Stvar koja je u višim razredima osnovne škole doprinosila dečacima da se osećaju kao muškarci.
Veliki odmor
Sima: e, dođite da vam ispričam nešto! Sinoć sam ga bacao u nesvest i izašla mi *sperma*! Ja sam CAR!
Velja: didi! Ja još nemam, osetim da me zagolica, ali ništa ne izlazi.
Rambo: ja imam dete od dve godine!
Sima: pa kad si CIganin i imaš sedamnaest godina!
Muva govnara. Ona velika i dosadna.
I nikako da je ubiješ, mamu joj jebem usranu!
Čudan vid sekte. Pojave se s vremena na vreme da vam usisaju kuću i odu.
On je dlakav. On je visok 220cm i verovatno ima kitu dugu pola metra. On je Roberto Duenjas.
Bivši košarkaš Barselone, sinonim maljavosti. Čovek koji je bio inspiracija Džejmsu Valeu kada je snimao Frankenštajna. Dokaz da vukodlaci postoje i da im nije problem da izađu u javnost. Na leđima ima više dlaka nego što Bora Čorba ima kose, samo što njegove dlake nisu bele, farba ih, jer za sebe kaže da je vrlo pedantan. Kakav paradoks! Jedino mesto na svom telu koje je morao da obrije, bili su dlanovi i to samo zbog toga što su mu dlake smetale pri izvođenju slobodnih bacanja.
Poznati o Duenjasu :
“Hvala Bogu što nikad nije igrao u NBA-u. Pored njega nikad ne bih bio poznat” – Majkl Džordan
“Jeste, on je moj mlađi brat” – King Kong
“Vrlo ga je teško čuvati. Jednom sam greškom dodirnuo njegov pazuh. Sutradan su mi se pojavile neke tačkice na ruci koje su izazivale neverovatan bol, zbog kojih i dan danas ne mogu da se samozadovoljavam” – Dejan Bodiroga
Masa zombija koja se kreće, konzumira hranu, zauzima prostor, smrdi i šteti životnoj sredini, a čini sloj stanovništva koji takođe ima pravo glasa, a glas im vredi kao i moj.
- Brate, kakav je onaj Toma transfer blama. Njegova patetika je konačno poprimila ljudski oblik. Sad se ultimativno izbamirao i njegovoj političkoj karijeri je kraj.
- Ih, to da je po pet 'iljada. Kurac, žgadija je podjednako patetična, a on im je idol.
--------------------------------------------------
- Jesi vid'o što su ljudi navalili k'o muve na govno na japansku trešnju?
- Jebena žgadija. To treba poslati na mesec dana društveno korisnog rada u vidu pošumljavanja goleti.
--------------------------------------------------
- Brate, jesi čuo da Mladen Obradović ima ženu? ONO ima ženu.
- Au, čoveče, tuga. To treba na vreme kastrirati da ne počne da se razmnožava i utaba put novim generacijama žgadije.
Družiš se sa njom uglavnom samo na faksu, kada nemaš ništa pametnije da radiš, na primer nešto čekaš ili ona nešto čega. Po difoltu solidno izgleda, obavezno pomalo kučkasta, pošto kao svaka stoka od muškarca ne započinješ razgovor sa nekom osrednje "lepom" devojkom.
(ovo se uglavnom odnosi na onaj kučkasti deo, tj. u većini slučajeva je barem malo ziljava)
Voli da flertuje i sa osmehom prihvata tvoje neumesne sekusalno začinjene šale tipa "Razvalio bi' te od kurca" ili "Daj šta se smaraš sa tim tvojim dečkom, šutni ga pa da se jebemo k'o zečevi" koje iako govoriš u šali, apsolutno misliš, do poslednje reči. Ona ih prihvata ili zato što je dovoljno glupa, ili zato što je dovoljno lakoverna pa misli da se samo šališ ili opasno vlaži na tebe pa bi ti popušila i na sred amfiteatra samo da joj tražiš.
Najčešće si sa njom u odličnim odnosima, baš zbog tog nekog odsustva želje za bilo čime osim šale i potencijalnog, "ako upali" seksa. Ne nerviraš se oko nje, niti nju boli dupe za tebe i sve funkcioniše savršeno.
Koleginica sa faksa je daleko od prijateljice ili drugarice, nije ti devojka, a opet nije ni poznanica. Ona je jednostavno osoba sa kojom bi rado seksualno opštio, a opet nije ti toliko stalo da se preterano cimaš oko toga. Drago ti je da znaš da uvek postoji barem jedna, "ona" koleginica sa faksa, na koju možeš da računaš kada se skenjaš zbog nečega ili nekoga u životu.
Postoji i drugi tip koleginice sa faksa, ali nje se setiš kada treba da predaješ neki seminarski, da spremaš neki ispit i slično.
Oba tipa su najčešče iz unutrašnjosti, žive sa cimerkama i došle su ili radi non stop zezanja ili non stop učenja. U svakom slučaju, preterano slobodne ili preterano zauzete.
Standardna ekipica okupljena na svima dobro poznatom mestu, obično na stanu kod lika koji sam živi. To što sam živi ne znači da je uvek sam nego da ni sa kim ne deli kiriju i troškove, a usputnih cimera ima podosta i svima je dao da kopiraju ključ u slučaju da neko ima pauzu između predavanja i vežbi ili je nekom hitno potreban jebodrom.
Svakodnevno se okupljaju da cirkaju vopsa, purnjaju vutru od lokalnog lerdija, puštaju Žareta i Gocija i igraju PES. Komšije ih mrze, policija im ponaosob svakom napamet zna registarski broj lične karte i ime oca. Ali to njih ne dotiče jer su previše pijani i naduvani da bi bilo čudno da ih boli kita za nešto. Osim kad nestane Meraka, skanka i koju formaciju da stave kod Olimpika iz Marseja i da li Mandanda treba da bude u prvoj postavi.
- Komšija, opet ovi džunglaši divljaju?
- Ma da, evo pustili Barabu od Žareta i Gocija. Moram priznati da sam se navukao na rstva, slušao sam je ceo dan na Jutjubu.
- A da mi ipak zovemo policiju?
- Ma jok, prošli put kad su došli, ovi ih uvukli unutra pa ih ponapijali i napušili. Video sam da je jedan od njih i do dragstora išao po još piva.
- Iju, pa kako mogu tako?!
- Ne znam stvarno, odoh i ja, zvali su me večeras na druženje, biće tatabanja!
Najbolji izgovor za uvaljivanje odlaska u kupovinu. Dođeš gajbi s posla oko 18.25 h, mrtav umoran, usput si u autobusu fatamorganisao izuvanje cipela, pranje nogu i zakasneli ručak, da bi te ukućani dočekali nestrpljivo k'o kurirsku službu samo da ti uvale još jedan "mali" zadatak, onako "usput" i "časkom".
Ja: Stig'o sam!
Keva: Eee sine, 'ajde dok si obuven da skokneš časkom do prodavnice da mi uzmeš testeninu, ulje, vegetu, brašno, kakao, cimet...
Ja: Opa, polako! A šta je s njom? (pokazujem na sestru)
Sestra: E, odjebi, mrtva sam umorna, bila sam na faksu ceo dan!
Keva: Pusti nju, znaš da uvek zaboravi nešto da uzme.
Ja: Pa zato postoji spisak, a ionako po ceo dan kuca po tom mobilnom, može jedan usrani spisak da ukuca za cirka 12 sekundi. Šta je s ćaletom? Što on nije iš'o?
Keva: Spava, umoran je, imao je danas neki izlazak na teren.
Ja: Ma do jaja. Radi po komunjarskom radnom vremenu i pored toga ne stigne u jebenu prodavnicu da svrati. I još spava poslepodne. Ja ako vidim sunce preko dana ja sam srećan, a vas bole... i što me koji kurac niko nije zvao, ili poslao poruku?
Keva: Sine, umesto što se raspravljaš, mogao si dosad triput da odeš i da se vratiš. (argument posle kojeg stane vreme)
Ja: Ajde... daj pare.
Keva: Ajde ti od svojih para, vratiću ti kad mi legne plata.
Ja: Naravno.
Baba: Sine, ajde, ne bilo ti zapoveđeno, svrati der do apoteke, uzmi mi jedan ranisan, ubi me želudac.
Ja (u bradu): Ako te ne ubije želudac, ima ko će da se potrudi...
Keva: Što si bre tako bezobrazan?!
Ja: A što ona ne ode malo da protegne štap? Ujutru zna da trčkara po domovima zdravlja sa svojim saborcima. Jebote lebac, s kakvim lenčugama živim... DOBRO BABA UZEĆU TI LEK! A ti kevo, bolje da si spremila nešto dobro za ručak jer sam gladan k'o vuk!
Keva: Sve današnje smo pojeli, ost'o je pasulj od prekjuče, saću stavim da se podgreje.
Ja: O jebo vas pas, jedete k'o popisna komisija! Aj ćao!
Sestra: Uzmi sok!
Fudbalski nadimci za vrlo iskusne igrače u žnj klubovima međuopštinske lige. Oni su nosioci igre. Bez njih na terenu, utakmica je unapred izgubljena. Oni dele šamare mlađim igračima, treneru i upravnom odboru. Bog i batina. Kapiten i zamenik kapitena (smenjuju se, jer ne mogu istovremeno da budu dva kapitena). Atila i njegov bič. Mirko i Slavko. Era i Milić. Endi Kol i Dvajt Jork... Jin i Jang... Zajedno imaju osamdeset pet godina i pet hektara obradivih površina. Oni jedan drugom oru njive...
Ravaneli je onaj (pro)sedi, a Lombardo (pro)ćelavi.
- Šta uradismo juče protiv Levog Mudova?
- Ma ćuti...Izgubismo 3-1. Ravaneli napucao sudiju u dva'estom minutu, dobio crveni, opšti haos...milicija dolazila...A Lombardu umrla strina pa nije ni doš'o...
Zvanje koje na kraju studija nosi većina bivših mladih entuzijasta koji su poneti iluzijama o sebi i svetu upisavali fakultete za diplomirane kurčeve naivno verujući da će postati nešto drugo. Zajednički imenitelj za sve one koji su upisali razne književnosti, antropologije, fagote, konzervacije, filozofije, vajarstva, etnologije i istorije umetnosti u Srbiji. Mladom entuzijasti, budućem diplomiranom kurcu sa gomilama nepraktičnog i beskorisnog znanja, već na sredini školovanja postane jasno da nema ništa od iluzije da je on izabrani i da će pomerati svetske okvire svojim nadzemaljskim idejama i talentima i da se čovečanstvo neće usrati od sreće što se baš on rodio. Nakon ove spoznaje, postepeno i gradacijski, entuzijazam naivnog junoše počinje da se kruni, a najniži nivo dostiže u trenutku u kom na papiru ugleda sopstveno, krasnopisom ispisano, ime. Ovo je idealan trenutak da mali veseljak nauči i drugu najvažniju lekciju o starom govedu životu-nešto mora i da se jede. Jebiga. Svestan neupotrebljivosti talenata i znanja koje poseduje, konačno mu se, nakon godina potiskivanja, jasno javlja pitanje: I? Šta sad? U tom, presudnom trenutku, nekolicina srećnika uspe da ostvari srpski vekovni ideal: plata iz budžeta-osmica-sindikat-topli obrok. Drugi deo se najčešće odlučuje za prekvalifikaciju i postaje, šta god: radnik na trafici, menadžer, majka, monter PVC stolarije ili Srbin na kruzeru na primer. Treći se odluče za kompromis: uzmi Klimte štafelaj u ruke, put pod noge pa lepo u Buljaricama crtaj portrete debele dece ili pejzaže sa ovcama pokraj Morave pored tezge sa američkim krofnicama i kostimiranog Sunđer Boba koji ti je možda i kolega samo ga ne prepoznaješ. A oni četvrti, najžilaviji, ostaju beskompromisni i dosledni velikom Sebi pa hrabro odlučuju da nastave da žive kod roditelja, sede u zaprloženoj sobi sa krdžom među prstima, veltšmercom u guzici i šalju sonete na pesničke konkurse gde nagradu neće osvojiti oni nego Matija Bećković. Ponovo.
-Ohoho i diplomirani kurac među kandidatima. Baš lepo. Vidim piše: engleski-služim se. Znate li još neki jezik možda?
-Da. Staroslovenski i sve njegove redakcije. Na crkvenoslovenskom umem i da pevam!
-Heh. Imate li neki hobi možda?
-Da. Pišem pripovetke i crtice.
-Uuu. Baš lepo.
-I pravim lampe od papira!
-Njaaao kako kreativno. A da li biste vi, onako, rekli za sebe da ste komunikativni?
-Pa, znate kako, ako ljudsku komunikaciju shvatite kao dodir dve čestice u praznini koje će samo preko tog dodira osetiti bilo onoga što su Stari zvali večna vatra, onda svakako.
-Mmh, mmh, vrlo zanimljiva priča. Vrlo. Nego mislila sam više ’nako da l’ možda ne ćutite u društvu... Al dobro sad . A sigurno volite da radite sa ljudima čim ste se prijavili na ovaj konkurs. M?
-U kom smislu sa ljudima? Čovek kao deo celine ili pojedinac kao svet za sebe?
-Pa kako ću misliti?! Čovek, ko čovek, brate!
-Eh moja gospođo, šta je čovjek, a mora bit čovjek, t
-Sledeći!
-Čьto?
Konkluzija. Krajnji argument. Apsolut.
Svijetlo oružje za diskusiju Izabranih koje garantuje suverenu dominaciju nezavisno od oblasti o kojoj se raspravlja. Glasna, ali neočekivana esencija pobede koja izranja iz ovog uzvika deluje jednosmnerno, jednom i za svagda pokopavajući sagovornika zajedno sa svim njegovim argumentima.
Zasluženo kao mit prepričavan od davnina, ovaj Retkima dostupan maherski potez drevnih besednika još nije dobio validan protivargument u modernoj retorici.
Fedex: mnogo jadno
V for Vagina: Hvala fedex, cenjeni autore.
Fedex: ajde lepo banuj me zato sto sam upravu
V for Vagina: Nažalost, nemam tu mogućnost.
Fedex: e onda mi popusi kurcinu opaaaaaaaaaa
Često poslednji akord grupice sa gitarama negde na javnom mestu.
Ajmo lične karte, jel ima kake droge, ti mali čupavi, daj vamo te gusle, jel u njima krijete, a?
