(Атена, 390. пне)
Диоген сапуња мачора насред Агоре
Корина: Ју, та шта радиш то, манијаче!
Диоген: Ех, кад бих могао погладити свој стомак и бити сит!
Корина: Јамачно, добро запажање.
Клистен: Доиста, никад нисам контемплирао о животу на тај начин.
Корина: Јамачно, поштовани мој Клистене.
Хигин: Поштовани Диогене, запажање вредно богова.
Лисандер: Доиста, стомак је тако импресивна ствар.
Нике: Опскрбио си ме новим мислима, добри Диогене.
Олимподор: Никад нисам схватао везу између онаније и глади досад!
Имхотеп: Е јебеш ми све и оног ко ме посла у ову Атину да купујем маслинке.

1. Mi imamo više vojnika za juriš nego što oni imaju metaka u mitraljezu.

2. Oni možda imaju bolju vojnu opremu koja može da pobije sve u radijusu od 10 km površine , ali ćemo mi zato razviti vojsku na 11 kilometara površine, k'o bude preživeo pričaće.

3. Oni možda ulažu na stotine milijardi novca za brz i tehnološki razvoj, ali to i dalje ne može da pobedi popizdelog seljaka pijanog votkom koji zna da ga iza leđa čekaju ljudi koji mu brane leđa, ali imaju i oružje kojim će da u ta ista leđa pucaju ako taj seljak ne bude išao ispred protivničkih mitraljeza.

4. Oni su možda sada motivisani, ali čekaj da vide kakvu bestragiju od zemlje ima da osvajaju, jer mi živimo u njoj.

5. Oni imaju strava fenomenalan tenk, brz, okretan, sa deset ubitačnih mitraljeza i topom koji ispaljuje najsmrtonosnije granate, ali MI imamo tenkove koji rade na principima višeg naučnog inženjeringa, taj može da se slupa više puta o protivnički tenk nego što će ovaj moći da izbroji čvoruge na glavi.

6. Oni imaju ogroman top, mi imamo mali top, samo što se naš mali top nalazi u brojnom stanju 10000 : 1 u odnosu na njihov veliki top.

7. Oni imaju ludaka na vlasti koji je proterao Evropu i ceo svet u najkrvaviji rat koji se ikad dogodio, e pa naš manijak na vlasti je hiljadu puta gori od njega, a on je bio samo četvrti na listi kod nas.

8. Oni imaju najmoćniju vojnu mašineriju koja je ikada rušila svetom, ali kladimo se da ne znaju kako da im rade oklopna kola kad bude zahladnelo.

9. Svaka vojska živi u uverenju da je najčvršća kada krene na Moskvu, pa zašto onda oni cvokoću čim dune mali ladniji vetrić, koji je uzgred direktno sa Arktika.

10. I na kraju, oni možda imaju volju, snagu i silu, ali mi imamo kontinentalnu subartičku pustaru, genijalnost preživljavanja i VOTKU!

Ideju za defku sam dobio gledajući ovu sliku. Nerealno kako je Kristina Hendriks IZDOMINIRALA ovu cavu, čak me mrzelo da guglam i kako se zove, koga zabole kurac za to kad pored Kristine ne postoji, nema je. Stoji tu kao rekvizit da se uhvati što bolji kadar na Hendriksovu.

- Bakljava. Ja sam Kristijan Gaši, fudbaljer Sent Galjena.
- Lepo je to dedžgo što se baviš sportom, nego kakav ti je to papir u ruci? Da bi ušao u Rusiju moraš da pokažeš pasoš.
- Pa to je pasoš Republjik Kosova.
- A-ha. Super ti je to, ja sam inače iz Narnije, pa te razumem. Nego daj nam pasoš.
- Alji ovo je pasoš.
- Jeste, jeste. Srećan put nazad. Sledeći.
- Ovo je međunarodni skandalj. Molim Vas pozovite konzuljat Kosova.
- Konzulat Kosova još nemamo. U planu je odmah nakon postavljanja konzulata Srednje Zemlje. Do tada, sikter bre!

2070. godina
Vukajlija
Nova defka.
Joke oke predati se neće
Joke okeeeeeeeeeeeee zauvekkkkkkkkkkkk
Agi: Gazda, ovaj još nije umro!
Kaizen: Neka, banuj ti to lepo, k'o u stara dobra vremena. Nije mu ni prvi ni poslednji put.

Матија (у улози Обија): И тако ти је смувам малу Сару, има језичну јебо јој пас матер само такву. Много добра пичка...ма шта да вам причам и сами сте видели...
Вукашин (небитан лик-Чубака): Ау, брате, озбиљно? Који си ти цар!!!
Јован (сада већ као Дарт Вејдер): Хмммм...мислиш на ону Сару што има дугу косу до дупета?
Матија: Та.
Јован: Па она ми је пушила баш пре журке. И шта кажеш добро се љуби, а?
Настаје тотални хаос. Матија не верује и сви га гледају и смеју му се у лице док Јован победнички ликује. Поражен одлази испред оближњег дисконта пића и пије пиво да убије стид. У том тренутку долази Јован, очигледно као Анакин јер тамна страна није била довољно јака да га задржи у облику Вејдера.
Матија: Шта ти хоћеш, сисо једна?
Јован: Извини молим те, морао сам да кажем то да бих испао баја у друштву...ти си ме тако учио.
Матија: Па не мене да спустиш, мајмуне!
Јован: Ево извини молим те, хоћеш да ти купим бурек или желиш да ти попушим курац?

-Дакле колега, у чему је била вредност рада Дејвида Грифита, оца филмске монтаже?
-Видите професоре, критика је тог човека оцрнила јер је користио технике које се до тада нису користиле и сматрале се скрнављењем покретних слика, али после "Нетрпељивости" која је као савршено филмско достигнуће дала Грифиту крила да настави, он је још много година свима јебао кеве и завијао сарме.
-Седите колега, десет.

(Замак Немањића у Неродимљу, Лета Господњег цуiе (илити по данашњем рачунању 1315))
Господар Болеслав улази на капију.
Болеслав: Ди га је Милутин?
Чувар: Ено га горе, опет је упао у неки трип да гради манастир.
Болеслав улази у свечану салу.
Милутин: ... и тако ти кажем, оћу да ми саградиш брод цркве од слоноваче и злата, а баци и мало рубина, немој да штедиш да не прођеш ко мајстор Ђурђије на тавче.
Архитекта: Разумем ја господару, али не можемо овде да туримо слоновачу, има падне црква са стене право у море.
Милутин: Онда разнеси стену.
Архитекта: Али господару, та стена има четрес иљада стопа, како да је разнесем?
Милутин: Откуд ја знам, ти си тај аркитекта или како се већ сад то модерно каже, ти би то требао да знаш, кој смо те курац слали код Јониса у Смирну, да вириш младим Гркињама под сукње и пијеш вино, пизда ли ти материна? Е де си Болеславе, кућо, нема те 100 година, нешто си ми ослабио, шта је, нема више дивљачи код тебе доле у Македонији, а?
Болеслав: Ма нешто слабо ове године, морам да се задовољим обичним прасећим и понеким фазаном, него нисам зато дошао...
Милутин: ООООЈ ХРЕЕЕЉЉАААААААА!
Хреља: Изволите, Ваше Величанство.
Милутин: Слушај 'вако. Има д'одеш горе до Рашке, и викнеш војводи Момчилу да налови четрес иљада срндаћа и триес иљада јелена за мог друга Болеслава. Он ће вероватно да се нећка, у фазону "немам толико", али да му кажеш да ће да му у супротном дође Милутин, па има да најебе горе него ономад кад му је ташта сручила истопљено злато на ноге кад ју је назвао дебелом Мађарицом. Јасно?
Хреља: Јасно, Ваше Величанство.
Милутин: Е видиш Болеславе, нешто сам наумио да саградим још једно 20 цркава, па да пређем полако да градим зидове, рече ми Небојша кад је био доле у Цариграду да су дошли неки што једу керове, како оно рече да се зову....Шинези, Минези, неки такав зонфић, па да су они били некад давно у трипу да се преграде он Монгола, те су изградили зид дуж целе границе, те сам ја мислио кад ми освојимо Цариград, Рим и Јерусалим, биће нам доста, онда ћемо да се и ми оградимо, ал' да буде по један златни торањ на сваких 200 стопа.
Болеслав: Да не буде мало много то, а?
Милутин: Ма добро, може и на 210 стопа.
Улази челник Јоаким.
Јоаким: Пресветли господару, хтео сам да ти јавим да се ваши синови Стефан и Константин опет такмиче ко ће да посече више византијских војсковођа, иако сте им ви то изричито забранили.
Милутин: И ко води?
Јоаким: ...Па ја мислим Стефан, бар је водио тринаест разлике, сад је негде прошло полувреме.
Милутин: Ма пусти их, нек се играју деца. Него ја имам један задатак за тебе.
Јоаким: Реците, краљу.
Милутин: Јуче сам приметио да ми је Џеки нешто нервозан, изгледа да га онај Јосиф није хранио довољно, па сам га превентивно обесио за ноге на Звечанску тврђаву. Елем, пошто изгледа да магацин нема довољно хране, мораћемо опет да идемо по залихе.
Јоаким: Је л' опет Татаре, господару?
Милутин: Њих ћемо, мада ми је онај претходни контингент изгледао као неукусан за Џекија. Ако опет не буду ваљали, прећи ћемо на Мађаре, реко ми ветеринар да они имају више протеина. Имаш три дана да ми доведеш једно 200-300 Татара, али добре да ми изабереш.
Јоаким: Бојим се да нећемо стићи да их изаберемо баш за три дана...
Милутин: Два дана.
Јоаким: Али...
Милутин: Дан и по и идете са дрвеним сабљама.
Јоаким: Разумем, господару.
Милутин: И немој више да ме нервираш, има да прођеш као Вујица војвода следећи пут.
Јоаким: А како је он прошао, господару?
Болеслав: Јеси приметио како ћопа на леву ногу?
Јоаким: Да
Болеслав: Е па то му је из детињства, кад је мазно дијамантски кликер Милутину.
Милутин: Добар је човек, али дијамантски кликер је дијамантски кликер.
Јоаким одлази.
Милутин: Него, што си ти беше Болеславе уопште долазио?
Болеслав: Па данас вам је свадба, краљу?
Милутин: Свадба!?
Болеслав: Па да, јел се сећате да вас је мађарски краљ молио ономад кад сте га уватили за гушу да га не удавите у Тиси, већ вам је дао ону своју сестру за жену.
Милутин: Ау, па ја се тога не сећам. Морам да баталим медовину, изгледа да ми је неко стално трује, ваљда су зато данас умрли она тројица што све пробају пре мене, а и ја осећам неку горушицу цео дан.
Болеслав: Биће да је тако, него шта ћемо за ову свадбу.
Милутин: А јел бар нека пичка?
Болеслав: Па није да није, кажу да га је пола мађарских грофова бацало сваког дана мислећи на њу у пољским вецеима.
Милутин: Па добро, послужиће који дан.

(пољана у Мачви, година 1353. по Христу, 6863. ad Orbi conditum)
(војска српског и грчког цара Стефана Уроша IV Душана Немањића, која се креће ка северозападу да би пресрела упад мађарске војске, тренутно је поставила камп; кампу се приближава група непознатих људи)
Стефан Душан: Добро, мајку му јебем, јесам ли ја лепо рекао да оћу да ми одвојите свињетину од костију, је ли?
Григорије (кувар): Опростите, Ваше Величанство, изгледа да наредба није стигла до мене.
Стефан Душан: АЛО ХЛАПЕНЕ!
Хлапен: Да, Ваше Величанство?
Стефан Душан: Да се ухапси гласоноша који је носио моју наредбу Григорију и Григорије, да се проведу у Звечан и да их тамо 2 године држите на хлебу и води. Да ли је то јасно?
Хлапен: Наравно, Ваше Величанство. Имате ли још наредби?
Стефан Душан: Не, вољно си.
Хлапен: Захваљујем.
(Хлапен одлази, прилази деспот Јован Оливер)
Стефан Душан: Де си Јоване, змијо љута!
Јован Оливер: Господару, приближава нам се група непознатих људи из правца север-северозапад. Носе наше заставе, али нам се чини да нису наши.
Стефан Душан: Је л'? А што вам се чини?
Јован Оливер: Господару, толико смрде да су се коњи поплашили, послали смо пола чете да их смири.
Стефан Душан: Значи ђармански шпијуни. Ништа, слушај овако: Прво ћете да их истуширате шмрковима, затим ћете их довести овде пред мене.
Јован Оливер: Јасно, господару.
(пола сата касније; људи долазе пред цара Стефана Душана)
Стефан Душан: Гарда, вади мачеве и у борбени положај!
(гарда окружује непознате људе)
Стефан Душан: Е сад, кад смо ту, ко вас је послао да нас шпијунирате?
Човек из гомиле: Нико господару, ми смо Срби?
Стефан Душан: Је л'? Е ај ти мени тицо отпевај онда нешто.
Човек из гомиле: Моја мала носи сукњу мини, испод мини написала скини, моја мала носи сукњу макси испод макси написала такси!
Стефан Душан: Аааа богами лепо вас је Лајош опремио, ајде још једну!
Човек из гомиле: Моја мала нема предњи зуби, кад ме љуби језиком ме уби!
Стефан Душан: Е богами вас Лајош није довољно добро спремио, видиш да ниси испоштов'о граматику, мешаш падеже к'о моја Јелена кукове.
Човек из гомиле: Али господару, ми смо наши, верујемо само у бога и маику србиу!
Стефан Душан: Пријатељу, ако ти не знаш да се ова земља више не зове Србија, онда то значи не да ниси одавде, него да си још северније од Будимпеште, ако тамо уопште живе хуманоидна бића. Али пошто сам добре воље, нећу вас убити, но идите седите и једите и пијте с војском, нек' вам је на част што сте тако хтели да ме зајебете. Гарда, одведите их!
(гарда их одводи)
Стефан Душан: Него где ја оно беше стадох. А да, Комнене, ош партију шаха?
Јован Комнен: Не пада ми на памет, прошли пут кад смо играли, појели сте моју половину табле у првом потезу, нађите ви неког паметнијег.
Стефан Душан: Ајде, ајде, пустићу те овај пут.
Јован Комнен: Нека фала.
Стефан Душан: Људи кажу да си говно, ал' ја сам одувек знао да си ти само пичка.
Јован Комнен: Нек' сам ја пичка, боље то него да ме опет пола севастократора подјебавају на афтерпартију.
Стефан Душан: И шта ја сад да радим, реци ти мени. У ствари знам, одо' ја да га избацам у клоњи, па ћемо на пут.
(утом наилази патријарх Јоаникије)
Јоаникије: Ју Господи помилуј, во имја Оца и Сина и Свјатаго Духа амин, какве то неблажене речи излегоше из ваших благоречних уста, пресветли међу народом?
Стефан Душан: Реко' "одо' ја да га избацам у клоњи"
Јоаникије: Ах, воде, воде, брзо, Господи опрости рабу својему Душану Стефану на оваквим богогрдним речима.
(пола сата после; Душан излази из клоње)
Стефан Душан: Е сад кад смо завршили припреме, могли би и у бој, а? Шта је с оним ђарманским шпијунима?
Гардиста: Господару, онај што Вам је певао се дерња "Нећу више да будем прљави Мађар, од сад сам Србин, до сад сте ме звали Јанош, од сад Србислав да ме зовете!"; што се остатка њихове екипице тиче, тренутно се туку међусобно кога ће Јоаникије пре да прекрсти.
Стефан Душан: Хехе, матори није имао појма колико ће посла данас да има. Нека га, ионако залудан блеји сваки дан. Него кад матори заврши, ви да дате оружје овим ђармашима и Србислава да им поставите за команданта, па да кренемо да се најебемо мађарских мајки.
Гардиста: Разумем, господару.
Стефан Душан: Е сад, шта ја да радим... Одох у ствари да га избацам још два пута, таман ће за сат времена ионако бити спремни.
(одлази у клоњу)
(сат времена после)
Стефан Душан: Јесмо ли спремни?
Гардиста: Па јесмо, али ће са овим бившим Мађарима бити пар проблема.
Стефан Душан: Је л'? А што?
Гардиста: Зато што су сви узели имена Србислав, Срба, Србољуб, Србослав и Срб.
Стефан Душан: Па добро, поделите их у ниже јединице по именима, таман нам згодно дође.
Гардиста: Разумем!
(12 сати после, сусрет мађарске и српске војске)
Стефан Душан: Хлапене!
Хлапен: (у себи) Јеб'о те Хлапен више, Хлапене ово, Хлапене оно, цео живот (гласно) Да, Ваше Величанство?
Стефан Душан: Изведи Ђарме испред.
Хлапен: Разумем! НЕК ИЗАЂЕ НОВА ЧЕТА ИСПРЕД
Лајош: Је ли, Јаноше, је л' оно она чета коју смо послали јуче да се инфилтрирају, гулаша ти?
Јанош: Господару, биће да су они.
Лајош: Па јебо те сатараш, како је могуће да су прешли на њихову страну?!
Стефан Душан: Хлапене!
Хлапен: (у себи) Јебо те Хлапен више! (наглас) Да, господару?
Стефан Душан: Реци дер овима из позадине да ми додају мегафон!
Хлапен: ДАЈ МЕГАФОН ОВАМО!
(10 минута касније)
Стефан Душан: (преко мегафона) УЈАААА, ЛАЈОШЕЕЕЕ!
(Лајош окреће главу)
Стефан Душан: WOLOLO* ПИЧКО РАВНИЧАРСКА

(зора, 15. септембар године 1918, штаб Антанте код Солуна, састанак врховних официра француске и српске војске)
Луј Франше д' Епере: Ма не можете тек тако пробити фронт, ми се четири године кољемо са Швабама по целој линији од Холандије до Швајцарске, од Балтичког до Црног мора, овде, у Турској, у Италији, и не знам ни ја где више не.
Живојин Мишић: Слушај, другар, то што си ти рек'о, то мене не интересује. Ја сам дош'о овде у Грчку, вид'о сам мало културе, мало набацио тен, мало радио леђа, мало бицепс, опет мало леђа, мало јурио Гркиње, опеглао пар Грка у тавернама, ал' што је много, много је. Па не м'рем више овде бити, почињем бре да заборављам српски, а и ово срање од метаксе им је ко да су их правили од морских алги. РАКИЈУ БРЕ ОЋУ ЕЈ!
Луј Франше д' Епере: Али не можете тек тако пробијати фрон....
Живојин Мишић: Слушај, Лује, добар си ти човек, имаш фенси бркове, скоро па би рек'о чоек да си Србин, али бре од вас Француза никад војници неће бити. Како бре не мо'ш пробити један фронт обичан?
Луј Франше д' Епере: Али ово и није обичан фронт, ово је светски рат, побогу човече, да ли си ти нормалан?
Живојин Мишић: Нисам ја нормалан, ја сам Живојин, за пријатеље Жика, и ја одо колико данас одавде, а ти летуј у Солуну још 100 година, како ти воља.
Луј Франше д' Епере: Ма не можете да идете, требате нам овде ради одржавања равнотеже рата и одржавања плана операција!!
Живојин Мишић: Е Лује, узми те планове па с' њима следећи пут обриши позадински отвор кад будеш био у ВЦ-у
(један бугарски топ погађа близу штаба)
Живојин Мишић: Е сад ми је пун курац више, ај што се бијемо с Швабама, ајде и с Мађарима, ал да мене гађају мртви Бугари, е то неће да може господо!
(Живојин, заједно с официрима истрчава напоље, суче бркове, пење се на коња и вади сабљу)
Живојин Мишић: ОЈ БУГАРИ САД САМ ВАМ ЈЕБО МАЈКУ ШВЕРЦЕРСКУ ШТО СТЕ МИ ПРЕ ПЕТ ГОДИНА ПРОДАЛИ ФАЛШ РАКИЈУ У СОФИЈИ! ПАНТЕЛИЈА, ВАДИ ТОПА!
Пантелија: Опуштено, Живојине, саће им Пантелија баци један филинг типа дојам посред чекркли-челенке с топом порекла мејд ин Франс. АЛО ЋАМИЛИ, НАЧИ БАЦИ ПОГЛЕД ВРСТЕ ПАЖЉИВ ОВАМО, ДА ВИДИТЕ КАКО ПАНТЕЛИЈА ПЕНЕТРИРА БЛГАРСКЕ МАЈКЕ ОД СТРАНЕ ЗАДЊЕ МЕТОДОМ РАСНО!
Живојин Мишић: Браћо Срби, стоко једна, слушај 'вамо, одмор је готов, ко је набацио бицепсе и тен, набацио, ко није, шта ћу му ја радим. Да сте у бојном реду за два минута!
Пантелија: Е Киже, немој за два минута, морам да им бацам ђулад још једно 10 минута, чисто да их загрејем за бежанију на релацији Македонија-Монголија. Не би било у реду да погодим неког саиграча.
Живојин Мишић: Минут и по!
(Франше д' Епере их посматра с прозора)
Франше д' Епере: Ови Срби су невиђени хајвани, има да изгину до сутра у подне. Изгледа да је време да поново кренем да учим немачки.
(сутрадан Франше д' Епере излази из свог кампа, и види једног војника са шајкачом)
Франше д' Епере: Је ли, јесте л' изгинули сви, па ти једини ост'о жив? Лепо ја говорио оном Живојину да не иде грлом у јагоде, а он 'оће па 'оће...
Војник: Ма јок бре, него се ја сетио да сам заборавио кесу с кожним јашама што сам пазарио од неких Алжираца код Беле Куле (Бела Кула је знаменитост Солуна, прим. аут.), па реко' да се вратим и покупим, ако већ неко није здипио.
Франше д' Епере: А шта је с осталима?
Војник: Ови што су у почетку били стационирани у Македониј пеглају Бугаре око Дунава, навато их неки Милојко из Јагодине, па их мочи у Дунав, каже направиће боље коже за јакне од њих ако их прво натопи, јер је мекша кожа лакша за обраду; Ови што су били из Шумадије и околине пеглају Мађаре у Војводини и Славонији, кажу да је неки Петар Сомборац успео да обрне петнес' Мађарица за једну ноћ; ови из Босне, Далмације и Крајине се пеглају са Швабама у Словенији и око Загреба, навато мој кум Јандрија неког Јосипа што се борио за Швабе, па га зајахо на кркаче и сад га тера да га носи преко целог Далматинског Косова; ови што су били у Словенији срушили неку тврђаву код Линца, па носе себи грађевински материјал кући, кажу сад су модерни, оће да имају инфрактструктуру или како год, они из Војводине и Славоније заклали пола свиња по Мађарској па организују сланинијаде од Дунава па до Пожуна. Живојин Мишић навато неке Бугаре и Мађаре па их постројио и сад их тера да му два дана без престанка на увце певају "Боже правде", а регенту Александру Карађорђевићу ни то није било доста, већ везо шест Шваба у коњске запреге, па их сад гони да га возе од Београда до Љубљане и натраг.
Франше д' Епере: ЖАК, оди вамо!
Жак: Реците, команданте?
Франше д' Епере: Шаљи писмо нашем Врховном штабу овако "Бог вас мазо, ови Срби поклаше све што је било од противника, шаљите све снаге на Швабе док не крену и нас да освајају!"
Војник: Ма опуштено, вас неће, рек'о Мишић да сте ви пихтије од људи, немате ни ракије ни сланине.

(---15/28. јун 1389, 10:59 по централноевропском времену---)
(лево крило српске/ десно крило османлијске војске)
Влатко Вуковић: Начи пајсад стратегију! Стрелци, ви се заштекајте овде и гађате ове ганције што надиру, а ми на коњима ћемо да ојебемо њихове коњанике, ви пешаци обилазите у полукругу, па сијеците што стигнете! ЈАСНО?!
Иван Палижна: Ћек, ћек, кај с нама, Влатко?
Влатко: С вама? Па шта знам, ви будите толики хероји па чувајте ове логоре док ми посечемо Османлије, у реду?
Иван: Јасно, пазићемо их јунаћки!
Влатко: Хехе, духовито. ДОБРО ВОЈСКО, ЈЕ Л' УПУТСТВО ЈАСНО?
Војска: ЈАСНО!
Влатко: ЈЕБАЋЕМО ИМ ШТА?!
Војска: МАЈКУ, ГОСПОДИНЕ ВОЈВОДО!
Влатко: Зашто нико никад неће сестру, никад ми неће бити јасно, контам да им кеве имају по шездес' година, фуј то, бре. НАПААААААД! Па каже: сијеци лијево, па опет лијево, па опет лијево, па дес... моша, опет лијево, па ломи, зјууу како немате појма са животом, гарави!
(централни део војске)
Штитоноша Болеслав: Извините што вас прекидам, кнеже, ал' извалите што је Влатко издоминирао Османлије на левој страни!
Лазар Хребељановић: Добро... јебем... му ...матер... што... ме... прекидаш... у.... сред... диностора... Е сад чек' да видим...ОПААА ТО ВЛАТКО МАЂИЈО, БУРЕКОМ САСРОМ ТЕ ДО ГРОБА 'РАНИЛИ!
(лево крило)
Влатко: Ја каква уштва овај Лазар, јеб'о га бурек. ФАЛА ЛАЗО, ДАБОГДА ТЕ СИРНИЦОМ ПО ТАБАНИМА МАЗАЛИ.
(централни део)
Лазар: Е сад, 'де смо оно стали...а да. Де 'ш ти мали, а? И ти? Одакле искачу више? Ви' га Турак, оди Турак, мали Турак!
(позадина централног дела- стрељачки одреди)
Лазар Мусић: Диви ово, самострел мејд ин Млетачка Република, гађа 15 стрела у минути, е!
Стефан Мусић: Ти какав си, има да себе на крају погодиш у ногу с тим, боље склањај то и гађај их јабукама, њима се бар нећеш повредити.
Лазар М: Е дувај курчину мало, пајсад. Један од један, два од два, три од три, ма такоееее, ♫ га-га-га гара, гара, гара, гариш ли се сада, к'о што си се гара-гара гарила некада ♫
Стефан: Брате, све је то лепо, ал' што их гађаш скривен иза дрвета, знао сам да си пичка камперска одувек.
Лазар М: Посисаш ми кулен педеру, водим 20:7 у односу на тебе.
Стефан: Јесте, ал' си од тих двадесет једно 19 погодио из штека, а и оног једног си случајно погодио.
Лазар М: Е, гађај ту и не сери много, уштво.
(лево крило српске војске)
Влатко: Опааа, оди 'вамо пичко нагарављенааа! Ма и ти дођи, жохару! А ну, виђу их што беже! ЕХЕЈ, КАПИЧИ-ПАШО, ДОЂИ 'ВАМО, НЕЋУ ТИ НИШТА УРАДИТ', САМО ДА ТЕ МАЛО ПОДШИШАМ, СВЕГА МИ!
Капичи-паша: Нека, нека, ошишан сам ја, само ти цепај, јеб'о ти матер своОоју!
Влатко: Је л' он то мени рече да јебем ја матер своју?
Срђа: Ма пусти га бре Влатко, то је код њих узречица!
Влатко: А ма нећемо ми тако мој колорисани брате, АЛО ЂУВЕГИЈЕ, УДРИ 'ВАМО!
(централни део)
Лазар: Ма.. јебем.. ти... више... кол'ко... вас... има? АЛО БРЕ СТРЕЛЦИ, РАДИТЕ ЛИ ВИ ИШТА ТАМО У ПОЗАДИНИ?
Лазар М: РАДИМО, РАДИМО, БЕЗ БРИГЕ!
Стефан: ЛАЖЕ ПИЧКА КАМПЕРСКА!
Лазар М: Јооо, јебо сам ти матер, само кад завршимо ово!
(десно крило српске/ лево крило османлијске војске)
Вук Бранковић: (преко радио-везе) ГАЂАЈУ ЛИ ТИ ТОПОВИ ТАМО? ПРИЈЕМ!
Артиљерија: Позитивно. Пријем.
Вук: Ређај позицију 3-12-42! Пријем.
Артиљерија: 3-12-42 надлеће, пријем.
Вук: Јооо, гађате к'о змајеви. Пријем.
Артиљерија: Имате право да погађате трипут зашто нас зову Змајевска артиљерија. Пријем.
Вук: Да није можда курчина? Пријем.
Артиљерија: Што је баби мило, то јој се и снило. ШУК-НО. Пријем.
Вук: Јебаћу вас, уштве. Пријем.
(централни део)
Лазар: Јављај 'вамо у логору... оклен је сад овај колорисани искочио? Чек моменат... Е тако, дакле, јављај Милошу и оним његовима да се прави рупа, па нек пројури с оном његовом дружином до Мурата, јасно?
Штитоноша Болеслав: Јасно, одо' ја, него паз'те на оног што вам притрчава.
Лазар: Јооо, јооо, ма ћао! ШТАЕ ОВО КОЈИ КУРАЦ, ОКЛЕН ОВОЛИКО ОВИХ КОЛОРИСАНИХ?
(лево крило српске војске)
Влатко: Ало, Мутимире!
Мутимир: Да, војводо?
Влатко: Пиши писмо Твртку!
Мутимир: Значи оно класика, "Драги и поштовани краљу, пониз..."
Влатко: Ма какви, само "Влатко О-ЈЕ-БО" и здррааво.
Мутимир: Значи, "Драги и поштовани краљу, Влатко..."
Влатко: Не дужи, значи само "Влатко О-ЈЕ-БО" и здррраво.
(логор српске војске)
Штитоноша Болеслав: АЛО МИЛОШЕЕЕ, ОЈ МИЛОШЕЕЕ!!
Милош Обилић: Јеб'о те Милош.... ОЈ РЕЦИИИИ!
Штитоноша Болеслав: Е, рек'о Лаза да имате сад пролаз кроз средину, ако пожурите!
Милош: Ми већ спремни, идемо браћо!
Остатак екипе: Идемоооо!
(централни део)
Лазар: Аман бре је л' ове Турке од земље праве, штае ово који курац? Опааа, ено га Лошми и екипа, такое маћана, тое српска коњичка школа, реко' ли ја, Болеславе, а?
Болеслав: Ма све је то у реду, ал' ено она тројица нам се приближавају...
Лазар: КАКВЕ УШТВЕ МАЈКУ ИМ ЈЕБЕМ, ИМАТЕ ЛИ ВИ КОЛОРИСАНИ ИКОГ НА ОВОМ БОЈНОМ ПОЉУ СЕМ МЕНЕ ДА НАПАДАТЕ, А?
(десно крило)
Вук: Је ли, артиљерија, који су оно што протрчавају, пријем?
Артиљерија: Лошми енд компанија, пријем.
Вук: Неће ваљда стварно да иду да убију Мурата, пријем?!
Артиљерија: Хоће заправо, пријем.
Вук: Ајој, мајко моја, какве паљевине, па да ли је ово могуће? Дај гађајте око њих, пријем!
Артиљерија: Јок, гађаћемо око Дурмитора, пријем.
Вук: Какве сте уштве, мајку вам јебем.
(позадина, стрелци)
Стефан: ОПААА, изједначење, пичко девичанска!
Лазар М: Дувај га, ние фора да гађаш док се ја рилоудујем!
Стефан: А у реду је да ти кампујеш к'о да ти је ово Кантер, а?
Лазар М: Ајао, мајко моја!
(лево крило)
Влатко: Је ли, је л' оно Лошми прође?
Ратко: Ја би' реко да јес'.
Влатко: Ти би реко', боље иди да гледаш тамо да се ови Турци не врате.
Ратко: Ushtwas, ushtwas everywhere.
(Милош и екипа стижу у османлијски логор)
Мурат: Аљо, Ћамил!
Ћамил: Да, екбер?
Мурат: Постави љи ти ону заставу за предају на земљу?
Ћамил: Да, екбер.
Мурат: Добро, добро, ако сиђе пред њу, знаћи предаје се, јебоо он матер своју, а ако је подигне копљем, 'начи да оће да се кољемо к'о овнови на оно брвно, знаш.
(Милош и екипа стижу пред заставу)
Милош: (диже копљем заставу) Гле што фенси тепихе имају ове уштве, свега ти.
Ћамил: ОПАААА НЕВЕРНИЦИ, ДОЂИ ВАМО ДА ВИ ЗАКОЉЕМ.
Милош: Грохотом се смијем. ОПАААА, ДОЏИ ВАМО, И ЈО, И ЈО, ЂЕС ПОШО, ОПААА, МА КАКО НЕ, ОЋЕ ТО НА ОВУ ВРУЋИНУ, ЈООООО, ЗДРРРАВО.
(Мурат се диже и креће да бежи)
Милош: АЛО УШТВО ЂЕМБЕЛА, ДЕ СИ ТИ ПОШО?
Мурат: Па видиш да бежим, јебо ти матер свооју?
Милош: Паз' да 'оћеш! (вади нож и убија Мурата) Оде уштва, опааа!
Екипа: То Лошми плодитељу!
Милош: ЈА ЈЕМЕН!

(1345. година, опсада Сера)
Душан: Носи 'вамо овна да пробијамо капију!
(војска се поставља)
Брахт: УНД ЈЕДАН, УНД ДВА...
Хлапен: Чекаааај, чекааааај!
Брахт: Кај је сад дећко мајку ти божју!
Хлапен: Стрелци се нису поставили! Чекај да се поставе!
Брахт: Ох мили деусе, стално неки проблеми с овим Србима.
(десет минута после)
Брахт: ИДЕМО ВОЈСКА, УНД ЈЕДАН, УНД ДВА, УНД...
Хлапен: Чекааааај, чекааааај!
Брахт: Доиста, ко кани ратовати уз овакве барбаре, кај је сад хоклицу ти пољубим!
Хлапен: Ромеји врше напад по нашем десном крилу, не могу нас покривати!
Брахт: А могао сам љепо бити кардинал, па унтерхалтовати талијанске ћасне сестре, а не, кани Палман ратовати уз Србе, јебали га они.
(пола сата касније)
Брахт: ДОБРО ЈЕСМО СВИ СПРЕМНИ САД
Посада овна: Јесмо!
Брахт: СИГУРНО?
Посада: Јесмо!
Брахт: УНД ЈЕДАН, УНД ДВА, УНД Д....
Хлапен: Чекаааај, чекаааај!
Брахт: Ма гоните се у три љепе пизде материне!
(Брахт одлази у Душанов шатор)
Душан: Ој Брахте, пробисте ли више капију?
Брахт: Ма пробили смо курац мој, онај твој цмоља ми саботира свако пробијање, гори је од оних пизди са Швапске Јуре.
Душан: Немој тако, знаш да Хлапен увек игра на сигурно. Ајде иди, реци му да не подјебава, па пробијајте.
(Брахт се враћа)
Брахт: УНД ЈЕДАН, УНД ДВА, УНД ДРАЈ!
(истовремено у тврђави)
Јанис: Шта ћемо, Александре, најебали смо сада.
Александар: Знаш шта, ионако смо најебали, кад се ови буду залетели да пробију капију, ви је одједном отворите, па нек попадају унутра, кад већ изгинемо, да изгинемо с осмехом на лицу.
(ован се залеће, капија се отвара)
Посада: ИИИЈООПААААА
(ован пролази капију, протрчава у залету главном улицом двеста метара и удара статуу коња на тргу)
Брахт: Ах јебем ти бизантске барбаре, знао сам да ће ми овако некај пригодит, идем ја одавде гонит' се у пизду љепу материну у Штајерску на годишњи, нема раја без роднога краја.

(Браћа Мусић надгледају окупљање османлијске војске на Косову Пољу 1389)
Стефан Мусић: Лазаре, држ' дер ову опрему за надгледање, ти говори шта откријеш, ја ћу да бележим.
Лазар Мусић: Чек само да размонтирам ове скаламерије... Двоглед- ту, сталак за двоглед- ту, термална камера- ту, детектор за високи напон- не знам ни кој' ће нам курац кад високи напон није ни измишљен, инфрацрвена... 'де је инфрацрвена, јеб'о те Сварог!
Стефан: Откуд ја знам 'де је инфрацрвена, ти си паковао ствари!
Лазар: Како сам ја паков'о ствари, пизда ти материна, кад нас посл'о кнез Лазар са већ спремљеном опремом?
Стефан: Ај' не сери него причај шта видиш доле.
Лазар: Е овако- на детектору високог напона, ништа- баш сам зачуђен; на осталима, с лева на десно: анадолијска прва чета, анадолијска друга, румелијска прва...
Стефан: Кад су формирали већ румелијске чете?!
Лазар: Па нису ти то Мађари да им треба петнес' година да скупе 200 људи, то су бре Османлије, то боја, то квалитет, еј! Него пиши даље- румелијска друга, акинџијски одреди, помоћне хришћанске трупе, опет акинџије, нека була с добрим дојкарама, још једна була с добрим дојкарама, још једна, мало дебља... а не, грешка, то је Мула Јусуф од акинџија.. даље иду јаничари, румелијска трећа, султанов шатор, пет волова на ражњу, неки имам, анадолијска трећа, Бајазит који је напео неку Туркињу у мисионарској... чек' бре мало, откуд муслимани знају за мисионарску?
Стефан: Мајмуне, то се тако зове, сви људи знају да мисионари воле згуза.
Лазар: Ау, ја то нисам знао.
Стефан: Па нормално ниси знао кад си девица од дваеспет година.
Лазар: Не ији гованах, него пиши даље- опет јаничари, неки дервиш игра неко њихово коло, опет акинџије, и то би било то.
Стефан: А де су им анадолијска четврта и пета?
Лазар: Па побио их кнез Лазар кад су му крали трешње доле у Плочнику.
Стефан: Крали му трешње? Е јесу цигани, свега ми.
Лазар: Тебра, немој да си политички некоректан, то су сад Роми, тужиће нас трибуналу у Нанту, еј.
Стефан: Добро, јесу Роми, ко да је сад то битно, него стварно их Лазар побио?
Лазар: Ма исек'о их к'о Смиљана бурек за понети.

Kafana u starom Rimu. Stolovi prekriveni kariranim stolnjacima solidno su popunjeni gostima ogrnutim u bijele, izuzev jednog stola u ćošku. Kafanski svirači nastupaju u sastavu:
Avatarus - harfa,
Đoganije - ritam lira,
Đasmin Aurelije - bubanj,
Bitrius - bas lira i
Džejus Kebus - vokalni solista.
Avatarusu je danas rođendan i svira kao nikad, ne obazirući se na pokidanu 46-u žicu i Đoganijevu raštimovanu ritam-liru. Džejus Kebus je ponovo na visini zadatka i zabavlja goste vješto balansirajući između različitih muzičkih žanrova. Gazda lokala, Punis Brodus, zadovoljno trlja ruke. Samo on zna kakav važan gost dolazi večeras.

Odjednom, žamor se stiša. Muzika stade i u kafanu uđe lično Cezar sa pratnjom. Smjestiše se za prazan sto u korneru. Muzika nastavi da svira, a Džejus Kebus na mig Punisa Brodusa požuri do Cezarovog stola:
Džejus Kebus: Ave, Cezare!
Cezar: Ave, jašta!
Džejus Kebus: Je li Vašoj Visosti po volji neka pjesma?
Cezar: Može! Sviraj!
Džejus Kebus: Šta da sviram?
Cezar: Pa, onu moju!
Džejus Kebus: Oprostite, sviramo vam prvi put. Koju?
Municije: Ne znaš Cezarovu omiljenu pjesmu!? :vadi čakiju:
Cezar: Polako, Municije! Moja omiljena pjesma je od Viki - Nije kocka bačena.
Džejus Kebus posle kraće konsultacije sa muzičarima: O, Preblagi, oprostite nam, ali momci ne znaju tu pjesmu.
Municije: :opet vadi čakiju:
Cezar: Municije, miran! Ja nisam čovjek od jedne želje. Evo druge želje, nju znate sigurno. Svirajte mi "Morituri te salutant!"
Džejus Kebus: :GULP:

---Косово Поље, 15/28. јун 1389. године---
(рано јутро, српски табор)
Лазар Хребељановић: Добро, мајку му јебем, опет ја први долазим у бој, још нема никога, а већ седам сати по средњоевропском времену. Видиш ти, мој Болеславе, с ким ја ратујем, еј!
Штитоноша Болеслав: Ма добро, доће људи, к'о да је битно, нисмо ни ми морали баш овако рано доћи.
Лазар: Ма где нисмо, ено Османлије већ раде разгибавање, јебаће нам мајку.
Болеслав: Ма могу они да раде разгибавања до прексутра, кад им налете ови наши, неће знати ди им је глава, ди им дупекања.
Лазар: Ма море стока једна, најели се свињетине и овчетине па сад спавају к'о заклани, закл'о их неки Огуз дабогда!
(долазе босански одреди с војводом Влатком Вуковићем на челу)
Лазар: Оооо 'де си, Влатко, дабогда те буреком сасром на Ургентном 'ранили!
Влатко: О ђе с', Лазаре, дабогда те сирницом по стражњици мазали!
Лазар: Колико је тих твојих Босанчуга ту?
Влатко: Неђе око двије-три 'иљаде, таман да им јебемо матер цигањску!
Лазар: Ау тебра, што си тако политички некоректан и неедукован, као прво сад се модерно каже Ром, као друго они нису ромског порекла, они су настали мешањем турске групе и индоевропске групе народа, као треће сад ће да нас туже трибуналу у Нанту због тебе!
Влатко: А човека, к'о да је мени битно, ја сам само дош'о овде да се неком најебем миле матере, ионако ми жена кења ко навијена цео дан по дворцу, још ми и пуница близу, сваки трећи дан ето бештије у госте. Него дај да видимо у којој формацији данас играју ови мамлази.
Лазар: Па ево чекам их, нису још дошли, спавају к'о топови, топови их гађали!
(долази Вук Бранковић са својим одредима)
Лазар: Ооој мрки Вуче, што си ми се умусио данас?
Вук: Ма терај ме у курац, увалили ми неку ракију јуче, више шећера но бресака, не могу да гледам на очи јутрос.
Лазар: Мрки Вуче, подигни бркове, да ти виђу токе на прсима, да пребројим зрна од пушаках, колика ти токе изломише!
Вук: Ма које пушке, које токе, шта сањаш ти? Јаооо, опет си помеш'о текстове, 'бем те тупава, то је Горски Вијенац!
Лазар: Ма добро, морамо убацит мало стилистике овде, ипак је ово један свечарски тренутак...
Вук: Је л' њему опет дав'о неко ону смешну медовачу, што сам је рек'о да не трошите више од двапут годишње, а?
(долази Милош Обилић са још десет коњаника)
Лазар: (Вуку) Јаооо, пајсад како ћу да га истурирам, мали се прима к'о нико! (Милошу) Ој Милоше, сада вјеро, потоња невјеро!
Милош: Ја, тако ме вјера не убила, ја невјера никад био нисам, нит' сам био, нит' ћу икада бити! Невјера ти седи уз кољено, испод скута пије хладно вино!
Лазар: Добро, прођи тамо до свог логора, послаћу после по тебе кад ми будеш требао.
(Милош одлази)
Вук: ААААААААААА Како се мали прима, људи моји, да ли је ово могуће!
Лазар: Турира се к'о оне Паскачове кочије на моторни погон лололо
Влатко: Ал' најјачи је што проговорио јекавицом лоло
Вук: Ајој, брате, сузе ми теку, е!
(долази 100 људи обучени од главе до пете у челик)
Лазар: Је ли, Влатко, ово сардине изгледа проходале, а? Опет не водите рачуна о радиоктивним супстанцама око Зенице?
Влатко: Немам идеје који су ови.. Вуче, да нису ово неки твоји нетемани?
Вук: Не колико ја знам. Ало, сардине, идентификујте се дећско!
(један од људи прилази и диже руку увис)
Непознат човек: WIR SIND SOUVERAENER RITTER- UND HOSPITALORDER VOM HEILIGEN JOHANNES ZU JERUSALEM, GENANNT VON RODOS, GENANNT VON MALTA!
Вук: Шта наприча овај?
Влатко: Мислим да га нису добро подмазали, па шкрипи кад помери руку.
Лазар: Ал' помињо неку Малту, нешто... Да није ово неки фан клуб малтезера можда?
(други непознат човек излази из гомиле и скида шлем)
Други непознат човек: Ћекајте, ћекајте, дећки, ми смо Ивановци, витешки ред што се бори за славу Језуса краља, не?
Лазар: Иване, лептенејебо, јес' то ти?
Други непознат човек: Ја, лићно, главом и с фенси брадицом а ла монтерењ!
Лазар: Препозно сам те одма' по тој геј брадици, само реко' да проверим. Него, какве су ти ово сардине, то Шиме направио неки нови производ?
Иван Палижна: То су Ивановци, ми тућемо муслиманске снаге и бринемо се о нашим болесницима.
Лазар: Ви тучете муслимане?! Хаахаа, па ви бре сви заједно нисте тешки колико један њи'ов рмпалија бре!
Иван: Није све у велићини, има нешто и у техници.
Лазар: То с' чуо од своје жене, а?
Иван: Грохотом се смијем, него дећки, отишли смо ми да се спремамо да напрашимо ове муслимане, не?
Влатко: Ееее благо нама кад нам сардине бојеве бију.
Вук: Ма пусти их, ионако ће да побегну чим се ови продеру. Него, где су ови твоји јужњаци, Лазо?
Лазар: Ма терај их у курац, већ сафтају кобас Мурату, ено га Драгаш угостио Османлије тамо код њега.
Влатко: Па лијепо ја кажем да од тијех из романскијех земаља никад неће бит' мушкарца, си видио и сам да им мушки тамо доље носе сукње?
Лазар: Ма знам, не стај ми на муку.
(долазе браћа Мусић)
Лазар Мусић: Честити кнеже, доносимо рапорт из османлијских табора...
(Стефан Мусић лупа васпитну Лазару Мусићу)
Стефан: Ало, маћана, 'де с' пошо, ја овде рапортирам, примогенитура пичко девичанска!
Лазар М: Е да ти јебем семе твоје крваво, ево ти на, па ти причај!
Лазар: Ало, смирите се вас двојица, видите да имамо госте, а и није вам ово она ваша запиздина!
Стефан: Ево кнеже, писана форма, три примерка.
Лазар: Зафаљујем, ај сад беште у онај шатор у два супротна ћошка и размишљајте о овоме што сте урадили сад.
(Лазар М. и Стефан одлазе)
Лазар: Е сад, д' извадим ово пиће и крканлук из штека, да се спремимо, па ћемо да сечемо ове пешкироглаве.
(у међувремену, османлијски табор)
Јакуб: Аљооо, Бајазит, аљооо, јебо ти матер своОоју!
Мурат: Шта се дереш ти хајване усред јутра, још ни кахву попио нисам, и који си ти уопште?
Јакуб: Ја сам твој син Јакуб.
Мурат: Аха.
Константин Драгаш: Је л' сигурно ово Ваш син, мислим како не знате њега?
Мурат: Ма шта ја знам, вакер манге чаје, то нек им маме памту.
Константин Драгаш: (себи у браду) Чудан неки народ...
Јакуб: Аљооо Бајазит, јебем те гљува!
(Бајазит излази из шатора)
Бајазит: Шта се дереш у сабах-зору, јебоОо ти матер своју?
Јакуб: Ма нашо сам неки кабљови овде, изгљеда да нас неко шпијунира, знаш.
Бајазит: Па нек шпијунира, ионако нас има овде колко оћеш.
Јакуб: Ма да га јебем, реко да ме није снимо док сам напињо Хануму.
Бајазит: Пффф тебе да снима, хајване, тебе могу једино да снимају на они Опстанак, колко се дереш ко ћимпанза тамо, цео Топкапи узбуњујеш, пићко бангутава!
Јакуб: Ма да се јебеш ти маљо цигане, е!
(Јакуб одлази)
Бајазит: Ој Ћамил!
(Ћамил долази)
Ћамил: Да, екбер-Бајазит?
Бајазит: (показује прстом на Јакуба) Ако ми данас преживимо ово кољање, овог да ми убијете истог момента!
Ћамил: Алијорум, екбер!
---15/28. јун 1389, 10:00 по централноевропском времену---
(српски табор)
Лазар: Је ли, Болеславе, јесу ли спремни ови наши за диснотор?
Болеслав: 'Де нису, ено Влатко добацује Омер-паши како му женска има ваџајну к'о Хексамилеон.
Лазар: Ја човека, не може да сачека ни два сата. Него ајмо ми тамо на чело војске.
(османлијски табор)
Бајазит: Ало пићке, ди ми га је хат?
Јакуб: А бре ћаве манге, откуд ја знам?
Бајазит: Абе, силази с тог хата док те нисам стуко сад!
Јакуб: Немој ти будала да будеш!
Бајазит: (стрзне Јакуба с коња) Ма силази, јебо ти матер свОоју! Ујс, ујс, напред, напред!
---15/28. јун 1389, 10:45 по централноевропском времену---
Лазар: ЈЕСМО СПРЕМНИ БРАЋО?
Српска војска: ЈЕСМО!
Лазар: НЕ ЧУЈЕМ ВААААААААААААС!
Српска војска: ЈЕСМО ПИЗДА ТИ МАТЕРИНА ГЛУВА!
Лазар: ШТА ЋЕ ДАНАС ДА БУДЕ?
Српска војска: (крећу да лупају мачевима и осталим оружјем по штитовима): ДИС-НО-ТОР, ДИС-НО-ТОР, ДИС-НО-ТОР...
Мурат: Је ли, Константине, шта вичу ови твоји ђаурини?
Константин: Диснотор, то Вам је свињокољ.
Мурат: Еее хајвана, и пред битку мисле на ждрање крмача, дабогда их триглицериди све побили!
---15/28. јун 1389, 10:59 по централноевропском времену---
Лазар: И ТРИ, И ДВА, И ЈЕДАН, И ИДЕМООООООООООООООООООООООООООООООООООО
Бајазит: Дрште гаће, Срби; ЈАЛАААААААААААХ ТУРЦИ!
Лазар: Држим ти ја џеназу ОПАААААА

(Predveče, Pizdinci, Romsko naselje.

4 vesela, mladolika Roma sede pored Tamića i komadaju neki bakarni oluk što su maznuli koji sat ranije.
Na blatnjavom horizontu primiču se druge 4 senke. Jamezdin diže glavu da vidi ko ide. Instant šlog terapija kreće.)

Jamezdin: (glasnim šapatom) Avatare! Avatare, pička ti materina gluva!
Avatar: Š'a je bre, š'a 'o'š?
Jamezdin: Idu ona četvorica š'o smo im juče marnuli onaj karburator i potkovicu s' one crkotine!
Avatar: U sunce ti jebem! Tofko, Tarzane, dolaz'te vamo!

4 zajebana, vilidž fensi stil Roma prilaze ovoj četvorki, vidno spremni minimum za svadju, ali je eskalacija u nešto više izgleda neizbežna.

Djontra: Alo bre, ti, kepec! 'Ste nam vi ćornuli ono srce od Tamić i kopačku od mo'e mazge?
Tofko: Šaaa bre bilo? Ništa mi nismo dirali bre, alo! E!
Djontra: Nemo' lažeš cigošu je'an, vidim da lažeš k'o mama tvoja!
Tofko: Š'a s' rek'o za moju mamu? Pu, cigane jedan! :pljuje:
Djontra: Alo bre jadov, sad ka'te do'vatim.. Aaaa, vid'! VID'! Tamo iza šupe! Uuu majku ti jebem neokupanu, eno nam ga iza karburator bre!
Avatar: Sisaj bre kurac smrdljivi, š'o ste ga ostavili u svom Tamiću, a, a?!
Djontra: U majku ti ciganjsku, saću te olupam! Drž' ga, Geleru!

(Nastaje opšta potera tima Djontra za timom Jamezdin. Kroz par minuta, Jamezdinovoj kompaniji ne ostaje gde da beže, sabijeni u ćošak, tuča neminovna.)

Škeljčim: Š'a je bilo pičkice, nema kuda, a? :naleće na Avatara:
Avatar ('vata kurblu od FAP-a sa zemlje): AJDE AJDE MATER TI JEBEM, TIŠ MENE DA BIJEŠ! (Škeljčim zastaje uplašen od kurble, vadi neki zardjali skakavac iz I Balkanskog rata.)
Škeljčim: A OŠ TAKO JEL!? Drž ga Mazute, mamu mu jebem! Gadjaj ga cigljom!
(Mazut vata blokčinu od 10 kila i baca na random ka ovoj četvorici, spiči Tarzana po nozi)
Tarzan: AAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAA SAĆU TI JEBATI SESTRU POSRANU!
(vata neke bakarne kablove i počinje svom silom da bičuje Mazuta, ovaj vrišti k'o curica) (Jamezdin ušao u Tamić i u strahu i žurbi uspeo samo da da kontakt, upalio se radio, Ipče u zenitu svoje karijere i uspona krene da prži preko uzjebanih zvučnika, uz mešavinu dranja od koljaže)

Nešto se čudno sa mnom dešava STANI KURVOOOOOOOOOOOOO (Djontra vija Jamezdina) meni se luta dok ona spava AAAAAAAAAAA UJEO ME JEBO MU BRAT SESTRU PEDERSKU (Jamezdin pali kontra napad) otvore se oči k'o kafanska vrata BEŽ TOFKO, UZO KOBRU (Mazut uz'o kobru da vija Avatara) ej, ti noći, sestro moja JEBI MU KEVU, JEBI MU KEVU BRE (Tarzan navija za Jamezdina) primi me za brata AAAAA PUSTI ME PUSTI MEEEE AAAAA (navatao ga Geler) varale me mnoge, i ja sam ih var'o AAAAAAAA (Tarzan odvalio potkovicom Gelera po ćubi) u tamnicu života sebe zatvar'o TI ĆEŠ. MENI. DA. BEŽIŠ! (Škeljčim seo na Tarzana pa ga pesniči) i sad me život muči i seca UZO LUDAK PIŠTOLJ BEŽ KROZ ŽBUNJE BEŽ! (Jamezdin ubo premiju iz Tamića) ej pesme tužne, vi ste moja deca.

(Kraj Romtal Kombata, utihnuli učesnici, Djontra i kompanija šmugnuli kroz visoko rastinje u nepoznatom pravcu na uvid pištolja koji je Jamezdin potegao, utihnuo Ipče jer su crkli zvučnici kad je Tofko odvalio glavom o haubu pa sjebo akumulator; sledi sabiranje bitke)

Tofko: U majku im jebem kalajisanu bre, cigoši raspali. Aaaaaa, kako boli! Opecam se rasek'o na ovaj lim!
Tarzan: Aj' nf sfri, meni favi pova vivice i noga..
Avatar: Mene Geler nabo kobrom zguza, pogle ovo (skida gaće da pokaže).
(ostala trojica) ALO BRE PAVIJANE JESI TI NORMALAN ZNAŠ TI KAKO TO SMRDI ALO BRE! Spakuj to!
Jamezdin: U majku im jebem neobarenu, jesu ludi, al' smo im pokazali ko je Džipsi King ovde bre, opa!
(Stiže Tuksam, Jamezdinov ćale, vidi situaciju, skonta šta je bilo)
Tuksam: Da ti se Dževde tvoje najebem, šta ste radili, idijoti jedni raspali?
Jamezdin: Pa ništa ćale.. Onaj karburator i potkovicu samo uzeli, a ovi odma oće da se biju, pa se morali braniti.
Tuksam: Za ta sranja? PA TU NI NEMA BAKRA, PIČKA LI MATERINA OBA ČETVORICI; NIŠTA VAS NISAM NAUČIO GOVNA JEDNA! To ni onaj slepi Beharet preko puta neće da kupi, makar ne im'o za mekiku. Ajde sad svi se kupite odavde i mrš kod baba Zure da vam šamanizuje te rane, ako je ikako moguće, da ne pocrkate k'o mačići, nemam za masovnu sa'ranu da vam plaćam tu. Aj' sad mrš da vas ne vidim! Joooj Tošo da si živ, da vidiš šta mi rade ova drvad neopevana..