Стасит момак одваљен од брега који за разлику од хајлендера који је сишао са планине, сишао са брда. Може се препознати по томе што је неартикулисан и што се тешко уклопа у околину на нижим надморским висинама са већом насељеношћу људима.

Naziv koji dodeljujemo svima osim hendikepiranim osobama jer to nije lepo.

Kada nešto nije na zadovoljavajućem nivou, ali ipak završava osnovne potrebe.

За фенсере представља досадно место, где се увече скупљају наркоманчине и лудаци, док је за нормалне људе то најлепши део града.. Место за опуштање и место где бар на кратко заборавиш на сва срања која се дешавају око тебе. Место где никада није досадно, било да је то окупљање код амфитеатра, где са Шабаном блејиш и циркаш апатинско, било да је седење на клупицама или на бетону поред реке, или на другом крају града, према Булевару. Место где чујеш разне расправе, од тога који је бољи део града Палилула или Дурлан, или где су боље пљеке “Код Лафа” или код “Зокија и курве”, па све до расправе да су женске на медицинском факултету боље од цура на филозофском ( што је у најмању руку смешно ). Наравно, кеј пружа најбољи провод када си у друштву тоталних идиота, са којима можеш да причаш о неким тотално небитним стварима или са којима можеш само да блејиш и ћутиш. Лепо узмеш купиш гајбу Јагодинског, семенке за 200 динџи код оног дедице код моста, седнеш код Шабана, загрлиш Власту циганина, препустиш се звуку његове фруле и боли те туки. Барем ћеш се сигурно боље провести него да слушаш крештање Ане Николић у јебеном Студију.

Muškarci se dele na:
1) pozere
Oni čine 90% populacije muških kupača. Uglavnom su išli u teretanu tokom cele godine, pumpali se, kljukali steroidima i došli na bazen da ponosno pokažu svoje izvajano telo posle nekoliko meseci/godina predanog rada. Oni neće ulaziti u vodu, već šetati samo oko bazena. Ako i uđu u vodu, samo će izvesti jedan virtuozni skok (da pokažu kako su iskusni u vodi, jelte) i to je sve od njihovog kupanja. Eventualno će se držati za ivicu bazena zbog isticanja bicepsa i tricepsa.
Češće će posmatrati nabildovane muškarce i pitati se šta su koristili da bi se nabildovali i šta im je definisano, nego devojke. Najrazvijeniji od njih stvaraju posebno kvlt društvo gde se igra odbojka, a za to treba imati najbolje moguće telo. Neretko nose i naočare, pa čak ima i primeraka koji takvi čak uđu i u bazen.
2) društvo
Uvek na bazen dolaze sa loptom, igraju se srede, a žrtvu prskaju i dave. Jedni od normalnijih primeraka.
3) mladi tata
Čovek koji se barem 7 dana ne brije da bi ostavio što muževniji utisak. Nakon sedmog dana dođe sa detetom od 1-2 godine. Brčkaju se u velikom bazenu, tata ga sve vreme drži, ali ne toliko da se dete ne bi udavilo, već da bi istakao bicepse i tricepse. Dok drži dete, gleda unaokolo i traži mladu mamu.
4) zajebant
Lik koji će se šunjati unaokolo i gurati ljude u vodu, otimati im loptu i šutnuti boga-pitaj-gde i daviti manje od sebe.
5) takmičar
Lik koji će stalno isprobavati nove skokove, meriti koliko dugo može da izdrži pod vodom, takmičiti se sa ostalima ko će pre preplivati bazen u širinu i dužinu...
6) doš' sam da te pitam da furamo
Lik koji je tu sa ribom. Najčešće će se zavući u jedan ćošak bazena i cmakati se do mile volje, poneki put otići malo dublje. On će kao da je davi, ona će kroz smeh da ga gura od sebe uz "kretenu, hihihi".
7) ofingeri
Oni koji se okače o kraj bazena odakle posmatraju devojke i tu provedu 90% vremena. Njihova svrha je još i da ometaju ulazak i izlazak iz bazena, skakanje u vodu, kao i da te namršteno pogledaju ako ih isprskaš.
8) pičkopaćenici
Dvojica-trojica prilično ružnih i često dosta dlakavih momaka koji su previše nesposobni da išta smuvaju, te samo gledaju unaokolo i komentarišu ribe koje im posle služe kao materijal za masturbaciju. Definitivno najjadniji likovi na bazenu.

Žene se dele na:
1) pozerke
Došle su zato što su hot i imaju bujno poprsje. Išle su prethodnih mesec dana na kvarcovanje, a reći će ti da su bile na moru. Uglavnom će sedeti na ivici bazena, 2 sata prskajući stomak i mokrim rukama prelaziti preko grudi. Eventualno ako uđu u vodu, ne kvase kosu, uvek im je glava iznad vode, kao i grudi, koje eventualno dodiruju površinu vode da bi raspalile mušku maštu.
2) plivačice
Devojka koja nikad ne izlazi iz vode i koja je došla na bazen, verovali ili ne, da se kupa. Ne zanimaju je muškarci, uglavnom pliva i roni, izađe da se osunča i ode kući.

Najgledaniji sportski kanal.

Definicija je validna isključivo u intervalu od 1. juna do datuma prijemnog ispita.

1. Kuku tip: uglavnom ženskog pola. Lakira nokte, overava sve kafiće po kraju i šire po ceo dan. Samo kuka, prepričava naslove lekcija iz te jedne knjige izgovarajući ih kao najveće misterije čovečanstva ne bi li zadivila neku neuku besposlenu osobu koja sedi preko puta barskog stola i svejedno nema pojma šta je to. Procenat prolaznosti uglavnom oko nule.
2. Ma ae opušteno tip: uglavnom muškog pola. Krenuo je s učenjem pre pola godine, uči par sati dnevno, iskulira, popije pivo, popuši pljugu, trpi kukanje okolnih neuroznih maturanata govoreći „ma ae opušteno“ kad god neko pomene prijemni (dakle, na svakih 30 sekundi). Dobaci uvek do nekog samofinansiranja, ako ga ukenja, i na budzet.
3. Opsednuti tip: provodi 25 sati dnevno nad knjigom, zna svaku štamparsku grešku napamet i ispušta uznemirujuće zvuke visokih frekvencija kad shvati da je naleteo na pitanje na koje ne zna da odgovor u nekom od dva miliona testova koje je pokupio od ljudi koji su tu muku otpatili pre godinu/dve. Ne treba pokušavati sa psihoterapijom ili bilo kakvim mirnim razgovorom, ujedaju. Ignorisanje je jedini prihvatljiv metod. Procenat prolaznosti je oko 100%.
4. Nadmeni tip: bivši vukovac ili djak generacije, učio je, zna da zna i da nema šanse da ne prodje, ali ipak manično prevrće stranice knjige kad god je kod kuće. Naravno, pred drugima je kul, ne pipa knjigu i boli ga uvo. Ne smeta mu aktuelna tema prijemnog ispita, preferira da ležerno ispituje ljude koliko su učili i da ih sažaljivo gleda šta god da kažu dobacujući utešno: „pa dobro, biće valjda ok“. Ova vrsta je retka i gadna. Procenat prolaznosti: 100%.
5. App tip: tip maturanta koji vidi svetlo na kraju tunela u obliku svetleće boce tekile. Vodjen načelom: ako prodjem pijem, ako padnem pijem. Uglavnom, krucijalna motivacija je da se napije da udavi svetski bol, a ne dozvoljavaju mu mama i tata dok ne prodje prijemni. Naporna vrsta. Procenat prolatnosti oko 70%.
6. Umereno-opsednut tip: uči po ceo dan, „pa šta mu bog da“. Kasno se setio, al jebiga sad. Relativno umereno smara okolinu, nije nepodnosljiv i optimističan je jer mu ništa drugo ne preostaje. Stepen prolaznosti: 80%.

Kulturan novinarski izraz za pušačicu masnih, debelih, ćelavih direktorskih i fudbalerskih kurčeva.

Stari ljudi kazu da ime potice od turske reci durlan sto znaci livada, njiva , pasnjak. Smatraju ih najzajebanijim ljudima u Nisu. Sta su Zemunci za Bg to su Durlanci za Nis. Sam centar Durlana su popularna "Tri solitera", glavna ulica je Knjazevacka. U tom kraju nema ni jedna diskoteka jer je to periferija grada tj. "mirno mesto za zivot" ali nasuprot tome Durlanci drze pola kafica i klubova u gradu. Srednjih skola i fakulteta takodje nema jer po njima se skola uci na ulici. Na svakom cosku se zato nalazi neka cevabdzinica ili pekara. Imaju najudobnije buseve. Tu se nalazi jos i FK "Sindjelic" uz koji su uvek verni navijaci - Bikovi. Vecina Durlanaca ima poreklo iz okolnjih sela (Matejevac, Malca, Knez Selo, Kamenica, Vrezina i dr.) koja kao i sam Durlan pripadaju opstini Pantelej i ceznu da jednog dana opstina nosi ime Durlan na cijoj ce se teritoriji osim pomentih mesta naci i delovi Duvanista, Bulevara, Komrena i Centra. Njihov moto glasi:"Srbija do Tokija Durlan do Mek Donaldsa." Svaka druga rec u dijalogu im je obavezno bate...

Internet sajt napravljen zbog... pa, i nema baš neku namenu, osim da kreator sajta istakne svoj 'smisao za humor' uvodnim komentarima za video zapise dekapitacija, raznih preloma, razbijanja glava i drugih 'smešnih' stvari, kao i da bi mnogi poremećeni umovi zadovoljili svoju potrebu za uživanjem u tuđoj nesreći. Na sajtu je redak video klip na kojem glavni akteri prežive, što je verovatno i bila poenta organizatora, kako bi se privuklo što više gledaoca sumnjive psihološke stabilnosti spremnih da gledaju ono što je na sajtu priloženo.

Ко је уписао факултет коју годину пре и после 2000-те, а играо је ову игрицу, вероватно га није завршио за мање од седам година. Било је ту и аматера који су играли само кампање, они се не рачунају. Многи су ради ње куповали мрежни кабл по цену да још два месеца не замене прегорелу сијалицу у вц-у и три дана да не окусе пиво. Таман кад је после 5000 одиграних партија сморила, Руси су развили хакерску кич надоградњу ВОГ, која је додала нову димензију и продужила зависност бар још годину дана.

Закон Србије каже да се средњошколске екскурзије могу организовати у иностранству тек у 3. и 4. средње, тако да, ето шансе да се гомила тинејџера прошета по Европи и упозна се са благодетима ( читај: одвали се од алкохола ) Грчке, Италије, Француске, Шпаније или Чешке.

Екскурзију разредни старешина најављује почетком године обавештењем да се иде за месец дана и да све то кошта само четрдесет и кусур 'иљада, плус дневнице од неких 30, 40 евра. На ђацима је да расподеле два гратиса, они се међусобно покољу око тога, па разредна на крају узме ствар у своје руке и подели гратисе на 20 и кусур дела. Следи неких месец дана набављања пасоша, вађења виза и дркања око разних других папира, као разлог незнања приликом испитивања ђаци се правдају са: "Спремам се за екскурзију", иако клинац само лади јаја док се ћале и кева ломе да потегну везе и изваде пасош на време.

Дан уочи пута у кофере се пакују грицкалице, сокови, 15 пари чарапа, 16 пара гаћа, гомила мајци, панталона. Опште расуло у кући.

Полази се са неког паркинга у 5 ујутру, ноћ пре тога кол'ко год да се трудиш, нема шансе да спаваш више од пола сата. Путује се цео дан, стаје се неколико пута, на првој бензинској пумпи троше се прве паре - одељенски пушачи купују по бокс "Марлбора", кол'ко да потраје прва два дана.

Стиже се у хотел око 8 увече, тачно на вечеру, ту ће разредни старешина свима да подели по улазницу за дискотеку која је уједно и жетон за бесплатно пиће.

И ЕТО! Напокон, после ко зна колико хиљада километара пута, врхунац екскурзије - прилика да се сви колективно масакрирају од пива, балантајнса , Џонија или Џека; ћалетова препеченица је своју улогу одиграла још у хотелској соби. Одељенске фаце ноћ ће провести ваљајући се у својем избљувку, али то је фора , шта би иначе препричавали својим ортацима кући? Напије се и по нека риба, закрљају се неки из одељења, разредне старешине не подигну ни глас на њих, навикли су, јебига.

И тако све, пута 6. Кинта се спрца до трећег дана у најк шопу, на алкохол и сувенире. Други дан се пије у соби, трећи дан у дискотеци, четврти у соби , пети у соби, док се шести дан пије опет у дискотеци и то најжешће зато што се сутра пали кући.

Деца се враћају кући са гомилом снежних кугли у којима су разни Колосеуми, Ајфелове куле и Криви Торњеви, разгледницама из Паралије, сомбреровима , новим патикама и дресовима Јувентуса, Милана, Олимпијакоса или Панатанаикоса.

Када се препричавају утисци редослед је: шљокали смо, шљокали, зезали се, шљокали, куповали, шљокали, зезали се, шљокали у соби, куповали, шљокали. На питање: "Па добро, какав је Колосеум?" одговара се са: " Па ништа посебно... али знаш как'е сам тике уз'о у Риму тај дан, 50 евра, џабе!"