CIM kartica
Kartica za mobilni telefon, koja sadrži minimalni iznos kredita dovoljan samo za cimanje.
- E, pa što se ne javiš, je l’ ti radi fon? Zovem te već pet puta od jutros!
- Misliš cimaš? Uplati kredit jednom u životu, pa nazovi ko čovek.
- Ma nemam bre, spuc’o sam 700 jura na novi Galaksi, švorc sam.
Omekšivač
Sudeći po reklamama, izuzetno jaka psihoaktivna supstanca. U kontaktu sa decom izaziva realistične psihofizičke halucinacije cvetnih livada, snežnih dolina i mirisnih polja, nakon kojih nastupa omamljivanje praćeno teškim snom...
Tautologija
Tautologija je sve ono što ono što nije tautologija nije.
-Kada jednom uđemo u EU, podići će se standard i naši zakoni će se prilagoditi evropskim.
-A kada ćemo ući?
-Kad podignemo standard i prilagodimo zakone evropskim.
Panonsko more
Једино море на које излази држава Србија, чију ћемо плиму, какве смо среће, кад-тад дочекати.
Srednji prst
Prst koji je svoje konačno značenje dobio još u davna vremena, kada je prvi muškarac stavio burmu na domali prst i glasno rekao - do kurca.
Dok ga zovneš, ode pod auto
Sabotaža namjere budućih roditelja da djetetu daju predugačko ime.
- Ne, Sebastij..... Pu!
Ekskurzije u 3. i 4. razredu srednje
Закон Србије каже да се средњошколске екскурзије могу организовати у иностранству тек у 3. и 4. средње, тако да, ето шансе да се гомила тинејџера прошета по Европи и упозна се са благодетима ( читај: одвали се од алкохола ) Грчке, Италије, Француске, Шпаније или Чешке.
Екскурзију разредни старешина најављује почетком године обавештењем да се иде за месец дана и да све то кошта само четрдесет и кусур 'иљада, плус дневнице од неких 30, 40 евра. На ђацима је да расподеле два гратиса, они се међусобно покољу око тога, па разредна на крају узме ствар у своје руке и подели гратисе на 20 и кусур дела. Следи неких месец дана набављања пасоша, вађења виза и дркања око разних других папира, као разлог незнања приликом испитивања ђаци се правдају са: "Спремам се за екскурзију", иако клинац само лади јаја док се ћале и кева ломе да потегну везе и изваде пасош на време.
Дан уочи пута у кофере се пакују грицкалице, сокови, 15 пари чарапа, 16 пара гаћа, гомила мајци, панталона. Опште расуло у кући.
Полази се са неког паркинга у 5 ујутру, ноћ пре тога кол'ко год да се трудиш, нема шансе да спаваш више од пола сата. Путује се цео дан, стаје се неколико пута, на првој бензинској пумпи троше се прве паре - одељенски пушачи купују по бокс "Марлбора", кол'ко да потраје прва два дана.
Стиже се у хотел око 8 увече, тачно на вечеру, ту ће разредни старешина свима да подели по улазницу за дискотеку која је уједно и жетон за бесплатно пиће.
И ЕТО! Напокон, после ко зна колико хиљада километара пута, врхунац екскурзије - прилика да се сви колективно масакрирају од пива, балантајнса , Џонија или Џека; ћалетова препеченица је своју улогу одиграла још у хотелској соби. Одељенске фаце ноћ ће провести ваљајући се у својем избљувку, али то је фора , шта би иначе препричавали својим ортацима кући? Напије се и по нека риба, закрљају се неки из одељења, разредне старешине не подигну ни глас на њих, навикли су, јебига.
И тако све, пута 6. Кинта се спрца до трећег дана у најк шопу, на алкохол и сувенире. Други дан се пије у соби, трећи дан у дискотеци, четврти у соби , пети у соби, док се шести дан пије опет у дискотеци и то најжешће зато што се сутра пали кући.
Деца се враћају кући са гомилом снежних кугли у којима су разни Колосеуми, Ајфелове куле и Криви Торњеви, разгледницама из Паралије, сомбреровима , новим патикама и дресовима Јувентуса, Милана, Олимпијакоса или Панатанаикоса.
Када се препричавају утисци редослед је: шљокали смо, шљокали, зезали се, шљокали, куповали, шљокали, зезали се, шљокали у соби, куповали, шљокали. На питање: "Па добро, какав је Колосеум?" одговара се са: " Па ништа посебно... али знаш как'е сам тике уз'о у Риму тај дан, 50 евра, џабе!"
Pravim gužvu
Иронични одговор на питање ''Јел' и ви чекате'' док стојиш у реду у Пошти.
-Извин'те младићу, а јел' и ви чекате овде?
-Ма јок, само правим гужву. Прођи бакице.
Nije važno šta znaš, već koga znaš
Osnovno pravilo koje svaki stanovnik Srbije treba da zna kada krene da traži posao.
