Najžešći bedak. Kao dete bez osmeha, zima bez snega, veza bez seksa. Sve je tu, ali ipak nešto fali. Nije to ono najvažnije, može se igrati i igra se bez mrežice, ali ona je neki šlag na torti koji presudjuje na kom će se terenu igrati.

Omiljena aktivnost male dece dok još ne shvataju da nije svaka bela površina papir. Popustljivi roditelji će tu radnju ohrabriti uz momentalno preračunavanje oko toga koliko će da ih košta krečenje, dok će oni strogi ubiti ovu ranu umetničku kreativnost i ljubav prema bojama pričom o načinjenoj šteti.
Repertoar žvrljotina se u ranoj fazi sastoji od čiča Gliša, sunca, cveća i drveća, a u slučaju ohrabrivanja umetničkih pokušaja, u pubertetskim godinama zamenjuje se slovima, tj. zapisima o nesrećnoj ljubavi (Pera + Mika = Forever Together) i citatima Ive Andrića i Hermana Hesea između nalepljenih postera omiljenih bendova.
Ova zidna umetnost nije večna - u postpubertetskim godinama uvek osvane jedan dan kada se umetnik osvrne na svoj rad, priseti se kada i zašto je stvarao, priseti se čak i kako se tada osećao, postidi se svoje mladalačke zanesenosti, i krene da cepa, briše i da se preračunava oko toga koliko će da ga košta krečenje.

Nedelje prolaze,zadaci sve tezi i tezi,znanje sve vece i vece,trazi se vise i vise...i ti ga tu iznenadis ! Drknes mu socijalni zivot ! I dalje radis sve teze i teze zadatke...u jednom momentu,prestaje da ti se dize tuki...ali to je samo u prvom semestru,jbg moras da se zrtvujes ! A ne ko ona picka od Ajnstajna sto je radio za Amere,siko koks i jebo svako vece...to nije fizicar ! Kada pozelis da prebijes caleta na mrtvo ime jer ne ume da ti objasni Gausov zakon,odmoris malo od matematike,pojacavas osnove elektrotehnike,hiljade zadataka,cela zbirka....tad krece kofein,litri i litri kafe i guarane,nocima ne spavas,a mnogo znas ! Ides 10 sati dnevno na fax,radis zadatke od jutra do mraka,i ucis ko lud !!! Ako imas sta,ako nemas,jbg,samo radis zadatke.I tada znas da si spreman,kada provedes 5 godina u paklu onog gulaga od fakulteta,kada su ti sake u zuljevima,kada pocnes da primenjujes znanje na stvaran zivot,tada znas da si spreman da das zavrsni ispit i uzmes diplomu !!!

Konačno suočavanje sa realnošću ostarele "devojke". Napokon je skupila snage, pogledala se u ogledalo i prestala lagati samu sebe.
Na drugoj strani ulice videla je komšiju Radeta koji je pre dvadeset i pet godina godina trčao oko nje kao dete ispred prodavca kokica. Na vreme je shvatio da nema ništa od toga i našao drugu. Za tri nedelje ženi sina. Uskoro će postati i deda, a ona živi sa dve mačke i jednim televizorom. Setila se i onog trgovca kome 6 meseci nije htela dati. Ovaj otišao kod prve koja je htela i sada ima četvoro dece sa njom. Pre dvadeset godina mogla je imati bilo koga, ali ona nije htela bilo koga. Niko nije bio dostojan uvažene profesorice književnosti. Sada izgleda da je bila u pravu: niko i nije.
Sada stoji ispred pet tona uglja koje nema ko da unese i u sebi ponavlja reči sa naslova. I da ih izgovori naglas, ne bi imao ko da ih čuje osim mačka Boleta koji se igra sa grumenom uglja.

već neko vreme se broj tvojih godina piše sa dve cifre i stvari su počele da se menjaju, dokopao si se nekog laganog pornića ili novina erotskog sadržaja i shvatio da tvoja "piša" ima još neku ulogu... super, mada si i sam svestan da od toga neće biti ništa bar još 5-6 godina (ako ti se debelo posreći)... Najveći baja u razredu (lik koji je prvi popio celo pivo i povukao dva dima da se nije zakašljao) je smuvao onu malu iz VI-1, na ekskurziji... jbt, udarna vest u školi, viđaju se petkom, drže se za ruke, povremeno se i poljube... tebi se sviđa njena drugarica, al ti se naravno noge odseku kad ona priđe na puškomet, ostaješ bez daha i kloneš... nema veze, ćale te potapše po ramenu, namigne i kaže "ima vremena", tebi padne kamen sa srca...

u tom blagostanju zaljubljenosti i izigravanju bande proleti osnovna škola, dolazi srednja... Sad ti već za broj ortaka koji su nešto "navatali" treba i druga ruka.. opušteno, sve u svoje vreme, navataćeš i ti jbg, loše te krenulo, slabo si izlazio, trebalo da se uči, ćale i ortaci iz kraja te bocnu povremeno krilaticom "ima l' koja..." na šta ti naravno sležeš ramenima i mumlaš nešto...

Bliži se kraj srednje škole, hormoni ti rade prekovremeno, sva ekipa je obrnula bar po jednu turu, uspešniji i po nekoliko, al ti još uvek čekaš onu pravu, mater joj gde se sakrila... polako krećeš u ofanzivu, počev od boljih riba, al shvataš da debelo zaostaješ sa gradivom i da ne možeš da sklopiš dve prostoproširene rečenice, posle čega samo bleneš ko magarac... Jbg, neka, bitno da se radi, biće nešto, valjda... s tom mišlju noću zaspiš... Ćale se već mršti, jer je rodbina počela da zapitkuje "kako to da ga ne viđamo s nekom, moj marko je već godinu dana bla bla..." Tu već i keva ulazi u priču sa "jesi li ti ikad bio zaljubljen?"... sledi i odgovor "mani me kevo, nisam ja Bane Bumbar, ovo je dvaes prvi vek..."

Maturska ekskurzija, vrlo dobra prilika da nađeš nešto, u busu praviš spisak prioritetnih devojaka... Došli ste, raspakovali ste se, došlo veče, žurka... Prvo ti treba alkohol, jer si i dalje ista kukavica kao i u osnovnoj, preteruješ u njemu naravno, a u međuvremenu masa razgrabi ponuđeno... napadaš ribu poslednju sa liste, al s obzirom da si u "boris jeljcin" fazonu, popijaš ispalu, jbg maler... Tu se pridružuješ ulešenoj ekipi pevajući dobre stare pesme...

Depresija postaje dobri stari saborac, a tu je i fax. Ćale te više ništa ni ne pita, keva te gleda ko da ti nije dobro, a znaš šta misli... Sad već i komšiluk zapitkuje i čudi se "otkud tako lep mladić da nema devojku..." (odjebite seljaci) Tvoj ponos ti još uvek diktira visok tempo, i nećeš bilo s kojom, nadaš se jednoj al vrednoj... Nalaziš par kandidatkinja, al ni ti više ne veruješ u uspeh, naviknut na prethodne promašaje otaljavaš posao... Čuo si da ti ortak nije više mogao izdržati sličnu situaciju, pa je kresnuo neku kurvetinu, što ju je pola grada pregazilo... Smeješ se, al' je podilaze žmarci jer nisi siguran da li ćeš i ti pući, pakao agonija... Cela je ekipa do sad nešto i karala, a ti još na onom poljupcu u obraz sa školskog izleta devedes' osme... Pitaš se šta nije u redu s tobom majku mu, da li si lud ti ili svi oko tebe, nemaš rogove, nisi sakat, al jbg, one opet ne daju, brane se ko Rusi...

Praviš još par očajničkih pokušaja, ali polako se miriš sam sa sobom i sa činjenicom da nećeš jebati... jbg, ima i drugih stvari u životu, zar ne?

Prelepa naša reč koja govori mnogo o našem mentalitetu i slavnoj našoj istoriji, kroz vekove ova reč je osvetljivala puteve naših predaka i sa ponosom danas možemo svi zajedno uzviknuti sa dostojanstvom ovu slavnu reč!
Ustanite i ponosito uzviknite MUNEM, nema druge reči koja bi opisala svu našu borbu sa zlom i nepravdom naših neprijatelja!
"Munem" kako to uzvišeno zvuči!

Istaknuti optimizam, odsutni pesimizam, zanemareni realizam za lepši egzistencijalizam.

Parada Romulanaca nastala je kao izraz bunta Romulanske populacije u Srbiji, međutim kao i sve u ovoj zemlji, umesto da bude čista borba za ljudska prava, parada je postala predmet zakulisnih radnji raznih centara moći i završila se velikim sukobom huligana i policije kao i samih učesnika parade.
Epilog parade je 297 povređenih ljudi a najteže su povređeni Enver i Ljuba Aličić koji su paradu predvodili. Mnogo mladih ljudi je uhapšeno i trenutno se nalaze u CZ-u, a moćnici koji igraju šah sa ljudima, sede udobno uvaljeni u svoje fotelje, puše Kohibu, piju Dom Perignon i smišljaju nove igre od kojih ljudi stradaju, a njihovi su džepovi puniji para.

Дисклејмер. Исто као што је опште позната чињеница да војни поход усмерен ка Русији, с бициклом као јединим видом транспорта одавде-дондe, може само да пропадне к'о јаје кроз поцепане гаће, тако је и стартовање врх рибе неке налик на паркирање у једносмерној улици, у строгом центру града. Дођеш, видиш да ту нема места за твог Јумбаша од 4 метра и 72 цента, те продужиш даље. Не иде коцка у круг.

Beg od realnosti. Po svaku cenu, bez obzira na posledice. Ko jebe posledice, kad i onako one stupaju odloženo na snagu, nešto poput skupštinskih zakona. Dok prođe grejs period, napravi se novi zaokret, pa se pobegne i od nove realnosti. I tako trka sa realnošću traje dok ti se jednom ne napne patka pa se uhvatiš u koštac sa problemima, ili sve pustiš niz mutni Dunav i sačekaš da te pokopaju 6 ašova pod zemljom ( mada je kremacija gotivnija ), te im uvališ stojka i pobegneš zauvek.

Trema prilikom čekanja na rezultate testiranja na AIDS.

Stanje svesti i način života duboko ukorenjen među Srbima.
Paničan strah od najsitnije promene.Svakodnevni ritual počev od kupovine uvek istih dnevnih novina do trpljenja ukućana bez obzira na smrdljive odnose,odlazak na posao koji mrzite,samo zbog straha od promene.
Čovek koji kroz život ide kao voz ili tramvaj,uvek istom trasom,uplašen da će i najmanjim skretanjem izleteti iz koloseka i izazvati potpuni kolaps i havariju.Trgnite se!

Pesma koja je svojim puštanjem u svakoj epizodi "Srecnih ljudi" probila ljudima mozak. Istina, nekada je bila hit, nadmašivala rejtinge Insomnije, Afrike i ostalog, da su znali za remixe u to vreme možda bi i do svetskih razmera stigla (David Guetta feat. Snežana Savić - Top op op opolska 17 + 1). Znam da nas je sve nekada zanimalo gde je ta Topolska 18., šta ima tamo, i da li Snežane "tamo ima više".

Jedini materijal za izradu haljina. Za dokaze konsutovati vecinu textova Marine Tucakovic, Braje, Tute i Fute...

Ракијски комплимент.
Одеш негде у госте, звоно, изување, цоке-цоке-цоке, "Јесте стигли?", перјане јакне све једна преко друге на кревету у спаваћој или на чивилуку док не направе прав угао, бубњара еманира топлоту, "Да поседамо", "Јесте за нешто жестоко?", "Вала може", "Ово је моја, да видиш што иде уз пршуту", "Да пробамо", плоп, кло-кло-кло-кло-кло-кло, кло-кло-кло-кло-кло-кло, кло-кло-кло-кло-кло-кло, запуш, "Ево изволте", "Фала", ексирање...
...ракија клизи до желуца и експлодира, талас врућине се диже и удара у чело из ког избија 'ладан зној, долази до кратког споја те поремећаја можданих синапси, па хоћеш да се почешеш а оно прднеш, неко те прекорно погледа али то више није твоја жена него четири Драгане Мирковић, машу прстима на чијим врховима у сребрним оделима плешу валцер Неле Карајлић и Алан Чумак на тактове "Девојке из града" Елтона Џона, простор иза почиње да светли и ето га Краљевићу Марко, носи мираз од сувога злата да ти стару мајку гледа која наилази ока бистра, важнија је од Глорије Павковић и Небојше са њом заједно. Одозго долеће златомуда вила и свима подари по качицу сјеничког кајмака и вруће проје и запева, па чак и за појас задене. И таман да кренеш путем од жуте цигле, где цвета лимун жут, у сусрет Џуди Гарланд у мрежастој мајици и са зечјим репом из дупета у дугиним бојама кад...

Sakupio si sve izvode, navode, spiskove, pečate, zmajeve kugle...Platio si takse, premije, osiguranja, manikir psa zaove predsednika opštine i čekaš na šalteru od 6 ujutru prethodnog dana. Ovo je deseti dan kako dolaziš, ali još nisi na redu, jer se u stalno krcatoj čekaonici neprestano rifrešuje gomila penzionera koji ulaze preko reda i veze. Da bi odagnao suicidne misli, s mozgom na stend baju računaš približnu kubikažu prostorije, više mehanički. Iz reda odlazi jedan penzioner, i tu negde na polovini blagog olakšanja, saseca te surova istina. Do šaltera se gura romski bračni par sa devetoro dece i navodno svi imaju zakazano za pasoš. Blekaut.

Саставни део америчке мировне мисије је измишљање рата, односно потпаљивање жаришта тамо где планирају да буду миротворци.

У случају да у напуштеном селу од пет становника избије џиновски гејзир нафте, за два дана ће пласирати причу по којој су се деда Милорад и чича Станомир толико мрзели и подстрекивали националну мржњу, да су Амери просто морали да интервенишу са 75000 војника да реше сукобе и притом, тек успут, започну масовно експлоатисање енергента. И ту ће морати да остану бар 70 година- до последње капи нафте!

Једва чека да Љуба Аличић баци кашику, па да буде најлепши циганин.

Ne umem ja to tebi da objasnim, ali ulažem kviska. Udar na inteligenciju sagovornika, kojim se prikriva sopstveni nedostatak znanja ili pak zataškava kakva rđava rabota.

Izraz koji označava osobu sirovu i neproduhovljenu, uprkos visokom stepenu školskog obrazovanja.