Posprdni naziv za kineski brend mobilnih telefona Xiaomi. Kupuješ ga kad *žaoti* je da daš velike pare na Šljamsung i Ajgovno, ali isto tako *žaoti* je da nemaš 16384 GB RAM-a, 44 prednjih, 120 zadnjih kamera što zbirno daje 1920 megapiksela.

Uteha seljaka kad mu vuk pojede ovna.

Pilula za spavanje.

Pičoka, Ribizla, lepa i zgodna osoba ženskog pola...

Sebe mozes smatrati alkoholicarem od onoga trenutka kada za rakiju prestanes da koristis pridjev "jaka" vec sa ekstaticnim izrazom lica pocnes se sluziti sa "dobraa".

Čovek koji sve svoje probleme rešava iz cuga.

To je čovek koji moli boga da se bar jednom trezan napije

Shvatis da si alkos (u daljem tekstu x ) kada za svako pijanstvo nadješ razlog.

osoba koja ima veoma nizak procenat krvi u alkoholu

covek koji se samo jednom u zivotu napio

Највећи егоцентрик: воли кад се све врти око њега.

Neki ljudi piju od tuge, neki od srece Ali samo alkoholicar pije od jutros.

Čovek koji uzima drogu, a nije narkoman.

Nezadovoljni penzos koga zvuči čudno ali, leđa još uvek bole. Iznerviran neefikasnošću proizvoda koji je pazario kao i nedostatkom slatkog na njegovom stolu, penzos je rešio da baci svoj kosmodisk.

Jedna od stvari koje sam, u cilju očuvanja kusura od poslednjeg frtalja samopoštovanja, zabranio sebi posle 5. oktobra, dana za koji sam mislio da ću ga, sa ponosom, do izlizavanja, prepričavati praunucima, a već sada, 13 godina kasnije, kada me deca pitaju: “Ćale si bio pred Skupštinom petog oktobra?“, odgovaram: „Vam ja baš ličim na kretena i političku budalu?“.
A ne da ličim – pljunuti!
Izlazak na ulice...
Postoje dva osnovna značenja ovog pojma. Onaj dnevni, obični, ne’erojski, predstavlja svakodnevnu rutinu uličarki, pandura, uličnih svirača, skupljača đubreta, uličnih čistača, vozača gradskog prevoza, uličnih pasa, taksista, ajmoženegaća, prosjaka i ostale bratije koja „leba sa asfalta jede“.

U onom drugu značenju, onom o kome se ovde radi , u kome se ulice pretvaraju u „politički korzo“, „revolucionarnu scenu na kojoj se vlast valja ulicama“ i „laboratoriju za instant pravljenje Ostrva sunca“, izlazak na ulice predstavlja povremenu političku aktivnost Srba sa uvek istim – katastrofalnim ishodom.

Puno buke, besa, polomljenih ruku, nogu, pokradenih patika i jeftinih patetika, razlomljenih izloga i zgaženih iliuzija. I to je tako, neće se Srbija ‘leba najesti sa ulice nego sa njive...
Ali ne vredi, Srbinu je evolucija smorena, pali ga revolucija, voli Srbin da se čegevariše. Posle kuka kada naograiše.

Džabe je Bog Srbinu u poverenju rek'o, sedmog dana geneze, kad kod Srbina zasedoše da odmore od stvaranja sveta: „Vidi, opravismo ga ovako kako ga opravismo, nemoj ga prepravljaš, ljubim te ko Boga. Drag si mi Srbine, ali sidi di si, za ulice nisi...“.

Kad budala napravi neki vrlo mudar potez.

Hiljadu puta sam čuo pitanje - kako je moguće da oni iz South Parka mogu onako da prozivaju sve redom i da im niko dosad nije došao glave? Odgovor nije mnogo komplikovan. Privid demokratije važniji je od same demokratije.
Svaki prosečan Amer treba ventil. Kao što su npr.Simpsonovi. Čovek dođe kući, pogleda seriju koja ismeva i njega i celu naciju, nasmeje se, počeše između nogu i bude mu lakše. Vremena su postajala teža, pa je bio potreban i jači ventil. Pojavio se South Park. Prozivanja, bogohuljenja, krvi do kolena...sve zarad hleba i igara. I kad čovek vidi da možeš najsurovije da se sprdaš sa predsednikom i svim važnijim ličnostima u državi, a da te niko ne dira, šta može da pomisli, nego da demokratija deluje. Sistem funkcioniše. A ta prozvana vlast ne samo da ne ugrožava serijal, nego ga i podstiče. Što surovija sprdnja, to narod mirniji.
I kod nas se taj pelcer primio. Nažalost, ne u animiranom obliku, već u jednoj emisiji u kojoj se redovno prozivaju najmoćnije grupacije u državi, prikazuju dokumenti sa imenima najopasnijih ljudi, emisija čiji autor zna sve i koji će "svima njima da pomrsi konce!"
Prosečan Srbin će doći ozlojeđen jer je dobio otkaz, upaliće tv i gledati kako neki bezmudi autor raskrinkava upravo onog ko je kriv za njegovu sudbinu. "E, tako treba! Konačno da neko i u ovoj državi ima muda da Njega stavi na tapet! Ženo, donesi pivo, jebem li mu majku majčinu!"
Jadnik će odgledati emisiju, naslušati se najstrašnijih optužbi protiv Njega, popiće pivo, počešati se između nogu, kresnuće ženu i zaspaće miran. Kao jagnje. Misliće da se ipak nešto menja. Da ima nade. Da nikom ne gori do zore. Za mesec dana, neki novi serijal, neki novi On, a na Njega se već zaboravilo. Nikom ništa.
I opet će čovek da popije pivo, počeše muda, kresne ženu i zaspe. A On i Onaj će i dalje piti Jack Daniels i kresaće tuđe žene, dok se za češkanje njihovih muda čeka u redu. Ali naš jadnik će i dalje da gleda tv i da se divi autoru koji ima 'muda do kolena'. Baš zato što ih prirodno nema.
I ne pomišljajući da možda baš taj autor u ovom trenutku češka muda upravo Njemu.

Kada treba da dobije, kada je dobila, ili kada dugo nije dobila.

Mera bliskosti dve osobe.

Naizgled običan kućni moljac, iznenadiće vas svojim izvanrednim talentom za web dizajn. Sposoban je za najsavremenije principe rada na mreži, uz nove trendove u dizajnu. S istom lakoćom kreira i sopstvene mreže. Sa stilom i preciznošću, on gradi funkcionalni i estetski privlačni veb materijal, što omogućava veliki broj posetilaca, svojim jedinstvenim interaktivnim sadržajem. U svom radu koristi mnogo stringova. Njegova strast prema detaljima omogućava mu da uoči i reši svaki bug koji se pojavi, čineći ga izuzetno sposobnim u debugging-u. Takođe, njegova sposobnost da brzo reaguje na promene i da prilagodi svoj dizajn novim zahtevima čini ga neprocenjivim članom tima za razvoj veb-a.