Prvi stepen koji vodi do seksa na radnom mestu.

Upgrade-ovani poltroni.
Šefovi najbliži saradnici kojima je osnovni profesionalni i životni kvalitet to što su se šefu uvukli u dupe.
Svaki šefov prdež docekuju otvorenih usta ne bi li uhvatili veću količinu gasova.
Svaku njegovu glupost docekuju sa oduševljenjem.
Svaki trenutak proveden sa njim smatraju inspirativnim momentom.
Na svaku glupu šefovu šalu se valjaju od smeha.

Izraz koji se koristi kada sretneš neku devojku tvoje godište koja je išla u istu školu s tobom, koja ti je bila neprestana opsesija i koju sad želiš da odvučeš u krevet jer za vreme školovanja nisi uspeo. Naravno sad je dosta zrelija i lakša.

Јединствена врста човека која на саобраћајном ланцу исхране лежи негде између нервозног таксисте и тру камионџије. Недовољно зајебан да некоме олупа главу пајсером, али превише надркан да било коме опрости скретање без сигнализације. Лик који је педагошку струку калио на борбама петлова у Кнежевцу и чији је праг толеранције танак колико и гуме на његовом Југу. Посао му се претворио у хоби, а хоби у посао.

Besisnice.

Daskare level pro, koje čak ne furaju ni brus-plus, ubeđene da izrazito golišavim levim, ili desnim potezom od vrata do ramena skreću pažnju sa svih manjkavosti. S obzirom na usiljeno ispoljenu žgolj, vrlo verovatno da im ni dupe ne krasi bogznakakva udobnost.

Српски римејк филма „Independence day“ (1996)

Премијера: 2016
Режија: Радош Бајић, Драган Бјелогрлић

Još jedan radni dan na poslu završen. Pedeset godina života, još nekoliko godina koje nisu vredne pominjanja do penzije. Psuje sve po spisku dok se užurbano vozika do kuće. Žena odveć spremila ručak, rana se hladi.
Deca se razišla, starija se udala nuna dete, ova mlađa studira. Sati njegovog biološkog sata su ispunjeni, za druge se ne brine.
Iako mu je žena tu ne konstatuje je. Nemo gleda u TV kao da mu je mozak ispran. Opijen mirisom sopstvenog znoja dešava se to. Shut down, crnilo. Da li je umro? Nije. Sedi u kancelariji. Kuca poslednji predmet za danas. Kao manijak kada kuca poruke maloletnicama na sajtovima za upoznavanje. Tako on žestoko lupa tipke, računa, pičkara grafikone neprave.... Glasovi su svuda oko njega
- "Peroviću oćeš li više završiti?"
"Dokle si stigao!?"
"Zašto još nije gotovo!?"
"Peroviću stranke čekaju, nemoj da se šegačiš, radi!" -
>"Nanu vam onu nezasitu koliko ja od sebe treba da dajem?!"
"Na evo vam ga predmet pojedite u slašću pragnjetinu na moj račun!"
"Kad će plata jebena?"
"Godilo bi pecanje posle ovoga..."
Polako se utihnjuje sve, prašina se spušta, letnja kiša pada, Sunce mu sija u lice. Diže pogled, pokušava od silnog bljeska da pogleda preda se....
shvatio je da se budi zavaljen u fotelji pred televizorom....

Pravilo svakog kazandžije i pecara da uz kazan nikako ne pije tek proizvedenu rakiju nego nju odlaže da malo odstoji, a zagreva se gutljajima lanjskih plodova rada uz prisećanje kako se prošle godine peklo.
Nije to zato što je lanjska bolja, nego zato što mlada udara u glavu, još nisu u njoj sva eterična ulja popustila, nije sav alkohol postigao jedinstvo. Obara s nogu i upropasti čoveka načisto. Od mlade se rakije teško oporaviti.

Mlad,lep,neiskusan konj koji se prvi pusta kod kobile da je potpali,bez ikakvog kontakta,a posle njega ulazi prekaljeni,iskusan pastuv,koji dovrsava posao.

Последња линија одбране независности судства у Србији.

Kad toliko masturbiraš pod tušem da ti se posle digne čim padne kiša.

Ako si nemaš merak na jedenje, ne se pipaj oko ćevapi.

Štilovka je "Stihl" model testere od nekih 20-50 konjskih snaga, ogromna.
Pomislio bi čovek, da moraju dvojica da je drže, a onda se pojavi neki ponosni gorštak i ponese je sam.
Svojevremeno su ove modele naručivala državna šumska udruženja i toliko su bile omiljene u narodu, da su svaki komad mogli da prepoznaju pojedinačno sa udaljenosti od 150 metara. Nekada su ove ogromne mašine bile previše skupe, a danas i vi možete da ih kupite za omanji kredit.

I danas po kafanama možete da sretnete brkajliju, koji se rasplače dok priča kako mu je žao što nije iz Krajine izvukao državnu štilovku, svoju miljenicu, kad je bež'o od noža, a da pri tome nikad ne pomene imanje što je ostavio.

Vibraciona (perkusiona) bušilica na motorni pogon (benzin) od nekih 50 konjskih snaga i preko 50 kg težine. Pravi je neka švedska firma i može se naći u gradjevinski žutoj boji ili u SMB vojnoj boji. Koristila ih je JNA.
Vrlo su zgodne za miniranje jer za 5 minuta zabodu polugu od 0.8 metara u granit, i spremni ste da u istu nabijete eksploziv i eto vam dela puta kroz karpatske planine. Ako se buši rupa za miniranje, onda samo treba da je pridržavate, da ne pobegne. Ako pokušate nesto komplikovanije, kao sto je bušenje horizontalne rupe, trešće vam se kosti jos mesec dana.
Spada u robijaški alat.
Danas je koriste građevinski preduzimači za rušenje na napristupačnim mestima.

....I to im je glavni adut da ne moraju da razmisljaju u napred i da svaku grešku mogu da isprave.

Sveto slovo pojašnjenja estradne profuknjače.

Pogledaće vas svojim krupnim očima, duboko udahnuti vazduh i u jednom dahu izdeklamovati objašnjenje koje ima status aksioma.

I time je sve kazano. Nema priče, nema rasprave, nema nevjerice - daleko bilo. Samo jedno veliko indijansko haug! - ja sam svoje rekla.

Најлуђи лик у касарни. Он је на крају каријере, види на шта је страћио живот, зна да је касно, прошао воз, то што није хтео да се гузичи још четири године по Војној академији га је коштало две и по собе при додели стана, упола мање плате, а за годину-две и пензије, и константног зајебавања од стране официра који би могли да му буду синови. Доживљена спознаја изазива различите психичке поремећаје.
За дозволу за излазак, најбоље је ипак питати баш заставника...

Žena, lik i naličje Pavla Vujisića (Tajsona takođe) u svakom pogledu.
Uglavnom je možete naći po birtijama, u službi konobarice, al' za razliku od drugih ugostiteljskih radnica nju niko ne zove Mala, jer je poslednji nesretnik koji je to izgovorio završio na urgentnom sa teškim prelomima i hematomima po glavi.
Njena uža specijalnost je naplaćivanje crta i izbacivanje pijanih mušterija iz kafane, što kroz vrata, što kroz prozor, sve u zavisnosti od pesme, dal' ju je pogodila ili nije.
Takođe, Tajsonka može da popije i do tri kile Vinjaka, pa nije preporučljivo stajati za šankom i nazdravljati sa njom, a kamoli takmičiti se u brzom ispijanju žestokih pića.
Tajsonke su do pre 60 godina bile veoma poželjne žene, jer su prema tvrdnji naroda imale jake kukove i mogle da rađaju gomilu dece. Takođe su bile sposobne da cepaju drva, žanju žito, itd.. Sa razvojem mehanizacije, televizije, pornografije i smanjivanjem obima ženskog donjeg veša, Tajsonke postaju neprivlačne i život ih baca u svoje ralje, što bi se reklo, promašile vek u kome će se roditi.
Tajsonke nemaju dece, pa je velika prednost ako se sprijateljiš sa njom, jer će te uvek gledati kao svoje čedo i dozvoljavaće ti da radiš po kafani ono što drugi niko ne sme i uvek će te braniti, što od dripaca koji hoće da te biju, što od murije kad dođe da te hapsi.
Tajsonka te nikada neće naučiti kako se peva jer ni ona sama ne zna, ali će ti u svako doba dana i noći rado pokazati kako se leti kroz šank.

Rečenična konstrukcija u kojoj veznik dobija glavnu ulogu, a imenica ispred može samo da mu se sagne.
Znači, nemmmmmaaaaaa. Niks. Fin.

Надимак једног од најбољих вокала нашег поднебља, а и шире, Ипчета Ахмедовског.

Још од малих ногу Рамбо је делио свој фантастичан глас и огроман таленат за певање, са гостима кафане свог оца у родним Лажанима. Средином осамдесетих, одлучује да окуша своју срећу у великом граду и одлази у Београд, где снима свој први албум "Била си девојчица година мојих" који постаје прави хит и пробија Ипчета великом брзином на фолк сцену Србије. Од осамдесет седме до деве'с друге објављује још три албума, на којима се налазе, по многима, његови највећи хитови "Варале ме многе и ја сам их варо" и "Волесмо се само једно лето". Ови албуми су само учврстили његову позицију једне од водећих фигура српског фолка.

Последњи албум "Циганске душе", Ипче је објавио деведесет треће, и у њега уврстио песму "Кад нестанем једног дана". Тим потезом, Мали Рамбо је потврдио свој статус божанског пророка јер је предвидео трагичан догађај који се одиграо следеће године на Ибарској магистрали, у Шопићима, код Лазаревца.

Том трагедијом, којој су кумовали брза Мечка и спори камион, почео је суноврат српског фолка, који није могао да преживи под налетом своје трубо верзије. Због тога се повукао у дубине кафана горепоменуте Ибарске, биртије планина Шумадије и ноћни термин ДМ Сата, где се и даље одржава легенда о Малом Рамбу.

Превише си тром. Живот ти је монотон. Желиш промене?
Окрени педалу на животном бајсу мало јаче. **Заверглај**. Ако си се заглавио у блату, биће мало шлајфа, јелте, али опет је решење **верглање**, само мало напорније, али увек се исплати.
Само маторе дртине имају право да возе тај бајс полако, јер, њима је још мало крај трке, кочнице су им закржљале, па да би лакше закочили мало и успоре. Али где си ти? Ниси ни до пола дошао, *тур де лајф* није тако кратак, нити једноставан. Много још рупа и узвишења мораш да прођеш, али запамти, мили мој, после сваког узвишења иде једна низбрдица, где можеш да одмориш ноге. Зар не?
Што кажу наши стари ''*преко прече наоколо ближе*'', зато, не тражи пречице, пичи поштено па докле догураш. А до краја ћеш стићи сигурно. Веруј ми.

Ја сам све то прошао, и знам да ти је тешко што ме више нема. Урадио сам све што сам могао, и кога год будеш питао за мене, сви ће ти рећи да је твој стари био људина. А зато што знам как'и смо ми, ленчуге у крви, треба нам јак мотив да би нешто почели, зато ти, сине мој кажем...