- 'Де сте, младенци! Штае, лиферовали децу, па се не јављате, а?
- Па ето, решили да искористимо време максимално!
- Ако, ако, 'ајде па се видимо!
- Е па добро, да видимо шта ћемо прво. Јеси се пресвукла?
- Аха. По овоме можеш да прскаш кол’ко хоћеш.
- Добро, можемо прво онда ову собу, да пређемо плафон и зид једном, па после ходник, док се суши.
- Може, ево четка.

- Vidi, mladiću, prije nego što izađemo napolje, moram da te upozorim da sam evropski prvak u karateu, te da sam nosilac crnog pojasa - sedmi dan.
- Pa, što odma' ne kažeš!? Baš tak'e volim da bijem. Polazi!

-Dečko, zašto si stao u red? Ja sam tu bila pre pola sata, otišla sam samo do kopirnice i moram biti ispred tebe!
-Gospođo, nije mi do rasprave a i žurim nešto...
-Sram te bilo, nemaš vaspitanje. Vi niste mladež, vi ste ološ.
-Blajhana, popuši mi pola kurca!
-Juu! A što pola?
-Ne dam ti ceo.

1 - И ту ти ја кренем у спику са њом. Частим је једно пиће, друго пиће, изљубимо се, мало се 'ватамо, па све испочетка.
2 - И јеси кар'о?
1 - Јесам, ал' чекај полако, испричаћу ти. И таман кад сам хтео да је позовем на крес ја се сетим да су ми маторци гајби, кола на поправци, а да су сви завучени ћошкови у крају пуни пајдомана.
2 - Па како си је онда јеб'о?
1 - Помоћу штапа и канапа.

Реклама за маргарин "Сунце".

ретардирано дете: Мама, где је "Сунце"?

тата: У фрижидеру, злато!

ретардирано дете: А где је Сунце?

млада мама (неспособна да спреми својој деци нешто боље од маргарина): У фрижидеру, СРЕЋО! (већ почиње да пизди)

друго ретардирано дете: (не налази маргарин који је у сред фрижидера)

млада мама: (отвара фрижидер. предајући им маргарин као да је свето причешће, хорски са ретардираним подмлатком ) "Сунце је у фрижидеру!"

тата и мама: (смешкају се и закључавају у спаваћу собу)
***
сублиминална порука: јебите се, јебемо се

- Ne razumem šta se svi lože na ovu Enu Popov. Ništa posebno...

- Sine, pa ja kad bih se zavukao među one guzičetine morali bi vojsku i narodnu miliciju da zovu da me skidaju sa nje. Izvlačili bi me ko onaj mač iz kamena, njih trijes! Na kraju bi morali bobingera da mi poprskaju sredstvom za odvijanje korodiranih metalnih delova pa da popustim.

- 'De si, prijatelju?
- Evo, žurim. Budžim nešto da zapalim za Švecku, pa jurim papire.
- Znači, rešio si da odeš?
- Što pre, uzimam kartu u jednom smeru i nećete više da me viđate ovde!
......
- E, gde nam je Miki? Nema ga već neko vreme.
- Otiš'o na put. I to sa kartom u jednom smeru.
- Oooo, pa ionako večito pričao da će da zapali za Švicu ili Švecku i da neće ni da se okrene, a kamoli vrati. I gde je na kraju otišao?
- Tamo gde je Sveti Petar kondukter! Svirnuo ga bus na pešačkom!

A: Матори, ае напоље!
B: Не могу, не дају ми моји.

-Ja ih nisam puno imala pre tebe, jel znaš?
-Nema potrebe da vraćaš kilometražu. Znam koliko si vožena i udarana. A i to znanje koje imaš? Sigurno nisi samouka...
-Bez zezanja. Bila sam sa trojicom.
-Odjednom?
-Džukelo!

-Svi mi, dečaci iz vrtića, smo bili zaljubljeni u nju. Uvek je imala najlepšu haljinicu, kosu vezanu roze gumicom i roze patofne. Nudio sam joj pogačicu sa čvarcima, ali ona je jela samo jabuku. Rekla je da je to dobro za lepotu.
-Krenuli smo u prvi razred i iz dubine duše mrzeli Maju, škrndelja koji je sedeo sa njom. Ja sam sedeo ispred nje i stalno se okretao. Učiteljica mi je redovno jebala kevu i slala me u ćošak. Bila je za glavu viša od mene- ne učiteljica. Ona.
-Počele su da mi rastu prve dlake. Svi smo mi uzgajali farmu bubljica na licu, samo je njeno bilo savršeno, čisto... Mislio sam da je zbog voća koje je uvek jela. Nabrao sam kod komšije punu kesu zelenih jabuka i gutao ih kao ćuran. Umesto lepote, dobio sam proliv. Meni su i dalje rasle bubuljice, a njoj sise. Za nju niko nije bio dovoljno dobar, čak ni osmaci. Bila je kraljica drugarske večeri.
-Imala je 98 poena na prijemnom. Upisala je neku zajebanu školu za koju nisam ni znao da postoji. Imala je krupne oči, kao krava. Iz mesta je mogla da jebe kevu onim starogrčkim boginjama, ali nije htela. Bila je svesna svoje moći. Svojim kravljim očima i dugim trepavicama je pomerala planine i šamarala sve nas- smrtnike.
-Probala je Bejlis, belo vino i Somerzbi. Svidelo joj se. Na red je došla Karelija Slims i Eve. Količina hormona u njenoj krvi je počela da se meri litrima. Borila se protiv prirode jer je ona tatina princeza koja ne želi ništa pre braka.
-Četvrta godina srednje škole. Roze boja je sa svezaka prešla na tange a njeno detinjstvo ostalo na ponosu konobara koji je pijanu izveo iz diskoteke da povraća. Postala je žena.
''Moraću da nadoknadim sve što sam propustila. Ovo nije loše''. Ma loše kurac! Znaju Bog i evolucija šta je dobro. Gledao sam sve to iz prikrajka. Na njenom, od jabuka čistom, licu, pojavile su se mrlje. Crne mrlje. Kao od mastila. Nije bila lepa. Bar ne meni. Kažu, na sred časa je otrčala u wc da povraća, kao što sam ja onomad trčao da spasim noge od besa razularenog dupeta isprovociranog zelenim jabukama. Ja trč'o zbog jabuka, a ona zbog kurca. Kako to može da bude isto? Već do 8. marta je imala stomak kao Mića ložač. Otac je ispisao iz te zajebane škole za koju nisam ni znao da postoji. Udala se. Niko od nas, njenih starih drugova, nije bio na svadbi. Dobila je sina i 20 kila viška. Umesto da vežba aerobik, vežbala je mešenje kiselog testa za pogaču i pranje sudova na dužni metar. Život- tvorova jazbina. Zanimanje- domaćica. San- kupovina veš mašine.
EVO TI GA SAD, JEBALE TE JABUKE!

- Zašto Slađa ne sedi sa nama, jel se nešto naljutila?
- Posvađale smo se i ne želim tu kurvu očima da vidim!
- Što?
- Bila neka žurka u sredu, ja nisam mogla ići, imala sam ispit u petak, al su otišli ona i moj Slaviša. I sela ona Slaviši u krilo, a bila u svom dopičnjaku, slikala se tako sa njim i postavi sliku na fejsbuk kao profilnu! Jaka mi je to drugarica! Zamisli, molim te!

***

- Zar si opet dobio jedinicu??? Pašćeš godinu! Hoćeš li u grob da me oteraš, mamlaze jedan?! Ja kad kažem "Uči!", ti "Sad ću!"... i eto šta ispadne! Kuku, meni!
- Kevo, veruj mi da sam sve naučio, al guska me pita kog gasa ima najviše u vazduhu! Ja joj kažem kiseonik, ona mene oterala na mesto i zabola mi čopa. Zamisli, eeej... pa ko to još zna!
- Znam ja, zamisli! Laptop i telefon donesi ovamo, a onda marš u svoju sobu i ima da učiš dok ne propišaš krv, jer padati godinu mi nećeš! Jel ti jasno? Zamisli ti njega...