti je pun kurac više te učmalosti da ti pomogne, slobodno dodaj još jednu, sa'ranjena si tu gde si i to ti je što ti je. Pička si jednostavno. Nemaš muda da tražiš bolje, a nema ni on. Jer, vi ste našli mirnu luku i usidrili svoja debela dupeta koja nećete maknuti, makar doživeli i potop.
K'o klipača u njenoj maloj ruci, k'o kanjon dekolte na sisi anoreksičarke, k'o minić na tenkuši, k'o praviti lopovske Raziji Mujanović da bi joj zavirio pod suknju, k'o kad mrčo pičku zove maca a jebanje maženje, k'o kad Jelena Baćić Alimpić da prostiš naduva usta da bi bila jebozovna, k'o gviriti Evu Ras kroz ključaonicu kupatila, k'o kad Karleuša pući žvalje a nije stigla na obnovu botoksa pa joj iste liče na iskorišćen kondom, kao sve one stvari koje bi trebalo da zovu na blud a od samog prizora se jadničak samo bolje uvuče jer je viđeno samo smešno a nikako seksi.
Dobro, možda ona ruka na klipači...
- Slušaj Isidora, ne mogu ja s tobom tu 69 pozu obaviti. Kako što? Pa iskopaćeš mi pakšu usput. Znaš ti dobro čime!
Neki gadan trenutak kada ljudi prosto izgube ono Liiiii u zivotu, kada postanu nadrkani, depresivni, kada od svega naprave problem, kada prestanu da se raduju, kada ih obuzme pesimizam, kada pocrkaju leptirici i ostala flora i fauna po stomaku, kad nesto jebeno crkne u njima i prestanu da nose onu divnu energiju "sve ce biti u redu". Necu, e necu!
"Jaoj...selimo se u novi stan...ko sad da zove sve te ljude i nosi sve te stvari...znas ti kakve su te obaveze...jos malo dete...uf..." "Ali, zeno, imas zdravo i zivo dete, selis se iz manjeg u veci stan u zemlji Srbiji, kreces nesto novo u zivotu posle toliko godina, pa to je bre... liiiii!!!" "Ah...videces...ti meni jako licis na mene kad sam bila mladja...ja sam bila sva tako dobra, i puna zivota, i studentima bih se stalno smeskala kad bi mi dosli na ispit, al' onda...odrastes..."
Neeeeeeeeee! Necu! Necu nikada da izgubim svoje liiiii! Liiiii, placaju me 25 dinara vise po dvocasu! Liiiii, stvari idu napred! 'Ajmo, pravimo zurku u stanu za koji dajem duplo vise para nego sto vredi! Radim duplo vise iz ciste filantropije, hip hip hurej! Bolje da me traze, nego da me nece! Pravim gluposti, osecam se k'o da mi je sesnaest! Boze, kakav skandal, svaka ti cast! Zivot cirkulise! Nesto se desava! Liiiii! Necu to da izgubim! Ja volim da nosim tu energiju, teska je ko crna zemlja, ali rove k'o mecka kad place i moze da se smeje dvajes minuta u kontinuitetu! I, jebem mu, voli taj zivot koji cirkulise i uvek ce o njemu moci da napise pesmu i napravi pricu za 25 dindzi!
Duhovna defloracija. Pop uzima dete koje ima dve-tri nedelje (krštenje se mora obaviti čim pre, jer ako dete, daleko bilo umre, ne gine mu pakao) i pokušava da ga udavi u ladnoj vodi. Dete se bori za život i ako pobedi, onda mu seku kosu jer je takva volja božija i tako dete više nije usrani, slinavi, dosadni drekavac nego pravoverni hrišćanin. Od tog dana pa dok je živo njega će da prati neki anđeo, što se u psihijatriji zove šizofrenija a u religiji anđeo.
