Ajde da ne trošiš, pa čujemo se
Kulturan način završetka telefonskog razgovora.
- Ajde da ne trošiš, pa čujemo se.
- Ali, ti si mene zvao.
- Ma, svejedno.
Džigerica
Ono što ja stalno jedem mami.
-Mama, deflorisana sam još sa dvanaest godina!
-Stoko,džigericu ćeš mi pojesti!
Bear Grylls
Британска, лоша верзија нашег Јована Мемедовића. Обојица су обишла свет.
Беар се хранио говнима и инсектима, Мемедовић пршутом и рибом са роштиља.
Беар је сам себе клистирао, Мемедовић није.
Беар је бежао од медведа, Мемедовић га је грлио.
Беар је спавао ноћу у џунгли, Мемедовић се само насмејао и преспавао у воденици Саве Савановића. Беар то није смео.
Vrhunac snalažljivosti
Snalaženje korišćenjem svih vidova elektronske komunikacije radi neizvršavanja fizički i najjednostvnijeg posla. Ovakav vid snalažiljivosti u individui posledično stvara osećaj zadovoljstva koji se visoko kotira. Prilikom izvršavanja ovakvog snalaženja, nastaju i propratne rečenice tipa: Koji sam ja Bog snalaženja! Jedna reč: Doktor, majstor i slično.
primer 1:
ja: kevooooo donesi mi čašu vode (keva ne čuje)
koristim poslednjihi 20 dinara kredita i zovem je na fiksni
keva: halo
ja: e kevo, ae života ti donesi mi čašu vode.
keva: pizda ti materina lenja, ne možeš dupe da pomeriš iz tog kreveta (odlazi uz psovke po vodu)
ja: koji sam ja bog.
primer 2:
Gledam film, ali nema jastuka koji će da mi podigne udobnost na viši nivo, a nalazi se u drugoj sobi. Palim fejs, a brat na četu...
ja: ae tebra, budi brat, donesi mi jastuk iz sobe, ubiše me leđa, ne mogu film da gledam u miru.... Čuju se nervozni koraci po hodniku.
brat (naglo teatralno otvara vrata od sobe, baca jastuk na mene): majmunčino jedna lenja, sad bih te udavio ovim jastukom! (odlazi)
ja: koji sam ja doktor...
Legendarni pričač viceva
Ličnost koja ti obeleži život, i ostane nezaboravna. I kad sve prođe, i kad više ne znaš ni gde je ni da li je živ, sećanje na njega ti natera osmeh na usne, i služi da ti sadašnji život izgleda podnošljiviji, sa mišlju da si jednom, negde, imao priliku da ga slušaš i da se smeješ onako kako se više nikad posle nisi smejao.
Džoni iz Trstenika. Ko je slušao Džonija kako priča kilometarski vic o Cvetu ljubavi sa Himalaja, taj sve zna. Onom ko to nije slušao nije moguće objasniti.
Američki san
Pojava da ljudi po ceo dan rade da bi otplatili ogromnu kuću koju koriste samo da bi prespavali u njoj.
Vožnja vozom kroz Srbiju
Železnička stanica negde oko podne. Voz kreće za 15 minuta, Vi ste uzbuđeni,jer dugo niste videli porodicu, a niste ni putovali vozom odavno. Biće to jedno lepo putovanje.
12:30 – Voza još uvek nema.
12:45 – Voza još uvek nema
13:00 – Voza još uvek nema
13:30 – Voz je stigao, čujete objašnjenje od konduktera da je krava stala na prugu i da su čekali da se skloni.
Konačno krećete, jeste se načekali,ali danas ste posebno pozitivni i ne dozvoljavate svom entuzijazmu da spadne.
Voz se zaustavlja negde van stanice.
Voz stoji.
Posle 45 minuta čekanja, voz kreće. Pitali ste konduktera o čemu se radi,a on Vam je rekao da je baš na tom mestu nekada davno,pre pruge, bila mašinovođina rodna kuća, pa je morao malo da da oduška svojim emocijama.
Na sledećoj stanici Vam se u kupeu pridružuju jedan vojnik, tročlana porodica i još jedan čovek. Vojnik nema kartu,daje sto dindži kondukteru. Svi su zadovoljni.
Malo posle stanice, voz je opet stao,ali, na svu sreću. ubrzo krenuo.
U Vašem kupeu počinje nepodnošljivo da smrdi, jer se Čovek ne odvaja od svoje flaše Vinjaka, dete se ukakilo,a vojnik je zaspao dok vojnički pasulj počinje da se sveti i njemu i svima u kupeu. Izlazite napolje da udahnete vazduh.
Voz je stao. Trajnje stajanja – sat vremena.. Kondukter objašnjava da je bila nesreća na pruzi i da se čeka istražni sudija da izvrši uviđaj.
Ne možete da se vratite u kupe, pa stojite u hodniku.
Entuzijazam je odavno na nuli,preovlađuje misao – Zašto mi je ovo trebalo ?
Taman pošto je krenuo voz,odjednom se naglo zaustavlja,a dva policajca počinju da otvaraju vrata svakog kupea i da viču na ljude :,,Ko je povukao ručnu ?“ ,,Si ti vuk`o ručnu ?“. Krivac je verovatno već odavno stigao tamo gde je hteo,ali će ova dvojica nastaviti da maltretiraju pošten svet,sve dok ih kondukter ne posluži domaćom ljutom, onda voz kreće. Konačno.
Stižete duboko u noć, silazite na stanicu,misleći da Vas neko moždo čeka,ali oni su se samo nasmejali kada su čuli da dolazite vozom.
Ko vam je kriv kada niste znali da možete i autobusom ?
Vožnja autobusom kroz Srbiju