Средњовековни српски жаргон за телесни отвор.

Он је дете града.
Он има осећај за уметност, нарочито авангардну и урбану. Он носи арафатку, и то не само зато што је модерна, него зато што нешто значи. Он носи СМБ кепи, јер се слаже уз арафатку и такође нешто значи. Он носи и браду, јер и то нешто значи. Он свира. Он не мора да свира, али воли фјужн.
Пада у космополитски севдах уз Депеш Мод. Србија му је мала, али му је Београд велеград.
Он је неконформиста у границама укуса. Он је тако изнад свега. Он разбарушује косу тако да му шишке строго и усклађено, али необавезно, падају до обрва.
Он тера косу на урбано.

Кад ти остане много месеца на крају пара.

Еволуцију људске делатности је немогуће зауставити, која год делатност била у питању. Чак и троловање.

Потребно је мало година и још мање искуства да бисте могли бити глуп и предвидљив трол, унапред отеран натраг под мост, а много више година и искуства да бисте заиста испекли троловски занат и научили да запалите масу веродостојним троловским ставовима по класичном принципу "благосиљања Шешеља на форуму Б92".

Емоционално троловање тражи нешто сасвим друго, нешто што долази изнутра. За овај вид иживљавања морате бити исконски гад. Проклето ђубре коме ништа, апсолутно ништа у овој јаловој Божијој башти није свето. Убедити некога у нешто потпуно лево у оквиру емотивно напете теме, навући га на своју воденицу где ће, вртећи на њој понекад поделити и своја најстрашнија искуства а онда га (по жељи) нокаутирати признањем о троловању, уз надалеко познат, искарикирани смешак док се све у вама грохотом смеје...божанствена комедија.

Морате бити човек који то сматра добрим потезом без обзира на хвалоспеве или осуде. Вас то не занима. Ви сте емоционални трол. Морате бити легенда.

Radnik na benzinskoj pumpi.

Шифровано име за локалног дилера. Човека ком се обраћате када желите да напудеришете нос.

U današnje vreme, znači da mlada nema kriminalni dosije.

Ko je završio dva fakulteta, jedan od njih je, možete se kladiti na to, Pravni. Neki su počeli od njega, da nešto rade dok ne pronađu sebe, drugi su ga upisali kasnije, tokom radnog veka ili dreždanja na birou, da bi mogli da se kad-tad najebu majke nekome. U svakom slučaju, ovaj fakultet je iznedrio najviše slučajnih stručnjaka, počev od Kafke i Kandinskog pa sve do Balkanske Proročice Kleopatre. Nisu ga završili samo oni koji "nikad ne bi mogli da ga završe".
Naime, ako ste pravnik, česta reakcija na vaše izjašnjenje o pozivu će biti nešto ovako: "Jao, svaka ti čast, ja nikad ne bih mogao da učim toliko obimnog i suvoparnog gradiva". Jer, vaš sagovornik je jedna kreativna, maštovita osoba, sa nadrkanim logičkim aparatom, uzburkanim neuronima i lucidnim kvantnim skokovima svesti, i zato "voli sve za šta treba imati kefalo", a sem toga je humana, saosećajna, brižna majka svih živih bića, koja bi pre pojela svoje dupe nego da zarađuje na tuđoj nesreći.
Za razliku od vas.

Šo reče Stankela, mesto randevuja prečke i stative. Ono, sigurno da ima neku čar kad daš evrogo u raklju na primer dropkom, a goša neverue.

Zvanje koje na kraju studija nosi većina bivših mladih entuzijasta koji su poneti iluzijama o sebi i svetu upisavali fakultete za diplomirane kurčeve naivno verujući da će postati nešto drugo. Zajednički imenitelj za sve one koji su upisali razne književnosti, antropologije, fagote, konzervacije, filozofije, vajarstva, etnologije i istorije umetnosti u Srbiji. Mladom entuzijasti, budućem diplomiranom kurcu sa gomilama nepraktičnog i beskorisnog znanja, već na sredini školovanja postane jasno da nema ništa od iluzije da je on izabrani i da će pomerati svetske okvire svojim nadzemaljskim idejama i talentima i da se čovečanstvo neće usrati od sreće što se baš on rodio. Nakon ove spoznaje, postepeno i gradacijski, entuzijazam naivnog junoše počinje da se kruni, a najniži nivo dostiže u trenutku u kom na papiru ugleda sopstveno, krasnopisom ispisano, ime. Ovo je idealan trenutak da mali veseljak nauči i drugu najvažniju lekciju o starom govedu životu-nešto mora i da se jede. Jebiga. Svestan neupotrebljivosti talenata i znanja koje poseduje, konačno mu se, nakon godina potiskivanja, jasno javlja pitanje: I? Šta sad? U tom, presudnom trenutku, nekolicina srećnika uspe da ostvari srpski vekovni ideal: plata iz budžeta-osmica-sindikat-topli obrok. Drugi deo se najčešće odlučuje za prekvalifikaciju i postaje, šta god: radnik na trafici, menadžer, majka, monter PVC stolarije ili Srbin na kruzeru na primer. Treći se odluče za kompromis: uzmi Klimte štafelaj u ruke, put pod noge pa lepo u Buljaricama crtaj portrete debele dece ili pejzaže sa ovcama pokraj Morave pored tezge sa američkim krofnicama i kostimiranog Sunđer Boba koji ti je možda i kolega samo ga ne prepoznaješ. A oni četvrti, najžilaviji, ostaju beskompromisni i dosledni velikom Sebi pa hrabro odlučuju da nastave da žive kod roditelja, sede u zaprloženoj sobi sa krdžom među prstima, veltšmercom u guzici i šalju sonete na pesničke konkurse gde nagradu neće osvojiti oni nego Matija Bećković. Ponovo.

Uvek se piše odvojeno od glagola jebati.

Nešto što se neće desiti sve dok i žene ne budu mogle leti da trknu do radnje bez majice.

Prevedeno sa studentskog srpskog, značila bi: "Profesore, da li mogu da pokušam da se nalupam za šesticu?".
Rečenica kojom smo u najavi žigosani.
Ali ne, ti si pametan. Imaš opšte obrazovanje (čitao si kao klinac 1000 zašto, 1000 zato) i čuo si od sedog Radeta iz čitaonice da se kod tog profe polaže i sa loše naučenom skriptom.

Ulaziš u kabinet spreman da pocepaš ispit kao litar Step soka u avgustu!.
U tebi se ne odaziva đavolčić koji bi da šapne da ćeš bre izvesti magiju iz Kabale, nego položiti. Cepaš papir iz sveske, mudro se mrštiš; obrve se spajaju i izgledaš kao Suzan Bojl.
Vadiš cedulju, samopouzdanje ne jenjava; prosipaš mudrost na koncept kao Roko Sifredi semenu tečnost u staru kuju koja nema da plati za opravku cevi u kupatilu.
Onda te prozove...i terarijum tvog uma puca, te insekti krivice sada beže na svakoga. Pa nisi ti valjda kriv šospao?