Metod za ucenje
Izgovor za presipanje supljeg u prazno kod studenata. Ko god vam kaze kako ima poseban metod za ucenje, budite sigurni da taj sve drugo radi, samo ne uci.
1. "Ja prvo podvlacim, pa tek onda ucim podvuceno"
Da, naravno... Kada vidite nekog sa 5 markera u razlicitim bojama i jos 10 olovaka kojima podvlaci ono sto je vec presao markerom, znajte da taj pravi bojanku, jer mu je to zanimljivije od Fukoove teorije diskursa. Realno. Mozda ce umeti da je nacrta na ispitu, ili bar oboji...
2. "Ja izvlacim teze u svesku, pa onda ucim odatle"
Ah, divno, taj prvo kupi penkalo, pa fensi ukoricenu svesku, pa krasnopisom pocne da prepisuje sve ono sto vec ima u knjizi. Dok rukopis ne zalici na Miroslavljevo jevandjelje, sa ucenjem se ne pocinje. Znaci do sledeceg roka.
3. "Ja prvi put okvirno procitam, drugi put podvucem bitno, treci put naucim podvuceno"
Aha. Prvi put cita svaki deseti red, drugi put podvuce nesto sa ukljucenom petinom mozga, treci put ne postoji, to laze k'o pas.
4. "Ja se preslisavam naglas, jedino tako mogu da ucim"
Savrsen izgovor da se okrive okolnosti za neucenje, jer je u blizoj okolini naravno uvek neko ko smeta u glasnom preslisavanju. Cale, keva, mladji brat, komsija, Bog...
5. "Ja mogu da ucim samo u citaonici"
Savrsen izgovor broj dva za neucenje. Citaonica je daleko, ima kratko radno vreme, nema mesta, deru se studenti unutra... Pa ko jos moze da spremi ispit tako?
6. "Ja sebi kucam skriptu za svaki ispit, ne mogu da ucim iz tudjih"
E, ovo je vec kralj. Posto se smara sa prekucavanjem kojecega i buljenjem u komp, na kraju mu naravno ne ostane vremena da nauci ono sto je iskucao. Ali zato sve kolege kojima je razdelio skriptu poloze na njegov trud. Bravo za filantropa, zelimo mu da studira dok nam svima ne zavrsi faks!
Kurčenje u čituljama
Убедљиво најморбиднији начин за испољавање снобизма и елитизма.
Суштина је у томе да набеђена породица покојника по сваку цену инсистира да испред имена преминулог стоји и титула односно занимање којим се бавио, наравно ако је исто довољно репрезентативно и достојно курчења.
Није никакав проблем ако породица има жељу да наведе занимање покојника у званичној читуљи коју му дају али има оних који иду до те мере да у редакцији одређених новина наглашавају да се никако не објављују читуље пријатеља и родбине у којима није експлицитно наведено занимање преминулог. Раме уз раме са набеђеним ожалошћеним породицама стоје они који, када некоме дају читуљу, потенцирају сопствено фенси занимање или метрополу из које се јављају.
За више информација погледати средње странице "Политике" или прилог одоздо.
- Последњи поздрав нашем драгом примаријусу доктору Милутину (Милисава) Чоњагићу. Поштовани примаријус-докторе, не знамо како ћемо наставити живот без тако великог стручњака и човека. Неутешна супруга са децом.
- Последњи поздрав нашем никад прежаљеном сину, доктору ветеринарске медицине Стратимиру Шабановићу који нас је јуче изненада напустио у 32-ој години живота. Неутешни мама Госпава и тата Лабуд, доктор специјалиста кардиологије, са многобројном родбином из Париза, Љубљане и Лозане.
- Последњи поздрав Радоју Свршићу, генерал пуковнику у пензији и дипломираном правнику. Вечито ожалошћени, брат, доктор стоматологије Благоје Свршић и сестра, виша медицинска сестра Олгица Свршић-Вјештица са породицом из Минхена.
- Последњи поздрав драгој Љовисни од тетке Виде са Флориде.
Još koliko ispita ti je ostalo?
Једно од најиритантнијих питања која могу да се поставе једном студенту. Онај који то питање поставља или никада није студирао (па не зна како је кад ти поставе то питање), или јесте студирао, па с намером јебе у мозак студента. Најчешће их постављају тече и тетке и којекакви рођаци (које би апсолутно требало да заболе тукидид колико ти је испита остало), затим родитељи другара и другарица из школе (како би те упоредили са својим дететом) и поједине колеге с факултета, како би видели да случајно ниси даље одмакао од њих или како би после покушали да ти набију комплекс реченицом ''Е, ја сам дипломирао/ла!''
- Ало, ујнин, колико ти је испита остало?
- Пет-шест.
- Па кад ћеш то да даш?
- Има времена.
- Па немој да губиш време.
- Не губим време, нашао сам посао у струци.
- Гледај ти да узмеш диплому, без дипломе нико неће да те запосли.
- Зар нисам управо поменуо да радим већ у струци?
- Али без дипломе ништа нема, само ће да те шутирају.
- Да, као сви се по дифолту запосле кад добију диплому...
- Шта?
- А небитно...
--------------------
- Где си колега, нисам те видела сто година! Шта радиш?
- Ево, био до факса да продужим апсолвентски.
- Па шта се ради, још колико испита имаш?
- Имам... Још.
- Ја сам дипломирала у јануару!
- Благо теби. Е, видимо се, журим.
Kad si došla kući sinoć?
Pitanje koje će ženskoj osobi biti postavljeno zilion puta u toku života. Nebitno da li ona ima 15, 25 ili 45 godina. Prvo će je ispitivati ćale, onda dečko, pa muž, a ponekad i sin.
Ćale: Kad si došla kući sinoć?
Una: U 5.
Ćale: U 5?! Pa ti skroz ludo dete. Ne priliči to jednoj mladoj dami. Mogla si bar hleb da kupiš.
--------
Dečko: Kad si došla kući sinoć?
Una: U 3.
Dečko: Ne laži, video sam te tada kod Ranka, jela si pljesku.
Una: Pa? Ranko je na 2 minuta od mene. Eventualno sam došla oko 3 i 15.
Dečko: Pa, tako reci, znaš ti šta može da se uradi za 15 minuta?!
--------
Muž: Kad si došla kući sinoć?
Una: U 12.
Muž: Znaš ljubavi, ja volim kad izađeš, ali jedva sam smirio malog. Mislim da je bolje da ne izlaziš.
Una: Pa, nisam ga sama pravila, ne žali se.
--------
Sin: Kevo, kad si došla kući sinoć?
Una: Oko 11.
Sin: Aman, ja te ček'o kintu da mi daš. Znaš da izlazim u to doba. Dođi pre sledeći put.
Moja fioka
Моја фиока је фиока коју има сваки клинац. "Мама, јел ово сада моја фиока?". Да, добио је фиоку... Тако је лепа и празна. Ставио је унутра свој аутић. Да, то ће бити гаража. Сада је ставио и човече не љути се. Време пролази... Негде међу лајсницама зе завукло педесет пара... оних малих жутих и дебелих. Последње важеће паре у Србији. Сада нема мање од 1 динар. Ту је и неколико бомбона из праисторије, мачкин зуб који је нашао у дворишту, неколико камења са мора. Једна праћка. Каубој и индијанац, тенкићи и топови. Пар резача, гумица.... Касније се уселила прва потрошена оловка. Патентица која се сломила. Хемијска која се истрошила. Свеска за математику. Уџбеници са редним бројевима. Последњи су имали број осам. Ево га, гел за косу, један дезодоранс, стари бријач. Кутија кондома. Неколико дискова са сликама које више не жели да гледа. Стари мобилни и пуњач. Стара батерија од новог мобилног. Индекс. Радничка књижица, здравствена... Нека стоје ту, сада не требају... Прстен... Ту ставља бурму када излази са другарима. Коверте од плата и рачуна... Чекове... Опет здравствена... Сада нека нова. Са овером до краја живота... Бромазепан и Ласикс. Налази лекара, рендген снимци. Цео један живот у тој мојој фиоци.
Промиче киша... Неколико збијених црних кишобрана горе... Неколико блатњавих црних ципела доле. Једна лопата, мантија и гавран што се љуља на грани.
И лица која испраћају.
Плачу.
Али греше... Фиоку су оставили кући... А тамо је све!