Ulični aktivisti udruženja za zaštitu životinja
Групе напорних сероња тек изашлих са инструктаже код Јеховиних сведока који ће ти прићи на улици, смарати те пола сата ако им допустиш, увалити сто штампаних кураца који се плаћају, сузним очима описивати муке које кућни мишеви преживљавају не би ли преживели у твом стану и отићи тек ако обећаш да ћеш доћи у суботу испред Владе обучен у зелену салату и са венцем младих ротквица око врата где ћеш се са својим новим другарима затворити у кавезе седамдес са четрес сантима и тако демонстрирати против гажења мрава по улицама.
- Извини, волиш ли животиње?
- Наравно, печено прасе обожавам!
Neprskana estetika
Балкански ендем. Појам који се опире сваком дефинисању.
То је кад ставиш гоблен са зарозаним дететом на шпански зид, десет сантима од ламперије.
То је кад ставиш миље на сваки сточић, столицу, преко телевизора и уопште, на све што има погодну хоризонталну површину.
То је кад на телевизор ставиш успомену из Јошаничке Бање, благослов владике Николаја и пластичну гондолу из Трста.
То је кад у регалу изложиш целу производну линију "Кристала" - Зајечар, гостинске шољице "од акропоља", Нови завет, "Чујте, Срби!" и књиге из "Новости".
То је кад носиш "ребак" мајицу, упасану у фармерице са каишем затегнутим око ребара.
То је кад знаш да је "италијанка" фризура која не излази из моде.
То је кад возиш "голф 2" као момак.
То је кад на њега ставиш налепницу у облику мрље.
То је кад су ти Лидија Вукићевић и Снежана Савић врхунске пичке.
То је кад на девојци не примећујеш адолесцентске бркове.
То је кад не примећујеш да ти девојка личи на Леонида Брежњева.
То је кад јој фали горња лева јединица.
То је кад је ожениш у месној канцеларији, па прославите под шатром.
То је кад је у шатри изнад младенаца тоалет-папиром на тепиху исписано: "СРЕЋНИ МЛАДЕНЦИ".
То је кад са шатре висе балони и папирни украси.
То је кад продаш голфа и купиш пасата лубеничара, ауди јаје, опел кадет или форд ескорт јер си жењен човек.
То је кад са женом гледаш "Курсаџије" или "Сељаке" и кидаш се од смеха.
То је кад цитираш Крстића&сина, Топаловиће или Радашина.
То је кад пијеш пиво испред продавнице.
То је кад су ти сисе продавачице које су се отегле до пода изузетно узбудљиве.
То је кад те пале дебеле девојке.
То је кад се налактиш на шипку поред ортака - мајстора у аутобусу, све значајно шмекајући снаше.
То је кад свастики при поздраву шеретски гурнеш средњак у шаку.
То је кад ти дођу кум и кума "здецама".
То је кад кукате на политичку ситуацију уз ракију.
То је кад закључите да "опљачкаше овај народ", да "нема народ пара" и "да 'оће да се врати социјализам".
То је кад установите да тај Запад нема тог дружења и те зајебанције, живиш, радиш, а и само радиш.
То је кад закључите да нема боље од Србије.
Beogradska diploma
Малограђански трофеј за комшијску употребу.
Наиме, то у Крагујевцу, Нишу или Новом Саду нису факултети и само то што нису на Косову их разликује од Универзитета у Косовској Митровици, те тамо студира само онај који је или глуп или сиромашан за Београд.
- А твој мали, Џике, шта би са његовом школом?
- Ево, завршио је мастер на електронском у Нишу, наставиће, ићи ће на докторске...
- А, па добро... Мислим, Ниш - колико то може тамо да буде компликовано? А и боље, свакако је мањи трошак. Него моја ћера даде Креативни дизајн лаком за нокте 3, сунце татино, то јој је један од најтежих, то предаје онај што је сад државни секретар...
- Креативно лакирање ноктију? Који ће јој то?
- Боже, Џике, па то је београдска диплома, сви само њу примају! Биће за њу посла где 'оћеш!
Moćna komanda
Команда изречена на моћан начин од стране моћног команданта. Зајебана у пичку материну. Мож' погинеш, ал' има да послушаш. Моћна је, јебига. Командант је то. Наређење - извршење.
Кнез Лазар 1389. : "Дизгинемо сви главачке!"
Изгинули сви, остале пичке у виду наших предака.
Никола Пашић 1915. : "Дизгинете сви главачке!"
Изгинули сви, остала пичка од твог прадеде.
Тито 1944. : "Дизгинете сви главачке!"
Изгинули сви, остала пичка од твог деде ако се '48. није гласно изјашњавао.
Бранко Костић '92. : "Јешћемо коријење!"
Сви јели говна, пичке јеле нормалну храну ван Србије. Кад су пичке.
Domaći überfilm
Јебе кеву и рођен за цитирање. "Експендаблс" не може да буде куљи од њега. Зајебан до сржи.
(Терен за кошарку негде у блоковима. Која и Бјела одмарају, пију пиво. Зајебани обојица.)
Која: Хмгмбргрм. Рат.
Бјела (зајебано издише дим од цигаре): Бргебрм. Рат.
(Гледају се зајебано, пуни братства и уважавања. Долазе Драган Јовановић, Драган Петровић - Пеле, Жика Тодоровић и Манда са YASSA дресом СФРЈ и Рашица знојницом на челу.)
Манда: Екекеле-кекеле-пичке материне-јајца!
(Сви се смеју.)
ДЈ: Блаблабла, баскет!
Пеле: Курац мој!
ДЈ: Једи говна!
Жика ('оће да бије Пелета): Баболеску хртљике, џиберу!
Манда: Мугурегереге, пичка вам материна! Шк!
(Смире се. Близу њих се зауставља мерцедес са Микијем Манојловићем у Армани оделу који вози две пичке у виду Иване Михић и Ане Софреновић.)
Мики (отвара прозор): Зизуке, деца, ватанабе опудикте, јебете нешто? (Пелету:) Прцокана паре! Петак!
Пеле: Петак, џинџероџерс, кеве ми!
Мики: Вартексвараждин, ти сломим коленца!
(Неочекивано али суверено наилазе Драган Николић и Лаза Ристовски, прилазе Микију, ватају га за нос и уши и кроз прозор извлаче из кола. Ивана Михић незаинтересовано и зајебано жваће жваку.)
ДН: Крке коленца, пичке материне, а? Крке коленца?!
Мики (кука): Ааааа, не, не!
ЛР: Мрш у пичку материну!
(Мики оде, али прстом запрети Пелету. Која и Бјела се гледају са ДН и ЛР зајебано и са пуно уважавања и братства.)
ДМ: Хмгмбргрм. Рат.
Бјела: Србија гегелоку срање.
ЛР: Е, срање... Дркеђоне ратиште. Е то је срање.
Која: Мангулињо пичке!
(Сви се гледају зајебано. Са прозора се јавља Бата Живојиновић.)
Бата: Фрдике, децо! Гургусиште бобињаре Хитлер... Гургустиште ово срање.
(Сви га гледају зајебано и са уважавањем, сломљени зајебаношћу тренутка.)
Zdrav, prav
Основна родитељска препорука нежењама и уседелицама у годинама.
- Па ето, шта фали Скрндељивоју?! Фин момак, здрав, прав.
- Кево, батали, чекам осећајног грубијана. Скрнедљивоје не може да поштује моју личност јер вози пеглицу, а нос му има сопствену гравитацију.
Turski mandat
500 година.
"СПАСN СРБNJУ N УБN СЕ, (рендом име и презимеее-е-Е!)"
- 'Оћу курац, тек ми је десета година!
S kog Brda?
Dopunsko pitanje nakon kojeg svaki stanovnik jedinog pravog i jedinog međunarodno priznatog Brda, Banovog Brda, poželi da polomi kosti sagovorniku koji mu je postavio spomenuto podpitanje, pritom ređajući u mislima brzinom svetlosti sve živo i mrtvo u familji dotičnog. A kao šlag na torti, sagovornik je obično iz neke žešće vukojebine, i kako to on pita mene "S kog Brda?"?!?!
Sa druge strane, žitelji ostalih beogradskih brda (Petlovo, Julino, Labudovo, Kanarevo, Glumčevo, Lekino...) začudo apsolutno priznaju inferiornost njihovih brda u odnosu na Banovo. Za jedan broj brda Banovo Brdo predstavlja centar sveta, jer gde god da izlaze i sa kim god da se nalaze, Brdo je za njih obavezno odredište. Dušu dalo ako ste sa Brda, jer posle kasnih izlazaka i napijanja (u trenucima kada vam se razum toliko pomuti da i vi sami zaboravite koje je brdo u stvari Brdo) privilegija što ste sa Brda vas jedino može odvesti u mekanu posteljinu pre nego što su oni sa ostalih brda ušli u autobus ili taksi.
U kantini fakulteta, sediš sa ortakom iz srednje škole koji je na drugom smeru, prilazi neka devojka koju on zna iz svoje grupe. Upoznajete se, ide priča (pri tome ne možeš po govoru da zaključiš odakle je) i u jednom trenutku:
Devojka: A odakle si ti?
Ti(ponosno): Ja s Brda, ti?
Devojka: S kog Brda?
Ti(u sebi): Uuuuuu, šta ti meni s kog Brda. Ovo ti nije trebalo, taman si mi izgledala kao dobra devojka!!!
Ti(na glas, pritom krajnjim naporom pokušavaš da ti se što manje vidi Žila ludara): Ooovaj sa Banovog.
Devojka: Aaa pa tako reci, otkud da znam sa kog brda, ima ih vala ovde u Beogradu kolko 'oćeš.
Ti(sa izveštačenim smeškom na licu uspeš da izgovoriš): A jest', u pravu si.
Devojka(kao zamšljeno): A ček ček, to ono tamo pored sajma, pa od Ade gore uzbrdo?
Ti(počinju da ti poskakuju prsti kao da sviraš dugmetaru ali se nekako ipak obuzdavaš): Uuu pa vidi ti sve znaš!
Devojka(sad ona ponosno, samo ne znam zbog čega): A pa da, išla sam na Adu dosta puta od kako sam ovde. Mislim ne na džoging, futing, golf i to, nego znaš ono Tajm Aut, Seks i grad, Piplz, Šuma, Mani Peni...
Ti: Ma da. Nego, šta reče odakle si ti?
Devojka: Iz Predejana, to ti je kod Leskovca, Jablanički okrug.
Ti(hoćeš da eksplodiraš, u sebi): Mamu ti je'em, ja znam gde je to tvoje selo a ti ne znaš koje brdo je Brdo!
Ti( na glas): Aa kako ne znam, tamo smo se oždrali od ćevapa ko nikad kad smo išli na ekskurziju, (okrećeš se ortaku) jel se sećaš?
...
Dogovaraš se sa ortacima oko izlaska, i ne znam zašto ali uvek moraju da te pitaju je'beno pitanje "Gde se nađemo?".
Petao: E ne mogu pre pola jedanaest nikako da stignem, imam trening.
Ti(Brdo): Ma okej, mi se nađemo ranije da drmnemo koju i da se malo zagrejemo a ti kad dođeš onda krećemo.
Petao: Aj, a gde se nađemo?
Brdo: Jel me zajebavaš, da nećemo u Barajevu, aaa?
Petao: Ahaha, okej.
Labud: E a 'de ćemo mi?
Jula: Stvarno, gde bi mi mogli da se nađemo?
Brdo:Na Brdu kod je'enog Siti Hola!!! Kao i uvek!
...
Ruski proizvod
Proizvod koji po funkcionalnosti ne zaostaje za proizvodima sa zapada ali se karakteriše nemaštovitim kockastim oblikom i velikom težinom.
A: Jel to digitalni aparat? Mogu da pogledam?
B: Jeste, evo ti, samo pazi da se ne isečeš.
Bol patnja agonija i oslobadjajuća smrt
Četiri faze ovozemaljskog postojanja svega što živi i diše u Japanu. Po budističkom shvatanju čoveka po kom ovog čini simbioza uma, duha i tela, japanski narod je kroz svoju istoriju (kada nisu otkrivali barut, apokaliptične robote, pokoravali Kinu ili sejali pirinač i hvatali ribu) nastojao da u svim aspektima ljudskog života dovede bol do najviše moguće tačke, jer su bol i uživanje u ovoj kulturi usko povezani. Princip je jasan - fizička bol je seksi. Duhovna bol - neophodna. Umobolno - opšte prihvaćeno. Sva tri zuajedno - jedino vredno života. I tako dok jednog dana ne umreš i ne sahrane te vertikalno...
Japansko shvatanje sporta i nadmetanja:
- dok su ostali nejapanski narodi izmišljali odbojku, vaterpolo, košarku, tenis, šah, ne ljuti se čoveče...Japan je ostvario izuzetan napredak na polju borilačkih sportova. Pravila su jasna - potrebno je rukama, nogama, katanom, vakizašijem, saijem, kopljem, šurikenom, motkom, nunčakama, mačetom, buzdovanom, krivim nožem, testerom, sekirom...Protivnika likvidirati, osakatiti, onemogućiti da stoji na nogama ili u najnepopularnijem slučaju izbaciti iz ringa. Ovde su se pokazali vrlo korektnim jer pored muškaraca postoje i discipline u kojima se nadmeću i žene, deca, starci, bogalji prve, druge i treće kategorije. Poželjni su brutalnost, lokve krvi na sve strane i obeščašćavanje protivnika pre okončavanja njegovog života.
Japansko shvatanje katastrofe:
- japanska katastrofa mora da zajebe jevrejsku katastrofu. A mora da zajebe i napuljsku katastrofu. I onu indonežansku. Kad u Japanu padne avion, ne samo da pogine 487 putnika, već avion padne na zgradu koja padne na drugu zgradu koja pada na vrtić i starački dom. Rihterova skala ne podržava japanski zemljotres. Kad na Drezden bace tepih bombe, na Japan bacaju nuklearne. Kad cunami pogodi Japan, dogode se pored ostalih i nuklearna, ekološka, idustrijska, finansijska i poljoprivredna kriza.
Japansko shvatanje humora:
- Japanac koji govori engleski gore nego prestolonaslednik Aleksandar srpski, pokušava da čita engleski i niko ne sme da se nasmeje. Ko se zajebe mora da klekne, i onda ga moderni samuraj raspali po bulji nekom čudnjikavom batinom koja deformiše karlicu i pomera unutrašne organe iz ležišta, pretvarajući tvrdu u meku stolicu.
Japansko shvatanje seksualnog zadovoljstva:
Ako nema vrištanja - ne boli. Ako ne urla - ne boli dovoljno. Naime, tokom poslednjih nekoliko vekova, japanski čovek je opterećen problemom izazivanja što veće boli kod seksualnog partnera, vršeći nasilje nad što više delova tela. Sudeći po japanskoj porno industriji, potrebno je za početak ženu vezati bodljikavim lisicama, u usta joj staviti bilijarsku kuglu (belu, veća) i vezati je da visi sa plafona. Kada je pripremljena za opštenje i pošto ste polni organ apgrejdovali raketom sa laserskim navodjenjem i ugradili još dve ruke u kojima držite žilet i kandžiju, naoružajte se gvozdenom nogarom od kreveta i svilenim bičem koji ne ostavlja masnice a boli u pičku materinu. Ako oboje prdite, orgazam neće izostazti.
Japansko shvatanje ishrane:
- napraviš splav, poneseš koplje, ubiješ morsko čudovište se pet glava, preživiš oluju i kući doneseš jednu ribu. Ribi su otrovna peraja, škrge, ikra, oči, creva, dvanaestopalačno crevo, trinaestopalačno crevo kao oi većina ostalih unutrašnjih organa. Pošto se riba uredi i održi molitveni obred, cela porodica se isplače, izljubi i izoprašta medjusobno, sedajući za sto, spremni na najgore. Kome će šta zapaszti u tanjir - pitanje je streće. Ko preživi, glad mu neće teško pasti.
Japansko shvatanje kinematografije:
- džinovski gušter se pojavljuje iz mora, prži, jede i kida prestravljene ljude na pola. Jamazato seče četu samuraja čudnim spravama u odbrani carstva i spašavanju časti. Crtani likovi se svete jer su im banditi silovali i zapalili živu familiju. Nadrealne životinje bacaju magije i ruše sve pred sobom. Život se gasi u najtežim mukama. Svi srećni.
Kada kažeš Japan, misliš bol.
Pera Kojot
Nesudjeni hipster svoje generacije. Dok su svi drugi zlikovci (iako je on za mene heroj, jeb'o mater onoj ptičurini) svakim novim gestom kršili sve moguće zakone ikad stvorene od strane čoveka i bivali mejnstrim, on je kukavac konstantno kršio i krivio zakone vremena i gravitacije. I što je još i najgore, uvek bi ispadalo da ih je iskrivio sam protiv sebe.
Ja, gledam Kojota kao klinac:
Iseče rupu na metalnom mostu, trkačica stane da jede tu, on iseče rupu oko nje, ceo most padne zajedno sa njim u ambis, trkačica ostaje na tom isečenom krugu lebdeći u vazduhu.
Mip, mip! Ppppp, i ode.
- Pa jebem mu mater! Moj Kojote..
Slušač muzike na mobu bez sluški
Пре једно 5-6 година, када је технологија појефтинила и постала доступна широким народним масама и тиме им, као што увек бива, пружила могућност да испоље свог унутражњег јашара на један потпуно нови начин, на улице Београда, замазане шлајмом из којечијих уста, по први пут је закорачио представник нове и дотад непознате врсте - слушач музике на мобу без слушки, човек који широкогрудо дели своју музику са својим вољеним суграђанима, одбацујући концепт слушалица као исувише себичан. Без обзира где се налазио, на улици, у превозу, у школи, у крају, код куће, на његовом сату је увек време за пуштање зике на мобилном. Површни посматрач би закључио да он толико воли музику да једноставно није у стању да исконтролише своју жељу за пуштањем и слушањем исте без обзира на то што од диџеј опреме има само телефон, али површни посматрач би погрешио, као што увек греши јер је површан, а право стање ствари се никада не може сагледати тек тако, површина се увек мора загребати да би се дошло до сржи проблематике, иначе се не извучеш.
Слушач музике на мобу без слушки не воли музику. Не да не воли музику, он заправо не воли ништа, он не осећа страст ни према чему, животу приступа крајње површно, никада не осећа душевну глад и жељу за нечим новим, никада не осећа ништа сем јебеног животињског нагона ка јелу, пићу, спавању, кењању, пишању, јебању и слушању лаких нота у позадини, лаких нота које представљају тако прикладан саундтрек његовом плитком, протраћеном животу чије беде никада неће бити ни свестан, јер никада га ништа неће нагнати на неко иоле озбиљније размишљање. Он ће увек бити задовољан собом, тако сит нахрањен мрвицама, испуњен неиспуњеношћу, без икакве назнаке оног прогањајућег осећања да је нешто пропуштено, да нешто ту не штима. То је човек који на матурску екскурзију у иностранство креће не да би видео чега све има тамо и шта ће све проћи успут, него да би се са српском заставом сликао испред Колосеума. То је човек који кад узме да дрка курац, он не да не пусти нормалан порнић, макар прескочио увод и предигру и, не убацивши се у целу ту причу, одгледао последњих пет минута током којих изблајхана порнићара уз широки, лажни кез прима пар снопова сврша на два пластична балона прикачена на свој грудни кош, слушач зике на мобу гледа јебене камшот компилације састављене од снимака у трајању од по минут-два, и цео посао обави већ ту негде на средини другог, док рава стење у фазону „Oh yeah baby, right there, right on the titties, hnnnnnggg!!!1”, брзопотезно, механички, без трунке правог уживања, вођен ничим другим до тежњом за удовољавањем својим телесним нагонима. То је човек који кад огладни, узме и обари виршле, иако би уз десетак одсто више труда могао да их испржи у тигању и поједе нешто што за промену нема укус као јебена пластика. То је човек који скида најновији део „Паклених улица” са нета, и то оно срање снимано ДВ камером у неком биоскопу у Катару, одгледа га и бива одушевљен оним што је видео, јер мислим брате „Паклене улице 6”, до јаја филм, како ниси гледао батице, Вин Дизел, бесна кола, дрифт, спојлери, све! Он на волпејперу моба држи слику зајебаног хромираног змаја који се увија око јин-јанга, у фолдеру „слике” има подфолдер „мотори” у којем се обавезно налази слика дречаво зеленог јапанца са „агресивним репом” на чијем седишту седи риба са јефтиним кварцованим теном и цигнаском трајбал тетоважом изнад огромне млитаве буље, затим подфолдер „рибе” где су обавезне раскречена Сандра Африка, Меган Фокс и Памела, и наравно неизбежни подфолдер „Србија” одакле на његово духовно здравље мотре испикселизовани Дража, Ратко, Лазар и неки рендом манастир којег ни сам би умео да препозна. Када тражи рибу, њему није битно да ли она мирише на чистоту, дискретно и ненападно, али истовремено женствено и омамљујуће ако довољно обратиш пажњу, или пак на какофонију кванташке пијаце самлевене у конзерву јефтиног спреја, помешану са устајалим смрадом цигара и пива. Битно му је да има сису.
Музика коју слушач зике на мобу слуша без слушки мора бити прилагођена јефтином кинеском звучнику од 0.2 вата у његовој новој Нокији која има „тако добар звук” који кошта више од читаве гардеробе његове кеве која шљака у пропалој државној фирми, а то свакако нису прогресив рок или стонер дум. Он слуша само комерцијални крш хаус који је чуо на радију, мутираног хибрида хип хопа и РнБ-а са овонедељне МТВ-јеве топ листе, затим исто то али у собној продукцији његовог ортака из Врчина, и наравно туркоидно треш завијање уз зурлу и шаргију, али ипак не толико туркоидно да му екипе у источним преграђима Истанбула не би скинуле јакну. Ту се најбоље огледа његова испразност и његов бесмисао, јер он у први план ставља свој однос према музици о којој заправо појма нема јер му никада није пало на памет да је истражи мало на своју руку, ван оквира које су му наметнули медији и ближа околина, макар у границама тих жанрова на које се ограничио. Он није тру рејвер, није тру репер, није тру шабан, он је од свега помало а истовремено ништа до краја. Аудио фајлови у његовом телефону имају наслове у формату „nikola-rokvic-2011-NOVO-exyump3-ba-muzika-horoskop-vicevi-o-muji-i-hasi.mp3”, а за ID3 тагове није ни чуо, јер он не воли музику довољно да би је уредно организовао, не занима га баш толико. Он рипује песме са Јутуб клипова у ниским битрејтима, баца их на моб, на еквилајзеру сваку фреквенцију буџи до максимума јер му је ортак рекао да се тако јаче чује, стиска плеј, а моб ставља у џеп ако је напољу исувише хладно или ако му требају слободне руке. Музика му је само неопходни бекграунд нојз, јер кад је тишина, уме мозак да се поигра са човеком, уме да дâ себи слободе и одлута тамо где не би требало да одлута.
СТАВИ ЈЕБЕНЕ СЛУШКЕ И ИЗВУЦИ СЕ!
srpski jezik za 20 godina
-latinično pismo
-26 znakova kao u engleskom
-svaka druga reč: like, hate, frend, cool, smor, aduj me, casual, come, party, party-breaker, call...
-gde god je moguce umesto 'ku' napisati 'q'
-tj=ć
-dj=ď
-ch=č
-sh=š
-i naravno, uvek izrazite zahvalnost sa jednim 'tnx
-brate come tonight kod mene na party
-ne mogu, smorio sam se
-koji si ti party-breaker, bice cool
-moram da chatujem sa frendom, juce me dodao, ne bih da me hejtuje
-callni me ako se predomislis
Ima da te...
Izraz kojim pocinje uglavnom neka ozbiljna pretnja.
Ima da te:
-nema
-odrobijam
-lansiram ko spejs satl
-pocepam k'o svinja mas(t)an/mrsan dzak
-razbacam k'o seljak stajsko djubrivo
-pljunem da se udavis
-pljunem da zardjas
-slozim ko metar drva
-zguzvam ko novine
-unistim ko seljance kutiju napolitanki
-slomim ko nepismen kredu
-zviznem da ti zubi igraju break-dance
"Gde sam ono stao" scena u filmu/seriji
Scena kod koje po pravilu uvek dolazi do nesporazuma.
-I ona ga ispalila pred svima, ma kazem ti, proveo se kao bos po trnju. (stize kafa)... e moze kafa. Gde sam ono stao?
-Kod trnja.
-E da, i ja se tako sakrio u trnju i cekam zeceve da prodju, kad ti naidje medved veliki ko zmaj (stize ratluk)... e moze ratluk. Gde sam ono stao?
-Kod zmaja.
-E da, i ja mu kazem, pa ti sto se drogiras, zato i vidis zmajeve. I on misli da je uvatio Boga za muda ...(stize cips). Gde sam ono stao?
-Kod muda.
-E da...
Konkurs za instruktore za popis stanovništva
Konkurs koji mogu proći samo oni studenti koji poseduju spravu za putovanje kroz vreme. A da bi saznali da li su prošli potrebna im je teleport mašina.
Ajde da se prijavim da budem instuktor za popis. Zaradiću neki džeparac za faks, a taman ću i steći neko praktično iskustvo. Imam prosek preko 9, položio sam statistiku sa 10, rad na računaru mi nije problem, govorim i engleski, nemački i francuski, takođe su i rekli da prednost na konkursu imaju studenti i nezaposleni, a ja sam i jedno i drugo, ma garant prolazim... Čekaj, (otvaram google.com), da vidim gde treba da se prijavim (kucam "popis 2011")... aha, tu sam. Klikćem na link "potrebni instruktori i popisivači..." i unosim potrebne podatke o sebi:
Ime i prezime: Pera Ždera
Adresa stanovanja: Ul. Pere Detlića 3,14
Opština: Diznilend
...
Najviša završena srednja škola:Gimnazija (pa imam gimnaziju, ali za mesec dana branim diplomsk, šta da napišem, gimnaziju ili fakultet (zovem ministarstvo i kažu da napišem gimnazija iako ću uskoro biti diplomirani ekonomista), ma napisaću gimnaziju, nema veze što će me svrstati sa nekim ko je položio jedan ispit na Megatrendu)
Zanimanje: Student (pa šta ću drugo, taman ću imati prednost kao student...)
Da li ste nekada radili neke poslove za zavod za statistiku: Ne (Pa kada i kako sam mogao kada sam tek napunio 23, imao sam 12 kada je bio prethodni popis, valjda će uzeti u obzir broj godina i činjenicu da sam student)
...
Čekaj, a gde su napomene, kako oni mogu znati ko sam ja i šta sam, da li sam student prve ili četvrte godine, da li imam prosek 9.5 ili 6.1, da li govorim strane jezike ili ne, da li znam šta je standardna devijacija, medijana, varijansa, ili nemam pojma sa statistikom, da li znam rad na računaru ili ne,... Ma ozbiljna država je ovo, uzeće oni sve to u obzir, znaju oni šta rade.
...
Dve nedelje kasnije. Izašli su rezultati konkursa.
Zovem ministarstvo:
-Izvinite, interesuju me rezultat popisa
-Zovite opštinu u kojoj ste se prijavili.
Zovem opštinu:
-Izvinite, interesuju me rezultat popisa
-Dođite lično u Ulicu Miki Mausa, tamo su istaknuti rezultati
-Ali ja nisam u Diznilendu trenutno
-Ne znamo mi ništa, rezultati su tamo
Šaljem mail opštini:
-Izvinite, interesuju me rezultat popisa, nisam u Diznilendu, pa ako biste mogli da mi kažete da li sam prošao. A da li vaš sajt od 100.000 eura ima mogućnost da se na njemu izbace rezultati, pošto postoje ljudi koji nisu u mogućnosti da dođu u opštinu? Znate li vi šta je internet?
-Ne znamo mi ništa. Dođite lično u Ulicu Miki Mausa, tamo su istaknuti rezultati
....
Zovem Nindža kornjače:
-Donatelo, možeš li da skokneš do Ulice Miki Mausa da vidiš da li sam prošao na konkursu za instruktore
-Naravno Pero, sve za tebe.
...5 minuta kasnije
-Ej Pero, nisi prošao, imaš 2 poena od 10
-Hvala Donatelo
Zovem opštinu:
_Izvinite, kakvi su vam bili kriterijumi za prijem instruktora za popis, ako ja kao student sa odličnim prosekom, znanjem stranih jezika, rada na računaru, statistike i sl. nisam mogao da prođem?
-Ne znamo mi ništa, rezultati su u Ulici Miki Mausa
...
Puštam TV:
-"Upravo su izašli rezultati konkursa za instruktore za popis stanovništva 2011. godine. Kriterijumi za prijem su bili" stepen obrazovanja, rukopis i iskustvo u radu u zavodu za statistiku..."
-Pa ma** vam je***, pa kako sam sa 23 godine mogao da imam iskustva u Zavodu za statistiku, i što me niko nije zvao za testiranje rukopisa?...
...
Zovem opštinu:
-Izvinite, zašto me niste zvali da proverite mj rukopis prilikom konkursa za instruktore za popis?
-Ne znamo mi ništa, rezultati su u Ulici Miki Mausa.
300%
Procenat izlaznosti koji se očekuje na svim sledećim izborima na osnovu zbirne statistike pojedinačnih stranaka. Nakon izbora se ustanovi da on obično iznosi 50%.
SNS: Mi ćemo na sledećim izborima osvojiti 60% glasova, jer je narodu dosta ovakve vlasti.
DS: Mi ćemo na sledećim izborima osvojiti 70%, jer bilo koja druga vlast bi nas vodila u izolaciju.
LDP: Mi ćemo na sledećim izborima osvojiti 40% glasova jer smo mi jedina realna stranka koja se bori za pravi sistem vrednosti.
PUPS: Mi ćemo na sledećim izborima osvojiti 30% glasova, jer su penzioneri budućnost naše zemlje.
SPS: Mi ćemo osvojiti 20% jer jedino se mi borimo za socijalnu pravdu.
SRS: Mi ćemo osvojiti 40% na sledećim izborima, jer smo mi jedina stranka koja se čvrsto drži svojih ubeđenja.
Savez neprskanih rotkvica: Mi ćemo osvojiti 20% glasova, jer će za nas glasati svi oni koji su imali trovanje od prskanih rotkvica.
Liga ljubičastih vanzemaljaca: Mi ćemo osvojiti 20% glasova, za nas će glasati svi oni koji veruju da u svemiru postoje pripadnici gay populacije.
Prosečna devojka na Krstarici
Maja90, ludacha80 ili crnka50, nebitno. Pored jetija najmanje istražena bića na planeti Zemlji, a i šire. Dolazi na Krstaricu, a niko ne zna zašto. Ona nije paćenica da traži momka na netu. Ona ne voli druženje preko Interneta, ne želi da chatuje sa paćenicima koji su došli na Krstaricu da nađu žensku, njoj je samo dosadno, pa je ušla na kratko. Tu je samo da bi pričala sa nekim "normalnim" o krizi na Bliskom Istoku, "Božanskoj čestici" koju su otkrili naučnici u CERN-u, kao i o emocionalnim problemima komaraca tokom zimskog perioda.
Ona nije kao druge. Ona je fina, kulturna, zanimljiva. Ne odgovara na "Ćao, šta radiš", to je tako "out". Da bi počela sa tobom da chatuje, potrebno je da u jednoj rečenici kažeš više nego što je Dobrica Ćosić rekao u "Vreme smrti", "Vreme zla" i "Vreme vlasti" zajedno. Da bi nastavila sa tobom da chatuje, potrebno je da ti svaka rečenica bude ubitačnija nego Đorđevićeve trojke u zadnjoj sekundi. Pre će naučnici otkriti lek za sidu i rak nego što će neko otkriti koje su teme za njih zanimljive, a koja pitanja za njih nisu glupa, Za nju su svi na Krstarici manijaci, opterećeni seksom. Da bi saznao bilo šta o njoj, moraš joj dokazati da nisi kao drugi, ne postavljati glupa pitanja, truditi se oko nje više nego što si ikada za bilo koju od svojih devojaka, iako je ne znaš.
Nije bitno odakle je, ni koje je godište, ni u koju školu ide, ni gde radi, ni čime se bavi. Ako ti bude rekla "Jelena" ili "Marija" ti ćeš odmah znati ko je ona. Još ako ti bude rekla da je "Jovana iz Bga 88-o god", pa ti ćeš odmah znati o kojoj curi je reč, iako ima 1000 Jovana 88-o god iz Bga. To su njene privatne informacije koje ona ne daje na Krstarici. Ali da si je našao na Fejsu i dodao je, iako je ne znaš, prihvatila bi te jer je u modi imati što više prijatelja. I tada bi znao i gde živi, i ko joj je rođak, i sa kim se druži, i šta je jela za doručak i kada je išla u WC. Ali preko Krstarice da se nisi usudio da je pitaš. Pogotovo da ti nije palo na pamet da je pitaš za izgled, iako bi joj kao prijatelj na Fejsu video i slike sa mora i slike iz WC-a. O broju telefona takođe ne pomišljaj. Što bi ti dala broj telefona ako niko na Fejsu to neće znati ni videti?
Razmisli malo. Napravi Fejs i cepaj.
Ti - Ćao! Šta radiš! :)
...
Ti - Ćao, jel si tu? :)
(posle pola sata)
Ona - Ej, ćao! :)
Ti- Šta radiš?
Ona - Evo smaram se.
Ti - Pa mogli bismo malo zajedno da se smaramo... :)
Ona - Hi hi hi
Ti - Pa reci mi kako se zoveš? :)
Ona - A što je to bitno?
Ti - Pa onako, da znam barem kako se zoveš. :)
Ona - Nije važno.
Ti - Dobro, reci mi bar odakle si? :)
Ona - Što me to pitaš?
Ti - Pa onako, možda smo komšije. :)
Ona - Nebitno.
Ti - Pa reci mi bar koje si god? :)
Ona - Ej, smaraš,
Ti - Kako smaram?
Ona - Pa postavljaš glupa pitanja.
Ti - Pa o čemu bi ti da mi pričamo?
Ona - Svejedno, daj neku normalnu temu.
Ti - Pa dobro, reci mi čime se baviš, možda npr. da pođemo od toga? :)
Ona - Nebitno.
Ti - Pa reci mi ideš li na aerobik, folklor, ples?
Ona - Jel ti to mene zezaš? Hoćeš da kažeš da sam debela, pa da mi trebaju časovi da bih smršala?!
Ti - Ok, nećemo o tome. A reci mi koju muziku slušaš?
Ona - Jao što postavljaš glupa pitanja... Smaraš, ajde pali!
Ti - Pa ajde reci mi koja je po tebi zanimljiva tema?
...
Ona left the room.
Vospaljenije
Upaljač na crkvenoslovenskom jeziku
Опростимја, видије ли ти воспаљенија мојего?
(Izvini, da li si video moj upaljac)
Јокмја, милоје ми мајко!
(Nisam, keve mi)