Rektor univerziteta:
Preskače visoke zgrade iz mesta, moćniji je od lokomotive, brži od metka, hoda po vodi, uređuje Božju politiku.
Dekan fakulteta:
Preskače manje zgrade iz mesta, moćniji od obrtnog motora, brz taman kol'ko metak, šeta po vodi ako je more mirno, razgovora sa Bogom.
Profesor:
Preskače zgradu sa kratakim zaletom i pri povoljnom vetru, skoro je moćan kao obrtni motor, može da ispali metak, hoda po vodi u zatvorenom bazenu, razgovora sa Bogom, ako je odobren poseban zahtev.
Vanredni profesor:
Ume da očisti i sredi kabinet, gubi u nadvlačenju konopca sa lokomotivom, opali po nekad, pliva dobro, povremeno mu se obraća Bog.
Docent:
Pri pokušaju da preskoči zgradu, pokazuje izvestan entuzijazam, pregažen od strane lokomotive, ponekad može da rukuje pištoljem bez samopovređivanja, zna da koristi pedolinu, razgovara sa životinjama.
Apsolvent:
Zatrčava se u zgrade, prepoznaje lokomotivu (dva od tri puta), nema dozvolu za držanje oružja, može da pluta na površini uz vazdušni prsluk, razgovara sa zidovima.
Brucoš:
Pada pred vratima pri pokušaju da uđe zgradu, kaže ''Vidi Ćira! Ćuu-Ćuu'', iskvasi se kad koristi pištolj na vodu, valja se u blatu, mumlja sa sobom. Ponekad zna da pokaže gde zeka pije vodu.
Radnica u studentskoj službi:
Diže visoke zgrade i šeta pod njima, jednim udarcem izbaci lokomotivu iz koloseka, hvata metke zubima i jede ih, zamrzava vodu jednim pogledom, sedi s'desne strane Bogu.
Čistačica:
Bog lično.
KolachUchorbi
Jedan glasan prodoran zvučni signal visoke frekvencije praćen blagim udisajem vazduha. Dolazi iz babinog pravca. Najednom se prolomi kroz tišinu prepadajući i one najhrabrije.
Najzanimljivije je što je ovaj štuc neočekivan i jednokratan, pa nema nekog pravila kad će ponovo da se pojavi tako da uvek moraš da budeš na oprezu kad si u babinom društvu.
Ponekad pomislim da su se babe vremenom izveštile u izvođenju ovog zvuka kako bi nam stavile do znanja da su još uvek žive.
Naizgled pleonazam, bitno svojstvo babe je da bude nagluva. Ali selektivno nagluva, jer baba se ustvari folira. Što da bi nervirala ukućane, što radi maske, ne bi li bila obaveštena o svemu. Pojačaće televizor do maksimuma kad gleda Madres Egoistas i neće čuti vaše vapaje da malo smanji; moraćete sve da ponavljate i da se derete po 10 puta i opet vas neće razumeti (ako joj se ne sviđa ono što pričate), u svakoj situaciji baba će izgledati indiferentno, odsutno i mnogi će ignorisati prisustvo šunjajućeg autističnog bića koje se muva naokolo i nemo razvlači kore za gibanicu po celoj kući. Ali, baba će prva saznati da duvate travu, znaće da lažete roditelje da ste položili ispit i s vremena na vreme će rezignirano prokomentarisati kako ona vrlo dobro zna da je svima teret i kako planira kol'ko već sutra da umre, čisto da vas sve malo precepi i izazove sažaljenje.
.... "¡¡¡ATENTI, FREDERICO!! ¡SEGUI MI CONSEJO, POR FAVOR!!!"...
- Baba, smanji malo taj te-ve!... BABA!... BAAABAAAA!!! SMANjI TELEVIIIZOR!!!... uf, jebem ti...
*
- Baba, ostavila si upaljenu ringlu! Opet!
- Molim? Šta kažeš?
- Šporet nisi ugasila!! Oćeš da izgorimo svi?!
- Neka, sine, samo se vi odmarajte, baba ima još da poradi po kući*
- Je li, sinko, ne dade ti onu biokremiju, a? Nemo' samo otac da ti čuje, nadrljao si ga...
- Otkud TI to znaš, baba!?!
- Načula sam malko kako se razgovaraš s oni tvoji drogiranti...
Zvanje koje na kraju studija nosi većina bivših mladih entuzijasta koji su poneti iluzijama o sebi i svetu upisavali fakultete za diplomirane kurčeve naivno verujući da će postati nešto drugo. Zajednički imenitelj za sve one koji su upisali razne književnosti, antropologije, fagote, konzervacije, filozofije, vajarstva, etnologije i istorije umetnosti u Srbiji. Mladom entuzijasti, budućem diplomiranom kurcu sa gomilama nepraktičnog i beskorisnog znanja, već na sredini školovanja postane jasno da nema ništa od iluzije da je on izabrani i da će pomerati svetske okvire svojim nadzemaljskim idejama i talentima i da se čovečanstvo neće usrati od sreće što se baš on rodio. Nakon ove spoznaje, postepeno i gradacijski, entuzijazam naivnog junoše počinje da se kruni, a najniži nivo dostiže u trenutku u kom na papiru ugleda sopstveno, krasnopisom ispisano, ime. Ovo je idealan trenutak da mali veseljak nauči i drugu najvažniju lekciju o starom govedu životu-nešto mora i da se jede. Jebiga. Svestan neupotrebljivosti talenata i znanja koje poseduje, konačno mu se, nakon godina potiskivanja, jasno javlja pitanje: I? Šta sad? U tom, presudnom trenutku, nekolicina srećnika uspe da ostvari srpski vekovni ideal: plata iz budžeta-osmica-sindikat-topli obrok. Drugi deo se najčešće odlučuje za prekvalifikaciju i postaje, šta god: radnik na trafici, menadžer, majka, monter PVC stolarije ili Srbin na kruzeru na primer. Treći se odluče za kompromis: uzmi Klimte štafelaj u ruke, put pod noge pa lepo u Buljaricama crtaj portrete debele dece ili pejzaže sa ovcama pokraj Morave pored tezge sa američkim krofnicama i kostimiranog Sunđer Boba koji ti je možda i kolega samo ga ne prepoznaješ. A oni četvrti, najžilaviji, ostaju beskompromisni i dosledni velikom Sebi pa hrabro odlučuju da nastave da žive kod roditelja, sede u zaprloženoj sobi sa krdžom među prstima, veltšmercom u guzici i šalju sonete na pesničke konkurse gde nagradu neće osvojiti oni nego Matija Bećković. Ponovo.
-Ohoho i diplomirani kurac među kandidatima. Baš lepo. Vidim piše: engleski-služim se. Znate li još neki jezik možda?
-Da. Staroslovenski i sve njegove redakcije. Na crkvenoslovenskom umem i da pevam!
-Heh. Imate li neki hobi možda?
-Da. Pišem pripovetke i crtice.
-Uuu. Baš lepo.
-I pravim lampe od papira!
-Njaaao kako kreativno. A da li biste vi, onako, rekli za sebe da ste komunikativni?
-Pa, znate kako, ako ljudsku komunikaciju shvatite kao dodir dve čestice u praznini koje će samo preko tog dodira osetiti bilo onoga što su Stari zvali večna vatra, onda svakako.
-Mmh, mmh, vrlo zanimljiva priča. Vrlo. Nego mislila sam više ’nako da l’ možda ne ćutite u društvu... Al dobro sad . A sigurno volite da radite sa ljudima čim ste se prijavili na ovaj konkurs. M?
-U kom smislu sa ljudima? Čovek kao deo celine ili pojedinac kao svet za sebe?
-Pa kako ću misliti?! Čovek, ko čovek, brate!
-Eh moja gospođo, šta je čovjek, a mora bit čovjek, t
-Sledeći!
-Čьto?
Rečenica kojom matorci počinju da traće vaše vreme.
Jedan od mnogih mučnih koraka s kojim se susreće đak prvak u otkrivanju umetnika u sebi.
Poveren ti je ogroman beli papir, i zadatak da na njemu prikažeš prirodu. Jedna krivina, pa još jedna. Na vrhu dva zeca. Jes' da su veličine k'o taj traktor u podnožju, ali proporcija je za pičkice. Bara, kiša, i u isto vreme ogroman žuti kolut iza brda. Bole te uvo. Čuperci trave, pa šumetina. Linija do linije koje kao treba da budu stabla, i zeleni lampioni za lišće. Reka koja dolazi niotkuda i ide nigde, čisto zarad crtanja dve ribe u njoj. Mostić. Kuća na ge, sa dimom kakav ne izlazi ni iz Kamaza pod punim teretom. Lišće sa nepostojećeg drveta na sred livade opada u aprilu. Gistav Kurbe se prevrće u grobu. Konj, vezan pored kupusa. Hvališ se ostalima, iako se njihovi razlikuju samo po broju spojenih lukova koji treba da budu ptice.
"Učitelj'ce, učitelj'ce, nemam svetlo plave više, šta da uzmem za nebo?"
"Možeš oker."
Pozitiv, Komparativ, Superlativ, Ultralativ.
Ultralativ nije gradacija, vec parcijalna gradacija, jer se ne sastoji od glasovnih promena i dodavanja reci naj ispred svog predjasnjeg oblika.
Jako, jace, najjace, Chuck Norris.
Glup, gluplji, najgluplji, glup kao kurac.
Pametan, pametniji, najpametniji, strebercina.
Brz, brzi, najbrzi, Bolt.
Gladan, gladniji, najgladniji, Etiopljanin.
Smotan, smotaniji, najsmotaniji, operisan od zivota.
Zalosno, zalosnije, najzalosnije, grand show.
Shvatate poentu ultralativa.
Poseban morfološki oblik glagola, kojim se služe političari kada govore o ulasku Srbije u Evropsku uniju.
Sve izuzev onoga što očekujete od pornografije.
Posle malog istraživanja koje sam sproveo(nisam mogao da zaspim noćas do 3 zato što sam glumio Indianu Džonsa) došao sam do zaključka da Japanci stvarno jesu ludi.
Najluđi, takoreći.
Evo najzanimljivijih fetiša i porno žanrova iz Zemlje izlazećeg sunca.
Onara- serijal filmova u kojem devojke u školskim uniformama prde pred kamerama
Yogoreta shitagi- fetiš ka prljavim ženskim gaćama
Tamakeri- žanr u kojem žene udaraju i šutiraju muškarce u prepone. Da, neko to voli. Glumci su najjači likovi, posle ovakve torture moraju da budu sposobni za snošaj.
Aka-chan pure - ovaj termin obeležava naviku umornih i stresom pokošenih biznismena da slobodno vreme provode opuštajući se u majčinskom zagrljaju iznajmljenih devojaka. One ih oblače u pelene, nabijaju im cucule u usta i brinu se o njima kao da su bebe.
Debusen -Označava čitav spektar seksualnih igara s pozamašnom kilažom, a uključuje mešavinu mazohizma i aka-chan purea, pri čemu je najpopularniji naslov ganmen kijou, tj. sedanje na lice, kada žena ogromne pozadine (ili više njih), obučena ili bez odeće, seda na lice muškarca i lagano ga guši. Da, i to Japanci vole.
fundoshi- erotsko sumo rvanje.
mimi fetchi- pornići u kojima žene čiste uši. Ništa više. Samo čiste uši. Sat i po vremena čiste uši.
Kitanai kutzushita fetchi – fetiš prljavih čarapa. Muškarci obožavaju da gledaju mlade Japanke dok se izuvaju i koje ispod cipela nose prljave bele čarape.
-----------------------------------------------------------------
Našao sam još dosta zanimljivosti, ali ne smem da ih iznesem ovde, 'oće da me banuju.
Ako je religija tu da objasni zašto, a matematika tu da objasni kako - onda je filozofija tu da nam objasni kako je "kako" u stvari "zašto", "zašto" je u stvari krokodil, a krokodil je u stvari samo jedan veliki vrtlog patnje, svetlosti i vatre, a svemir se nastavlja i nastavlja zauvek, dok ne dođeš do kraja gde džinovski gorila baca buriće na tebe.
Legendarni vozač beogradskog GSP-a, član zemunskog pogona. Živi dokaz koliko je nizak prag mentalnih sposobnosti za vozača u GSP-u. Ekstremno čupav i bradat, bio je obožavan od strane omladine, prekorevan od strane podmlatka PUPS-a. Svaka njegova vožnja unosila je živost i radost u ovaj inače učmali posao. Jedini vozač kod koga je omladina bivala napred, a stariji pozadi, ili čak nisu ni ulazili u autobus. Vozio je autobus na liniji 611 ( Kej Oslobođenja- Dobanovci ).
Kasnije je radio kod privatnika i bio viđen na liniji 45 ( Blok 44-Zemun Gornji grad ).
-Jedna od njegovih prvih vožnji na liniji 611. Doterao je autobus na okretnicu, otvorio vrata i seo pozadi. Putnici su ušli, očekuju polazak, ali nema šofera. Tek se čuje Milenko: "Šta je bre ovo, prođe mi mladost dok se ovaj vozač smiluje da dođe...mamu mu njegovu...ma idem ja da vozim!" Naravno 70% putnika je izašlo. Oni hrabri koji su ostali, ubrzo su shvatili šalu.
- Neretko je znao da obrne i po pet krugova na novobeogradskom kružnom toku.
- Vozio je u bokserskim rukavicama, meksičkom sombreru, kupaćim gaćama
- Jednom je stavio vibrator na instrument tablu i preko njega neku krpu. U neko doba zamolio je gospođu koja je stajala napred da mu doda krpu, žena se zabezeknula kad je videla šta je ispod nje. "Ajde ajde gospođo, nije to ništa, pa nema ga ni 15 cm"
- Po Dobanovcima je redovno razvozio omladinu po kućama i to nekim ulicama koje nikada nisu videle, niti će videti autobus.
-Poslednje što sam čuo o njemu jeste da je vozio 45 i da je zaustavio autobus, uzeo kesu u ruku i njome uhvatio mrtvu mačku kraj puta i ubacio u kontejner. Ceo autobus ga gleda, a on mrtav 'ladan: "Lako je vama, vi jednom prođete ovuda, ja moram da je gledam ceo dan"
Čovekolika bića koja su u stanju da nose kišobran i 15 minuta nakon što kiša prestane.
