Riječ koja sadrži milion mogućih pitanja ali samo pitana osoba zna o kom se pitanju radi.

Zapovest, koju treba apsolutno poštovati. Nema potrebe da lažete, prospite im istinu baš onakvu kakva je, baš kada biste da slažete, i niko vam neće verovati. Važno je samo dobro podesiti ton.

Немати пара за исто.

Nisi platio na mostu, ali ćeš platiti na ćupriji. Triput skuplje. Umesto da si zavukao ruku u džep i platio na vreme, sad ti drugi prevrću po novčaniku i traže još. Jednom ti je "drugar" dao pljugu kad te mrzelo kupiti, sad već dve nedelje svaki dan delite paklu. Uzeo si kola na kredit, bolje da si prodao bubreg i odma' pazario neki polovnjak. Ovako ćeš prodati i ostale unutrašnje organe.

Ono što se dobija uživanjem skupljih cigara.

Suptilan način da nepoznatoj devojci preko neta kažete da su joj lepe slike.

Ja sam Reks, irski seter. Živim u stanu na osmom spratu. Sa Gazdom. Juče je Gazda tačno u sedam i petnaest kao i svako jutro u proteklih deset godina otišao na posao. Za to vreme ja sam blejao po stanu i spavao. Gazda se kao i uvek u četiri vratio sa posla i kao i svakog tridesetog u mesecu doneo je svoju platu i jednu polovinu stavio u metalnu kutiju. Kaže da čeka Bolje vreme u kom će je potrošiti. Verovatno je u pravu, ipak Gazda bolje zna. Dok ne dođe takvo vreme on će svaki dan kao i juče sebi spremati hranu, a meni davati onu od prethodnog dana. Juče je nakon jela Gazda kenjao. I ja sam kenjao. Napolju. Tamo sam kao i svaki dan trčao po travi i njušio tragove. Gazda misli da je to glupo, ali ne zna da je to možda jedina stvar koja ostaje iza onih koji su otišli. Tu, uvek na istom mestu, srećem ekipu iz kraja koja konstantno visi na ćošku. Gancija bez oka, Smrdu što mu je brat podleteo pod tamčić. Tada me, u najboljem trenutku, Gazda odvuče kući. U stanu Gazda čita kupljene novine i pati zbog stvari koje ne može da promeni. Verovatno tako treba, to radi cela Gazdina vrsta. Onda ih kao i uvek baca i pali televizor na kom gleda priče o uzbudljivim životima drugih ljudi kojima zavidi. Postaje nesrećan. Juče ga je tačno u sedam kao i svake srede prekinula Vlasnica nadrkanog pekinezera Kokija iz susedne zgrade. Gazda je tada kao i obično pario Vlasnicu. Ona je vikala. Sve isto kao i kod nas samo sa malo manje duše. Vlasnica je posle toga otišla ćuteći. Bez reči. Gazda je i dalje bio nesrećan. Kaže da će još malo ovako, dok ne sretne onu stvarnu zbog koje pucaju kosti. Ima vremena. I sinoć je pre spavanja prelistao ponude za putovanja za ono mesto na kom najlepše žene piju najbolje vino. I tamo će otići kad dođe Bolje vreme. „Ne sad, ne sad Reks“, govori mi on. Legao je tačno u deset sa mislima o Boljem vremenu.
Jutros u sedam i petnaest Gazda nije otišao na posao. Umro je noćas u snu. Šteta, bio je dobar čovek koji je čekao Dobro vreme. A ja ću po svoj prilici od sada malo više visiti na ćošku sa ekipom iz kraja.

Izjava kojom muškarac stavlja do znanja da spušta kriterijume, kada su u devojke u pitanju.
Trenutak kada ne bira, nego bombarduje, pa šta ispliva.

Svađa u kojoj teško možete da pobedite, a i ako nekim slučajem pobedite, ostaćete bez devojke.

Kada se brišete po licu posle tuširanja,a niste sigurni da li ste već tim delom peškira obrisali muda.

Činjenica da je trgovina belim robljem započeta prodajom crnaca.

Kad Crnogorac ne prođe fudbalske testove u Partizanu ili Zvezdi, pa se vrati u podgoričku Budućnost.