Najcesce pominjan svetac u Srba. Priziva se u svim prilikama: ushićenje, panika, neverica, nervoza, bes...

Da su ostale u Amerikama, sve bi bilo OK, ali nisu, jebi ga.
Prvo su bacali bombe na nas, a sada su počeli preko svojih kanala da bombarduju umove naše dece svakojakim retardirano-mongolidnim sadržajem, koji će ostaviti duboko veće posledice po nas od bombardovanja. Finansirane od gej-biber lobija, ove serije imaju za cilj da u umove dece usade dve ideje:

1. Gej je ok. Ako niste gej, budite barem metro, kao Džastin, što u prevodu znači:
**gej**. Ovo se odnosi na mušku populaciju.
2. Idiotizam koji je svojstven samo Amerikancima. Oba pola.

Serija k'o serija, pomisliće čovek, ali nije tako. Ove serije su karakteristične po odsustvu bilo kakvog smisla za humor, a nazivaju se humorističkim. Povrh svega pokušaji humora su sve samo ne komični, a prirodnija je koalicija Srpske Napredne Stranke i Demokratske Stranke, od njihovog osećaja za prirodnost u glumi.

Glumi se bez osećaja, bez stila, na halabuku. Ponavljamo jedan isti fazon milion puta, kao što su radili Englezi u svojim serijama. Niste vi Englezi, pa da može da vam prođe **Gud Mouning**, i da svaki put bude podjenako simpatično i smešno, kao prvi put kad si ga čuo.

Najiritantnija od svega jeste ta neka rasna ravnopravnost, pa se u seriji mora naći jedno crnče, pardon, afroamerikanče, jedno indiče, jedno japanče. A ovi beli su svi isti, Džastini u pokušaju, (da ne kažem vonabi, pu pu pomeri se sa mesta).

Posledice koje će se videti u budućnosti... Ma u kakvoj crnoj budućnosti, pre neki dan su su u Beogradu okupili fanovi Džastina. Eto vam ih posledice, a biće samo gore, jer bolje ne može da bude. Samo vi dajte deci da gledaju ove gluposti, i daleko ćemo dogurati sigurno.

Dendrofilija (Dendrophilia) je patološka seksualna sklonost (parafilija), anomalija tj devijacija, zahvaljujući kojoj ljudi osećaju neobično jaku seksualnu privlačnost prema drveću.Ozbiljna naučna istrazivanja pokazuju da su stabla bila drevni simbol plodnosti te da su u nekim kultovima muškarci na tačno određene dane znali ejakulirati u debla. DENDROFIL, DAKLE, JEBE DRVEĆE.

Postavlja se pitanje međusobnog prozimanja različitih devijacija (parafilija) u kontekstu navedenog - npr Moze li dendrofil biti istovremeno pedofil i jebati tek stasale mladice drveća ili jebati odsečene trupce, što ga čini nekrofilom i slično, te sluzi li se on već postojećom rupom od veverice ili je sam buši specijalno za tu priliku...

Начин на који се папучар враћа кући својој бесној жени.

Kad propustimo lika iza nas i idemo za njim ako bude murije da njega lape.

Odreći se prestola, napustiti ga. Ustati sa VC šolje.

Ja ne pitam za juče ni sutra, dok te grlim u naručju svom,
Postoji samo sadašnje vreme i ja i ti u vremenu tom.

-Književnik kome Srbi ne mogu da oproste to što je njihov sunarodnik katoličke veroispovesti, koji se rodio u Bosni.

-Književnik kome Hrvati ne mogu da oproste to što je katolik srpskog porekla, koji se rodio u Bosni.

-Književnik kome Bošnjaci ne mogu da oproste to što se uopšte i rodio.

Sleng. Nešto za šta se mnogi sećaju da su se borili. Puškom, crvenom knjižicom, medijima... U proteklih 200 godina se ratovalo diljem vaseljene, pa sada kada smo se skoro svi oslobodili, da se samo kratko osvrnemo na rezultate:

Планина на коју се ни најискуснији планинар не пење без опреме.

Ove izgovore koriste devojke kada zele da zavrse vezu, ali cinjenica je da ti izgovori imaju sasvim drugo znacenje.

Ненад Милосављевић. Матори хипик, бивши СПС-овац, човек који је сањао стару љубав, помогао православљу да дође са југа, и помогао обнови више, исто тако православних манастира, од великог Матеје Кежмана. Воли да гледа женске неким другим очима, онако како не треба, а прича се да је њему заспала Војводина, иако је је из Ниша.

Оно о чему се мање прича је то да је Неша прљави матори педофил. Добро, не баш ранга Жике Тодоровића, он већ натачиње бебе, ал сигурно је за два круга оставио Дамблдора и Ацу Поштара. Срео је тако на својим путовањима крајем двадесетог столећа неко девојче које дрско имаде година колико Котор векова. Наиме, водећи се чињеницом да се Котор под тим називом помиње тек од епохе Немањића, Неши је прстима шапутало и уснама га миловало дете од неких осам година, а за то се мардеља, за то се мардеља чак и у Јапану.

Posprdni epitet koji se dodaje uz ime pisca ili spisateljice za koje smatraš da pišu obično đubre koje je, ako ste ikada i potrošili popodne da pročitate neko njihovo švrljanje, stvorilo u vama samo osećaj gađenja, a ponekad i zabezeknustosti količinom gluposti koje ste pročitali.

Naravno, ne bi vas nerviralo samo to što je glupo, jer svako ima pravo da piše šta god poželi, nego je iritantna pojava konstantnog reklamiranja te nebuloze na TV-u, kao i gostovanja tih kreatura u nekim idiotskim tok-šou emisijama gde ih i voditelji, a što je još gore i oni sami sebe, uzdižu u nebesa pričajući o njihovim spisateljskim sposobnostima u superlativu, pa čak i ono što su oni naškrabali nazivaju književnim delima.

Na sve to izmišljaju se i neke nagrade koje njihove knjige pokupe tokom godine, sa imenima još glupljim nego što su tekstovi u tim knjigama, ali dobro dođu da se spomenu uz tu knjigu, da bi se lakše prodala ljudima koji to mogu da svare, a o čijoj inteligenciji ne bih pisao ovaj put.

Kada u jednom danu odeš na više razgovora za posao i svuda ti se samo ljubazno zahvale.

Stav koji zastupa barem 90% muške populacije. Ostalih 10% su, kako statistika veli, gejevi, pa ih zabole anus za ženske probleme. Po narodnim predanjima koje se međ muškom populacijom prenose s kolena na koleno, 20-ak centimetara kvalitetnog mesišta je najbolji lek za: nervozu, spondilozu, grlobolju, urastao nokat, aritmiju, ravne tabane, socijalne i emotivne probleme, besparicu, i sestru od tetke joj - besKaricu.

Šovinistički opis veoma sitne devojke.

Kaže se za izuzetno nisku a privlačnu osobu ženskog pola. Vrlo funkcionalan kompliment, budući da zamenjuje čitav niz oveštalih izraza, ali se upotreba ipak ne preporučuje u prisustvu osobe kojoj je kompliment namenjen.

Zvanje koje na kraju studija nosi većina bivših mladih entuzijasta koji su poneti iluzijama o sebi i svetu upisavali fakultete za diplomirane kurčeve naivno verujući da će postati nešto drugo. Zajednički imenitelj za sve one koji su upisali razne književnosti, antropologije, fagote, konzervacije, filozofije, vajarstva, etnologije i istorije umetnosti u Srbiji. Mladom entuzijasti, budućem diplomiranom kurcu sa gomilama nepraktičnog i beskorisnog znanja, već na sredini školovanja postane jasno da nema ništa od iluzije da je on izabrani i da će pomerati svetske okvire svojim nadzemaljskim idejama i talentima i da se čovečanstvo neće usrati od sreće što se baš on rodio. Nakon ove spoznaje, postepeno i gradacijski, entuzijazam naivnog junoše počinje da se kruni, a najniži nivo dostiže u trenutku u kom na papiru ugleda sopstveno, krasnopisom ispisano, ime. Ovo je idealan trenutak da mali veseljak nauči i drugu najvažniju lekciju o starom govedu životu-nešto mora i da se jede. Jebiga. Svestan neupotrebljivosti talenata i znanja koje poseduje, konačno mu se, nakon godina potiskivanja, jasno javlja pitanje: I? Šta sad? U tom, presudnom trenutku, nekolicina srećnika uspe da ostvari srpski vekovni ideal: plata iz budžeta-osmica-sindikat-topli obrok. Drugi deo se najčešće odlučuje za prekvalifikaciju i postaje, šta god: radnik na trafici, menadžer, majka, monter PVC stolarije ili Srbin na kruzeru na primer. Treći se odluče za kompromis: uzmi Klimte štafelaj u ruke, put pod noge pa lepo u Buljaricama crtaj portrete debele dece ili pejzaže sa ovcama pokraj Morave pored tezge sa američkim krofnicama i kostimiranog Sunđer Boba koji ti je možda i kolega samo ga ne prepoznaješ. A oni četvrti, najžilaviji, ostaju beskompromisni i dosledni velikom Sebi pa hrabro odlučuju da nastave da žive kod roditelja, sede u zaprloženoj sobi sa krdžom među prstima, veltšmercom u guzici i šalju sonete na pesničke konkurse gde nagradu neće osvojiti oni nego Matija Bećković. Ponovo.

Lagani trening za Kineze kao priprema za mnogo teže takmičenje: Državno prvenstvo Kine.

Lik iz pekare, pošte, doma zdravlja i drugih mesta na kojima se nešto čeka, koji uvek pokušava da uđe preko reda. Uvek se progura, provuče, stane ispred tebe i pravi se lud. Ili jednostavno odmah uđe. Svaki put kao hoće "samo nešto da pita". Izuzetno iritantna pojava, koja te snažno nagoni na fizički, ili bar verbalni okršaj.