Drljavci obicno posezu za ovim terminom kada hoce da opisu neku osobu koja po bilo cemu odskace od njihovih kriterijuma normalnosti. Gomila koja u zivotu nije procitala nista duze od jelovnika, zaviruje u svoju skromnu, oskudno popunjenu skrinju termina i izraza ne bi li opisali sloj ovih "cudnih" ljudi. U nedostatku drugih hvataju se za ovaj izraz kao ziljavusa za "w". Brzi su na podsmeh i nipodostavanje i tako dobro umeju da nadju razornu i podrugljivu rec za sve sto ne razumeju ili ne znaju da urade. Sa poremecenim sistemom vrednosti, gomila, tezi da ga vrati i preobrati u jednog od sebe i pokusava da stvori takav drustveni poredak u kome bi svi bili isti jer se tu osecaju najsigurnije, ziveci u stalnom strahu da pokazu svoje pravo lice i ne bi li i oni sami bili izvrnuti podsmehu.
-On je cudan, u slobodno vreme voli da crta, kaze da ga to smiruje.
Jedinstveni sukob prostora i vremena koje kasni. Uzrokuje manji zaplet u seriji pavićevskom metodom "koji/kakav", a običnom posmatraču izaziva zabezeknuće, bujicu psovki, akutnu neprijatnost i želju za pokazivanjem golog dupeta ekranu.
2011. - "Lepše sutra"
Milorad (otac familije): Gorane, vuci se u sobu i radi domaći! Dosta mi je više da idem u školu zbog tebe!
Goran: Si, šefe!
Abhazija (majka, glumi je Svetlana Bojković): Pobogu, kakve su to reči?! Šta ti znači to "si, šefe"?!
Milorad: Šta to znači?! To znači da ću do kraja školske godine da ga nadzirem i da moljakam po školi kao dživdžan!
Abhazija: Gospode Bože! Kakav dživdžan?!
Milorad: Pa običan dživdžan, ona sitna ptica što jede mrvice što mu bace drugi, dok drugu marišu i ćorišu!
2015. - "Biće bolje"
Dragomir (otac familije): Ne možeš u tome u grad! Lepo ti ćerko misliš na sebe, posle ja treba da brinem! Džigericu mi pojedoste!
Žaklina (ćerka): Tata, pusti me, baš je superiška!
Aritmija (majka, glumi je Svetlana Bojković): Dragi Bože, kakav je to rečnik?! Dragomire, šta joj to znači?!
Dragomir: To znači da ćete vi, gospođo, u najskorijem roku postati baba, jer će vam ćerka pre ili kasnije doneti vest da je zakačila!
Aritmija: Gospode Bože! Kako zakačila?!
Dragomir: Lepo, baš kao što ste i vi zakačili, gospođo, a ako bude zakačila ja ću da se otkačim!
2020. - "Lepše vreme"
Borislav (otac familije): ...a ti bi sine, umesto što gubiš vreme, konačno mogao da završiš taj fakultet, da i mi dobijemo neku dobru vest, a ovako sve crnja od crnje!
Cakani (sin): Ćale, šetaj!
Artiljerija (majka, glumi je Svetlana Bojković): Gospode! Šta to treba da znači?!
Borislav: To treba da znači da sam ja mator i da treba da idem na vazduh, a najbolje bi bilo da je to u parku neke ustanove!
Artiljerija: Bože gospode! Kakve ustanove?!
Borislav: Pa fine ustanove, one gde se leče ovakvi kao ja, gospođo, oni koji su malo pošašavili i podilkanili! I mogu li ja konačno da na miru popijem svoju kafu?!
Nešto što naši matori rade jer veruju da tako stan štite od provalnika, a mi radimo zato što smo naučili od njih.
- Jesmo sve poneli? - Valjda. - Hekler? - Da. - Pajser? - Da. - Kalauz? - Da. - Kašikare? Noževe? Bokser? - Da, da, da. - Ok, idemo... JEBOTE, ZAKLJUČANO JE. Šta ćemo sad? - A jebi ga, brate, ajmo kući.
Savršen način da nekome dočarate da njegova priča smara više od izveštaja o vodostaju reka u užoj Srbiji na Prvom programu Radio Beograda.
- Ljudi, video sam danas onu malu kojoj smo dobacivali sinoć, prošla pored kladže, tako bih joj pružio ful tretman, odozdo na gore... - E brate, da si ti živ i zdrav... Ona je živela u mom ulazu u bloku sve do 2005... ili beše to 2006. Mislim ipak da je 2005. Uglavnom, viđao sam je svako jutro u pekari, ona je uzimala integralni đevrek, a ja burek. Tako je to išlo sve negde do oktobra, novembra. Ne, lažem! Bio je već decembar, sećam se da sam planirao doček u Mataruškoj banji, kad... - Čekaj, matori! Pam-pa-ra-ra-ram-pam-pa-ra-ra-ram-pam... pričaj sad dalje, pričaj, pa-ra-ra-ram-pam...
U bukvalnom smislu, vrsta stomačnih glista koje su zbog preteranog lučenja tinejdžerskih hormona podivljale. U prenesenom smislu, vrsta ritualnog plesa koji izvode neiživljena i isfrustrirana deca pred svojim roditeljima:
Tinejdžerka: Jao bože kevo, što ne smem u grad?
Keva: (ćuti i gleda)
Tinejdžerka: Pa šta ako je ponoć? Ja sam odrasla osoba, imam 13 godina.
Keva: (ćuti i gleda)
Tinejdžerka: Jao bre, pa znaš s kim idem. Već sam te upoznala sa Bobanom.
Keva: (ćuti i gleda)
Tinejdžerka: PA ŠTA ako je 19 godina stariji od mene? On je pošten čovek i dobar odžačar!
Keva: Dete, prestani da izvodiš besne gliste da te ne bi opaučila ovom varjačom.
Jebe kevu i rođen za citiranje. "Ekspendabls" ne može da bude kulji od njega. Zajeban do srži.
(Teren za košarku negde u blokovima. Koja i Bjela odmaraju, piju pivo. Zajebani obojica.)
Koja: Hmgmbrgrm. Rat. Bjela (zajebano izdiše dim od cigare): Brgebrm. Rat.
(Gledaju se zajebano, puni bratstva i uvažavanja. Dolaze Dragan Jovanović, Dragan Petrović - Pele, Žika Todorović i Manda sa YASSA dresom SFRJ i Rašica znojnicom na čelu.)
(Neočekivano ali suvereno nailaze Dragan Nikolić i Laza Ristovski, prilaze Mikiju, vataju ga za nos i uši i kroz prozor izvlače iz kola. Ivana Mihić nezainteresovano i zajebano žvaće žvaku.)
Razne mudre i sarkastične, kao i šatro mudre i sarkastične misli. Često to nisu citati dotičnog, ali, jebiga, njegovo ime ima par slova manje nego "Nepoznati autor". Sve je još komičnije ako Oskara zamislite kao masnokosog mladića u krznu, sa "nenadjebiv sam" pogledom kako to izgovara hardkor britanskim akcentom.
"Uvek praštajte svojim neprijateljima, ništa ih neće iznervirati više od toga" -Oskar Vajld
"Kad god se ostali slažu sa mnom, pomislim da nisam u pravu" -Oskar Vajld
"Najlakši način za pisanje citata poput citata Oskara Vajlda, je da napišete "Oskar Vajld" na kraju" -Oskar Vajld
"Ja ću deset u pola sa lukom! I stavi majonez!" -Oskar Vajld
Voditeljka koja sa teškoćom povezuje reči, a opet pravi beskonačno duge proširene rečenice. Kao Sfinga ona postavlja nerešive zagonetke gledaocima, posle kojih se zapitaju :''Koji kurac?''
Rada: I sada gde smo mi posle ovog dana. Da li smo na početku ili je početak iza nas. I sve to čemu? Ali oni su tu za nas, vatrogasci Beograda, i šta je početak uopšte, pukla cev u Borči.
