Круна каријере сваког академског радника, његова лична Библија, врхунац његовог знања који осликава вишегодишњи рад и труд. Истовремено представља његов лични допринос томе да га све колеге и хиљаде студената замрзе за сва времена.

Суштина је у томе да редовни професор, који је прошао сва могућа и немогућа усавршавања, тренигне и стручне семинаре у једном тренутку доноси одлуку да напише сопствени уџбеник, уместо да преведе страни или настави да користи уџбеник одавно преминулог колеге.

Тим уџбеником планира да ућутка све завидне колеге које причају да је средио докторат преко странке, да натера распуштену студентарију да изговара његово цењено име са дужним страхопоштовањем, да наведе бившу жену да исече вене јер га је оставила и оптужила да је способан једино да паламуди о тој старој књизи коју зна напамет.

О његовом уџбенику има годинама да се распреда у свим академским круговима. Не може он да напише обичну књижицу од 200-300 страна, као што је то урадио његов колега који предаје на факултету у Косовској Митровици. Ипак је он велики дрмр, експерт у својој области, гостујући професор на више страних универзитета - све то мора да буде кристално јасно када се отворе корице.

Уџбеник мора бити толико добар да се због њега посвађа на крв и на нож са завидном колегиницом са предмета која пак тврди да је њено штиво квалитетније и лакше за интерпретацију. Због тог уџбеника ће јој ударити шамар на сред колегијума, пред свима обрисати дупе сликовницом коју она назива својим делом и одлучно одбити да је појебе када му то следећи пут затражи. Нетрпељивост ће пренети и на децу којима ће забранити да икада проговоре реч са њеном децом. Његово дело је тога вредно!

Будући да нема услове да измисли рупу на саксији и открије нешто ново, преостаје му једино увођење терминологије коју још нико није употребио и невероватних метафора које му падају на ум у тренуцима највеће инспирације.

Тешко јесте али уџбеник мора имати исту особину коју аутор проналази у себи - врхунску ненадјебивост.

Стање духа, трансцендентална раван ума, кулминација доброг расположења, нирвана алкохоличарске професије, клистир злих мисли. Стање које је Ричард Бартон тражио трчећи го по српским ливадама, циркајући шљивовицу на екс и берући беле раде попут босанске шипарице на великом одмору. Да је Далај Лама поклоник чашице, врхунац медитације би му био баш овај људски мод. Авангарда свим осталим кул испичутурама, холивудским или белосветским. Сви су они дркали курац на то како Паја држи чашу и меневрише својим стомаком разгрћући пијане ђилкоше, не би ли дошао до певаљке и уделио јој коју новчаницу међу заруменеле, усјајеле сисиће. Пушити цигарету онако како Хенри Фонда никада није могао ни да замисли. Бити лаф у срцу и у глави. Одбити било шта осим светог тројства кафане, лимене пиксле, каро стољњака и ОНЕ чаше. Хладнији од леда, па ипак темпераментнији од молдавијског макроа. Бити убер човек, способан да попије више него што други наручи. Отварати пиво оком, количину мерити у гајбама, при справљању шприцера рачунати да је увек зима. Једноставно, бити џек, а не трудити се иоле.

U nižim razredima osnovne škole, to je veliki događaj zato što si prvi put bez mame i tate, sam, u sobi sa još 3 drugara istog pola. Poenta je pobediti na maskenbalu za šaljivdžije, miss za lepotane, kvizu za pametnice. Obići ćeš Srbiju, posetiti crkve, i kupiti svoj bližoj i daljoj rodbini poklon na kome će pisati ime mesta na kom si bio. I naravno kupićeš halo karticu ( u moje vreme nismo svi imali mobilne) da se javiš mami, tati, baki , deki...
U višim razredima osnovne i srednjoj školi, ekskurzija je mesto za prvo i stoto alkoholisanje, sex, ljubav, ne znaš ni gde si bio, ni šta si radio, tj ne sećaš se. Kupićeš ortaku nešto, ako pre toga nisi spičkao pare na alkohol i kurve. Mobilni će ti biti isključen, ne postojiš tih nedelju dana ni za koga! Događaj gde ljudi i profesori prvi put upoznaju kakav si ti u stvari. Najlepši događaj tokom celog tvog školovanja :)

To je lik koji će joj ispričati sve muške prljavštine, posle kojih je ništa neće iznenaditi (uglavnom će govoriti o sebi). Kao vršilac dužnosti velikog brata, gledaće popreko svakog muškog stvora koji je svoje prepone usmerio ka njoj. U kafani će, mrtav pijan, govoriti kako ne treba ništa da se brine, on će je odneti do kuće ako ona ne bude mogla da ide. I uradio bi to, svakako, da silom prilika on nije taj koji prvi padne pod sto. U njoj vidi saveznika, pajtaša, ortaka, ima sve što i ostali drugari, ali i SISE pride. Za razliku od drugarice, njemu nije potrebno mnogo ubeđivanja da posle grada ubijete deset u lepini uz limenku piva.

Omiljeno pitanje starijih članova šire i uže familije pre njihovog svečanog predstavljanja kada zovu telefonom. Prethodi mu arsenal pitanja i odgovora za čije vreme može viza da se izvadi.

Poslednje što čuješ pre nego što te košarkaška lopta, stolica ili neki drugi predmet pogode (najčešće u glavu). Igra je smišljena od strane neiživljenih sadista. Po pravilima, kažeš Snadji se i ka svojoj žrtvi najjače što možeš uputiš izabrani predmet koji bi ona trebalo da uhvati. Ako žrtve usled čestog "igranja" razviju reflekse, prelazi se na sledeći nivo. Onda prvo baciš npr loptu, sačekaš i tek onda kažeš Snadji se. Žrtva ima dovoljno vremena da se okrene, napravi užasnuti izraz lica i počne da mlatara rukama. Sjajna igra za maltretiranje osobe koju mrzite, ali pripazite, možda i posumnja kada 6 puta za redom birate samo nju.

Višeznačna odrednica, prema školskoj definiciji to je zagonetka čije je rešenje vetar, ako je verovati Bukvaru. Međutim, ova fraza je takođe idealna za poetsko opisivanje jednog od vidova seksualnog opštenja, odnosno poze u narodu poznatije kao "zguza".

Lepo kaže moj deda: "Čuvaj se čoveka koji poružni kad se nasmeje!".

Najokrutnija scena u istoriji pedografije. To nije mogao da režira čovek, nego monstrum, životinja ili eventualno neka majka koja pati od neuzvraćene ljubavi svoga deteta, pa je htela da mu se osveti, zagorčavajući život meleonima dece.

Neka dečija radoznalost i znatiželja u nama koja nas tera da pogledamo iza sebe kad ustanemo sa WC-šolje, da vidimo šta smo doneli na svet, ili kad izduvamo nos, da pogledamo u maramicu... i sve to bez imalo gađenja - čak šta više sa nekom majčinskom naklonošču pa makar i prinos bio ružan kao osmi putnik.

Obrnuto proporcionalna uzrastu deteta, sto je dete starije torba je manja...

Muzički instrument koji je lakše svirati nego slušati.

Онај што се радује кад му родитељи отпутују па му је празна гајба... Може наглас да учи.

Dildo Milke Canić.

Матора дебела ганферка. Има брчине, носи мараму око главе и пуши Дрину. Она је глава породице, јер има најтежу руку. Делује ћутљиво, ал' надркај је и неће оклевати да те заспе бујицом псовки каквих још ниси чуо, а богме не преза ни од пљувања.
На улазу у њену кућу (ако је има) стоје камени ил' дрвени тотеми против влашке магије, док унутра, по зиду висе мртве птице, а по поду је просут окруњени куруз. По столовима свеће, коске од животиња и змајеви зуби. Ако знаш да питаш, одвешће те у импровизовани шпајз где крије позамашне залихе конопље из њених родних крајева, негде између Ганга и Брамапутре. Поврх свега, кет наплаћује скромно, довољно да купи нове Фила папуче малом ганфер унуку за рођендан.

Razlog zbog kojeg zauzet momak, vjeran svojoj ljubi,
odbije komšinicin poziv na kafu.