Sad je postalo lično
Реченица у америчким филмовима Б продукције након које можемо очекивати литре крви. Реченица која, изговорена негде на средини филма, наговести да је сценариста баталио све покушаје да генијалним заплетима од овога направи филм за Оскара и коначно решио да публици да оно што је публика хтела - сирово насиље.
Нема везе што је главни зликовац само у првих пет минута побио педесет људи неким новим супертајним оружјем, што има нуклеарну бомбу или слично. Јок. За главног глумца то су изгледа свакодневне појаве које га и не потресају превише.
Ал кад главном глумцу удари шамар, опсује га или извређа мајку, онда постаје лично. Ако га, не до Бог, увреди на расној основи, онда смо сигурни да се зликовац не враћа у евентуалном другом делу филма. Јер, та ситна увреда која у реалном животу може да повреди једино крајње сујетног заједљивог ситничара, код главног глумца буди толики гнев да заборави на све обзире и врати шефу значку и службени пиштољ да би могао да се обрачуна са зликовцем без да га коче правила службе.
- Стивене Сигале, совјетски терориста има нуклеарку и прети да ће да сравни Менхетн!
- Добро, ево, само да једем, па ћу...
- Држи и педесет људи као таоце, ако не рачунамо оних триес што их је већ побио!
- Добро бре, само да једем, шта ти је...
- А кад смо му рекли да ћемо да те зовемо, он се насмејао и рекао да си матори педер!
- Шта је бре реко?! Е, сад је постало лично! Дедер ми онај мини топ из подрума пребаци у гепек!
Primitivna sredina
Примитивна средина не постоји, постоје само примитивни људи, а таквих има у свим срединама. Међутим, за поједине београдске госпође (даме), то што неко није рођен у Београду чини га примитивним, јер је забога, са 19 први пут видео трамвај, претходно први пут угледавши зграду са више од 4 спрата. То што неко долази из такве "примитивне" средине постаје јој главни аргумент у расправи, колико год да дотична госпођа није у праву. То најбоље знамо ми дођоши. Истина, наилазимо на одличан пријем код већине, али опет неки мисле да су Богом дани јер су "проходали на асфалту" или јер су им плућа "пуна олова".
Госпођа изводи дете из зубарске ординације. У чекаоници тишина, чује се само она како се повишеним тоном обраћа пријатељици, такође од њене врсте.
Госпођа: Извадио му је зуб, само, много ми је чудно што га шаље на сладолед. Како то да после вађења иде на сладолед? То први пут чујем. Овај мора да је у неком Нишу научио занат па га шаље на сладолед...
Ја: Извините што се мешам, али нисам могао да не чујем. Није то само због њега, сви зубари ће вам тако рећи, имам доста искуства. Водите дете на сладолед, сад кад је извађен зуб не треба да га греје, већ да...
Госпођа: Ало, дечко, јел тебе неко нешто питао? Какав је то начин да ми упадаш у реч... Бла, бла, бла...
Ја: Извините молим вас, само сам хтео да помогнем. (акцентовање овог "помогнем" је открило моје поморавско порекло)
Госпођа: Е благо мени кад ћеш ти, питај Бога одакле си дошао да ми помогнеш, боље се врати у ту твоју средину одакле си, па ви лижите сладоледе после вађења докле хоћете, а нас оставите на миру. Колико вас је Бога ти, не могу од вас ни у пошту, ни у превоз, сад ни код зубара...
Ја: Не знам зашто сте нервозни, али ево, ја примитивац имам једну песму из моје средине да вас орасположим:
Ми имамо аква парк,
аква парк,
аква парк,
ми имамо аква парк
и зоо врт!
Ostatak "Riblje čorbe"
Cви они који на бини стоје иза Борисава Ђорђевића, познатијег ширим народним масама као велики, недостижни, ултрасрбин, Бора Чорба. За већину оних који се изјашњавају као обожаваоци "Рибље чорбе" потпуно непознати, мистериозни и, на крају крајева, небитни људи, јер свако може да лупа у гитару али да пева као Бора - никад. Музичари који су дали немерљив допринос музици бенда, готово једнак као и поменути фронтмен, а који за то нису добили никакав кредит. Такође, музичари који су свој таленат и умеће ставили у службу човека који је њихов хард рок бенд годинама посељачивао и на крају га претворио у облик који има данас, када је просто срамота изговорити да "Рибља чорба" и хард рок имају нешто заједничко. Најзад, музичари који су свесни да је њихово време одавно прошло и да више немају енергије да нешто промене. Уосталом, и једини разлог зашто и даље стоје иза Боре Чорбе.
Мирослав Миша Алексић - Басиста, оснивач бенда. Рођен и одрастао у центру Београда, имао приступ страним рокенрол плочама када Југославија није знала шта је грамофон. Седамдесетих провео неко време у Америци, присуствовао концерту "Лед Цепелина". По повратку у земљу, обогаћен искуствима, основао хард рок бенд "Ес-о-ес" (који ће, након што им се Ђорђевић придружи, променити име у, шта друго, "Рибља чорба").
Мирослав Вицко Милатовић - Бубњар, један од оснивача, поред Алексића. Јако млад, вођен звуком "Блек сабата", започео каријеру у хеви метал бенду "Борн" а након распада се прикључио Алексићу. Једини који је покушавао донекле да испољи свој таленат пројектима са стране, али су сви прошли незапажено, у сенци матичног бенда.
Видоја Џинџер Божиновић - Гитариста, бенду се прикључио након што је Бајага, свестан да ће целог живота ћутати и свирати акорде онако како му Бора нареди, напустио бенд. Рођени брат великог Зорана Божиновића из прогресивне "Поп машине". Свирао у хард рок супер групи, "Рок машина" и "Дах"-у. Човек који вероватно ни данас не верује шта свира и шта га је снашло.
Никола Зорић - Клавијатуриста, једини у бенду музички образован, није ни био рођен када је бенд основан. Човек који се, након последњег великог концерта "Рибље чорбе" у Арени 2013, још увек пита шта ради са својим животом. Њега и његов соло бенд, са којим је наступао као предгрупа, публика је извиждала и негодовањем отерала са бине, јер га нико није препознао.
Да, ово су људи који свирају "пао сам у севдах ко шљива у говно", "празилук ми из дупета вири", "зашто увек курцу свирам" и још сијасет других "хард рок" песама и који би, да су могли да виде шта ће данас настати од њих, извршили харакири још '85.
Dobrodošli u Tri pizde materine
Natpis koji vas može dočekati kad ulazite u neko manje mesto.
Meštani su zapostavljeni i usamljeni. Sve vlade su oguglale na njihove apele da se izgradi put, da se popravi krov na školi, da se uvede bilo kakva autobuska linija. Apele redovno potpisuje šaka ljudi kojima je prosečna starost pozamašna. Država oseća da će i to da utihne i ima sad preča posla.
Pre nekih tridesetak godina, postojalo je sve : škola je bila tesna, seoska prodavnica snabdevena, dva puta nedeljno je dolazio i doktor u ambulantu, bila je jedna fabrika, malo dalje još nekoliko.
Država je tu malu fabriku odavno stavila u nekakvu „privatizaciju“, a iz one dve obližnje „radnici“ uredno istrčavaju da put ili prugu kad god prođe više od pola godine poslednjeg „obećanja“ u vezi isplate „preostalih zarada“.
Bavili bi se oni seoskim turizmom kad bi turisti bili ptice pa da dolete same; sadili bi oni nešto na svojim imanjima kad bi postojala stabilna „agrarna politika“; gajili bi stoku kad bi imali sa čim da je hrane....tako oni kažu.
Mi tu vest čujemo i zaboravimo.
Doviđenja Tri pizde materine.
Projekat - Dete
Дете није дете, играчка за стрине и тете, рекао је једном чика-Ршум. Е па, мало морген, бркати песниче. На који начин ћете, молићу лепо, другачије да остварите себе и своје никад испуњене жеље, ако не кроз - дете? (Ако изузмемо карму, дакако. - прим. аут.) Како да се надокнади образовање и култура? Како да се буде успешан?
Пројекат-дете је дакле изванредна прилика да се креира сопствена екстензија, потомак изверзиран за све могуће и немогуће вештине и знања и одгаји мали геније, прави плави зец, љуби га мајка, те компензује све што је мами и тати фалило у животу.
Као и сваки пројекат, захтева одређене фазе.
Прво - испланирати зачеће. Плутон мора бити у Девици, а кукови подигнути под углом од 15 степени ка север-североистоку уз нормалан pH и фреквенцију пенетрације до 5 херца.
У трудноћи пуштати искључиво Шостаковича дању и Сибелијуса ноћу радним данима, а викендом Хачатуријанову сонату за флауту и оркестар. Мазати трбух уљем од парагвајске артичоке, а пре и после јела треба латински читати, немој да те на то опомиње мати.
Одмах по рођењу даривати бебу гуменим Мендељејевим системом у боји и логаритмаром. Пред спавање пуштати CD са енглеским језиком парним, а са руским непарним данима.
А игра? Ту су судоку и енигматика за школарце. Евентуално Zuma 3 Math Bugger (торент је zuma3math-lobotomy.torrent), ако буде времена.
У школу се уписује у циљано елитно одељење, код учитељице која је двоструки добитник локалне академске награде Алемпије Пишчевић Уча. Члан градске и приградске библиотеке.
Дружење је дозвољено искључиво са старијом децом, али да им је просек оцена бар 4,85 и да имају макар треће место на окружном такмичењу из матерњег језика и/или математике.
Седмични распоред се зна: солфеђо и шпански понедељком, средом и петком, цртање и калиграфија уторком и четвртком, ритмичка гимнастика и разиграна математика викендом. Дражесно!
- Шери, дођи да тета-Маји изрецитујеш ону песмицу.
- Уи, маман. Хоћете ли Пушкина или Мајаковског?
- У ствари, немамо времена сад, журиш на балет, а после те тата води на француски. Хајде нешто на брзину онда. Дај нам број пи на двадесет децимала, али брзо!
- 3,14159 26535 89793 238... 4... овај...
- Хајде, хајде, немој да црвеним сад, учили смо јуче цело преподне.
- Ма нема везе, Гоцо, ја не знам ни на две. Душо, узми чоколаду, за успут.
- Но, но, но... Мајо, не једе она слатко, знаш како је шећер штетан. Него, шта би?
- Маман, жао ми је, не могу да се сетим.
- Ништа од Музеја науке у уторак и заборави на 3D атлас мезозоика за рођендан! Хајде, крећи.
- Уи, маман. Оревуар.
- Него, како твој мали, јеси га уписала на виолину?
- Нисам, хоће фудбал и бог, каже смара га цигулигу по жицама.
- Ееех, па добро, шта ћеш, не могу сви бити талентовани.
Program inkluzije
Укључивање смарача у виду шунтавог буразера из Немачке, кумовог напаљеног клинца или сличног ментално изазваног лика у сопствено друштво. Не би ти сам то никад предузео, али те економскo-финансијски разлози притискају, а и маторци исто, па мораш. Последице су трајне и негативно утичу на твој имиџ међ’ ортацима.
- Е, маторци у селу, хоћеш до нас мало? Да пикамо Фифу, а имамо и неку дедину клеку, собаљује грм.
- Па, хајде, али морао бих да поведем и Симета.
- Оног твог рођака што си доводио пре? Што ми је сестре нудио китом? И појео кевин нов балзам за испуцале капке?
- Аха... Јебига, опет ми запао програм инклузије. Вучем га ко букагије цео викенд.
- Ај чујемо се онда кад те помилују.
- Стани секунд само...
- Ччшшш.. Матори, губи ми се сигнал
Ripovanje
"Narezivanje" suza i žalopojki raznih plačipički po kojekakvim sajtovima dok se sveže preminula vip persona još nije o'ladila.
Vest1: Umro neki pevač, bio crn pa beo, šatro voleo decu.
Komentara: bezbroj +1
235: R.I.P.
456: R.I.P. Svet propada bez njega :(.
537282: R.I.P. Skrhana sam od bola. Bolje da je mene milostivi bog uzeo.
6486381729: R.I.P. Toliko sam ga voleo da bih pu poverio svog šestogodišnjeg dečaka na čuvanje.
Vest2: Čuveni glumac se zakucao u banderu i poginuo na mestu. Vozio 264 km/h.
Komentara: Beskonačno +1
536: R.I.P. Ko postavi banderu tu :((((?
3882: R.I.P. Danas je svet izgubio najvećeg čoveka. Zapitajte se da li će sutra sijati sunce?
281819110: R.I.P. Poznavao sam ga. Bio je car. Neka ga anđeli čuvaju.
267189183010: R.I.P. Dop mu ništa nije mogao, bio je najjači. Mislim da je kriv automehaničar, sigurno nije dobro naštelovao kočnice.
Vest3: Nepokretni Rom umro od gladi u baraci na periferiji Negotina. Živeo sam. Komšije ga našle posle 20 dana u fazi raspadanja.
Komentara 1.
1. LOL, nepokretni uvek teško pobegnu smrti.
Ljudi koji razgovaraju sa govornim automatima
Dobroćudni i otvoreni prema svima. Svjesni svojih, ali i ograničenja drugih. Pa zaboga, tu smo da se pomažemo, zar ne?
Automat je stvoren da nam služi, stoga nema razloga da ga ignorišemo. Samo se treba spustiti na njegov nivo jer umije da bude baš blesav ponekad.
- Pripremite se za ulazak u kružni tok koji je udaljen 300m. Izađite na drugi izlaz.
- Vidi li ko kružni?
- Ja ne.
- Ni ja.
- Pripremite se za ulazak u kružni tok koji je udaljen 100m. Izađite na drugi izlaz.
- Đe ti je kružni, milu ti majku. Nema kružnog!
- Izađite na drugi izlaz.
- Đe da izađem? U livadu?
- Preračunavam. Polukružno se okrenite tamo gdje je to moguće.
- O da ti jebem sve, đe da se okrećem na punoj!
- Polukružno se okrenite tamo gdje je to moguće.
- U livadu? Evo, skrećem!
TRAS!
- Jesi li srećna sad?
- Stigli ste na odredište.
Frižider
Човеков најбољи пријатељ. Увек је ту, близу. Лагано се његов звук простире ваздухом, треперењем изазива, мами на тај слатки ноћни грех... Ех мој Ободине. Тако си ти мог тату када је био мали терао да из тебе украде млеко, сада и мене зовеш умилим звуком твог 35-огодишњег мотора. Крао сам млеко, касније сам у теби проналазио оне најслађе остатке од филова за торте, крили су их од мене. Па онда прве шницле без хлеба, онако хладне и сочне, накапане мало соком од вишања из горње преграде.
А није само унутрашњост твоја мамила, већ и спољашњост. лепио сам по теби Бетмена и Нинџа Корњаче, знам да ти се свидело, јер све си више и више милозвучнији, а тако ипак миран и тих, не као твоја ортакиња веш машина која жели ван купатила, па смо је зашрафили анкерима за патос. И тај касетофон филипсов на теби са којег сам слушао, као петогодишњак, један од првих Цециних албума, још се сећам: ИЗЛАЗИМ ИЗ ТВОГА СТАНА УПЛАКАНА УПЛАКАНА, и помишњам да ти, Ободине, никад нећеш изаћи из мога стана...
Волим те.
Да си ми жив и здрав још толико!
Matematika u osnovnoj
Odličan pokazatelj društvenih promena.
Zadatak u trećem razredu osnovne:
1990: Ako je Joca dobio 100 Dinara, i da Peri 1/5 toga, koliko mu je ostalo?
1995: Ako je Joca dobio 100 Dinara, i da Peri 20% toga, koliko mu je ostalo?
2000: Ako je Joca dobio 100 Dinara, i da Peri 20, koliko mu je ostalo?
2005: Ako je Joca dobio 100 Dinara, i dao Peri 20, ostalo mu je 80. U datoj rečenici podvuci broj "osamdeset"
2010: Ako je Joca dobio 100 Dinara, i dao Peri 20, opišite osećanja koja su se razvila u Joci prilikom nesebične podele svega što on ima sa Perom, kao i Perine suze kada je video taj veliki Jocin gest.
Starija (neuspela) deca
Odgajanje mladunaca – najobimniji i najiscrpniji sport kog čovek može da se lati. Pa ipak, i ta strmina ima odmorište – prvenac. U roditeljstvu, prvo čedo ti dodje ono što bi se u kompjuterskoj igri zvalo „skirmish“ ili „playground“; a i ne pristupa mu se mnogo drugačije.
Kao što se prvi mačići (i palačinke) u vodu bacaju, tako smo i mi prvonikli ponosi naših roditelja zgodno poslužili da se isprobaju batine (pa po pristignuću sledećeg deteta bace u zaborav), da se leče kompleksi (sviraj harmoniku, treniraj karate, javljaj se komšijama, idi na fakultet), i da se natenaaane usavršavaju roditeljske sposobnosti uopšte. Ali i pored toga, više nam naša mladja i od nas uspelija slika duguje zahvalnost, nego što nam roditelji duguju izvinjenje. Mi li da vam tabamo staze, pizda vam materina balava!
Legenda:
Sima (A) - prvi sin (a jel’ da da je ime za šupka...?)
Neba (B) - mladji mu brat
A.1. Privodim ja (17) 7 godina stariju ribu, pucam od ponosa. Moj prvi put. Nisam lagao za godine, ali je nisam ni pripremio na to da moja majka gleda na mene kao da još uvek imam 12. 04:00h, budi se keva, provaljuje u sobu, riba se pokriva preko glave, u zemlju da propadne, ja nalazim bokserice, pokušavam za početak da izvedem kevu iz sobe, ona poseže za pokrivačem, potpuno sluđena, da vidi ko „spava kod mene“. Čitava scena traje 15 minuta, jastuk i erekcija dva ovna na brvnu, ribin identitet ostaje tajna, keva gleda u prazno mesec dana.
B.1. Skype video call.
Ja: Ćao kevo, šta ima kod kuće?
Keva: Evo, stigla s’ posla, ćale na putu, a Neba (16) ima gore neka posla sa Zoranom...Hehe...
*kroz po metra tavanice čuje se Zorana, urla na bosanskom, bas ritam, dal’ od muzike dal’ od Zorane, plafon se ljušti, keva provlači prste kroz kosu, stresa malter*
A.2. Vraćam se sa splava (18), kako ulazim u hodnik bacam peglu na tri strane sveta. Bude se keva i ćale i zatiču me kako ribam zogerom sopstveni master-piece. Keva plače 2 dana, ćale ne priča sa mnom 6 meseci.
B.2. Stiže Neba (17) sa moto susreta, odlazi na sprat, baca peglu kroz prozor svoje sobe (daleko klonja, jbg...). Ustaje u 14h.
Keva: Mislim da bismo trebali da porazgovaramo o nečemu.
Neba: Daaj, zajebi bre, svaki put nešto da se pravdam, muka mi je više... Idem negde, ne znam kad ću doći.
*keva riba prilaz garaži*
*ćale ne zna da se išta dogodilo, keva dočekuje Nebu u 23h sa gibanicom*
A.3. Saopštavam (19) roditeljima da planiram da radim, uštedim i kupim polovan auto. Slede tzv. dobronamerni saveti. Presuda: GSP, doživotna.
B.3. Neba (18) u petak doćeruje zver na dva točka od 550 kubika i 1800 eura. Pare pozajmljene, odakle da se vrate nema. Keva i ćale psuju i kunu. U ponedeljak keva zove ostale članove moto kluba na pitu i pivo da časti, ćale zavlači ruku u zadnji džep i insistira da se samo najbolje ulje kupuje.
A.4. Keva se vraća sa roditeljskog.
Keva: Simo (19), kaže razredna da imaš dva neopravdana u ovom tromesečju... Sve ostalo je *hm* kol’ko tol’ko u redu, ali naišla sam i na profesoricu francuskog, kaže da se ne trudiš kao nekada. Nije pitanje ocene, kako stvari stoje proći ćeš 5.00, ali zar da traćiš potencijal...? I svi ostali profesori misle da možeš više, ja ne znam šta se sa tobom dešava u poslednje vreme. Trebaće ti Simo, za fakultet, što više sada naučiš, manje ćeš na fakultetu!
*divan traje jedno martovsko popodne (već pomeren sat), nastavlja se na rate do prijemnog*
B.4. Keva se vraća sa roditeljskog.
Keva: Nebo (17), imaš 4 jedinice.
Neba: Ma nije, prof. deljanja samo devojčicama daje pozitivne, iz tucanja kamena me prof. ne voli, iz utovaranja džakova sam radio kontrolni bolestan, sećaš se, a srpski, pa koi mi to kurac treba u životu!
Keva: Pa dobro, ali u slučaju da se predomisliš za fakultet...
Neba: Jeste, da se predomislim! Život da mi prođe tamo, hoću da radim pošteno, da učim zanat (koji?), da se osamostalim, da budem čovek!
Keva: Pa i to što kažeš...jeste Simo, šta bleneš, Neba je uvek bio onaj vredniji po kući! Tebe smo uvek puštali „jao, pusti Simu, mora da vežba harfu, jao pusti Simu mora da uči za takmičenje iz Starogrčkog...“. Nego, Nebo sine, kaži majci, kako je Zorana?
*Svaka veza izmedju aktera interpretiranih događaja i stvarnih ličnosti je sve samo ne slučajna, i ni jedan događaj nije fiktivan. Mnoge životinje su povređene prilikom nastajanja definicije (e, za to pitajte Zoranu!)
Akteri reklama za smoki, čokoladice i tako neke tinejdž grickalice
Izuzetno pažljivo, po za sada nepoznatim standardima, birana grupa tinejdžera koja bi trebalo da predstavi kako izgleda život jednog prosečnog srpskog klinca, kao i njegovu radost kada se sretne sa dotičnim proizvodom. Međutim.
Ni traga od toga. Reklame su kopirane direkt iz Amerike, ne same lokacije, jer nisu snimane na Menhetnu ili u srcu Londona, nego su stvarno snimane kod nas, ali tu sve što je realno prestaje, a pojavljuju se čudno čupavi klinci obučeni u neke dukseve na kružiće i razne gluposti, gomila skejtera iako klinca na skejtu nisam vid’o cirka deset godina, Džastinbiberoliki klinci sa istom onom devojačkom frizurom i plačipičkastom facom, kakvi ne bi opstali ni trideset sekundi u prosečnom odeljenju sedmog razreda u našoj zemlji i na kraju je sve to začinjenom nekim malim crnčićem, koji ne vozi skejt, ali ga uvek zagrli neka klinkica koje sve, uzgred budi rečeno, izgledaju potpuno normalno, osim što ih nalaze sa nekim najnevinijim seks-ću-imati-samo-sa-drugaricom-i-to-u-četrdesetoj facama.
Naravno, ovaj tip reklama ne bi bio potpun bez nekog tehničkog dostignuća koje je trenutno u trendu i njime se slikaju, uvek perfektno, ludo, flafičasto namešteni kada onaj koji slika i deluje totalno gej, škljocne.
Smoki je smoki i ješću ga kakva god da je reklama, jer zakiva kol’ko je dobar, a vi što pravite čokoladice potrudite se da te čokoladice budu malo ukusnije i uložite kintu na tu stranu, a ne na ove baršunaste reklame o nekoj nepostojećoj generaciji Emo-gej klinaca u Srbiji jer kao i kod piva, ako vam je proizvod sranje džaba vam reklama.
Blago našminkana, odmorna klinka se kao budi u krevetu. Na zidu je par postera, Džastin Biber naravno, tu je neki maneken koji je dig’o jednu ruku, stavio je onako iza glave na teme i flešuje nadrkano svojim obrijanim pazuhom. Tu je i Nole na zidu. Urla. Opet je jeb’o Nadala.
Na stolu je lap top, fejzbuk upaljen naravno. Počinje pesma „Mladiću moj“, ali neka malo izmenjena verzija. Ona ustaje, pogleda u ekran i vidi da ima poruku od Džastinbiberolikog klinca sa slikom na kojoj namiguje. „Leti, leti leti SMOKI“. Fora slogana je kao u tome što je leto, pa kao leti i to. Pravi začuđenu facu i u tom trenutku soba se malo zamrači. Dotrčava do prozora i vidi nešto ogromno kako leti. Hvata neki tač-skrin telefon i izleće napolje gde je onaj klinac sa fejza već čeka, znajući da će da izađe i kreću da trče za neidentifikovanim letećim objektom. Pored njih proleću dva mnogo kul klinca na skejtovima, duge kose, uredno sređene kod Mikija Panjkovića i rade neke forice koje u Americi rade već u predškolskom. Trče dalje, kada se pojavljuje mali crnja, al’ ne neki onaj normalni niger crnja, već neka kokos verzija, skoro beo, vilenjačkog izgleda, obučen šljampavo. Pozdravljaju se sa njim, onako crnački sa nekim kao pokretima glupim i tu dotrčava još jedna drugarica ista kao i ova s početka, al’ ima kosu druge boje. Kreću svi zajedno da trče.
Sada tu trči pedeset nekih takvih klinaca. Prate senku i gledaju gore. Neki klnci voze rolere, jedan je na trotinetu, a tu je i onaj emo-gej klinac, slika ih sa tabletom, proleće neki klinac na skuteru, ima šal koji se viori i vozi neku klinku istu k’o one dve samo ima majicu druge neke boje. Proleću pored babe i dede koji sede na klupi i rasteruju im golubove koje su ’ranili i onda ih oni gledaju nekim prvo blago prekornim pogledom, pa se ipak nasmeju. Na mlađima svet ostaje.
Odjednom leteći objekat staje. Kamera se lagano podiže i tu shvatamo da to leti ogromna kesa smokija. Čuje se karakteristični zvuk otvaranja kesice, smoki počinje da leti na sve strane. Niotkuda se pojavljuje neki DJ koji je izgleda na leđima vukao svu tu opremu, svi počinju da igraju uz neki dens-haus u pokušaju izmešan sa „Mladiću moj“ (nije pesma o Ratku Mladiću prim.aut.), glavni akteri đuskaju do jaja, posebno crnja. Čak i baba i deda kojima su rasterali golubove igraju u stilu šezdesetih. Čuje se hrskanje smokija.
Smoki, ne da ti d’odrasteš.
Strvojeb
Seksualni predator. Bezkompromisni jebač koji bi i strvinu opleo. Staro, mlado, bolesno il' zdravo, nijedno živo biće nije bezbedno od njegove salagije. Skače na ulične znakove, bandere, napisane pičke na tarabi. Napada sve što se miče, muče ili bleji... Poželjan za izbegavanje kad je pijan, jer mu tad i onako jadni kriterijumi sasvim nestaju i tad bi i sebi utero samo da može. Životni moto mu je ''svugde mu je bolje nego u gaćama''
-Brate sinoć sam cugao sa Šajom i Pajom u onoj novoj diskoteci kod okretnice.
-Bilo dobro?
-Ma bilo dok nije došao tvoj jebeni rođak, onaj strvojeb Kiza.
-Auu, jel naradio nešto?
-Ma u sekundi se razbežala sva pičetina i ostali sve muški i konobari.
-A on? Jel ždero?
-Jok, sipo ko u bunar. Kod osmog piva se i flafičasti evakuisali, a onda je počeo da češka muda i onako krvavim očima da gleda u mene...
-Ne seri?
-Majkemi, usro sam se živ. Pa pola puta do kuće sam mu usput. I šta ću, ja kao idem do kenjare, pa kroz prozorče tutanj kući.
-A Šaja i Paja?
-Nem pojma brate, nisu dostupni ceo dan...
Pišanje
Fiziološki vid protesta prema problemima današnjice.
-Pišam vam se na reformu!
-Pišam vam se na taktiku!
-Pišam ti se na glavu (šta još neću raditi za sto evra, a maštala sam da ću postati balerina...)!
Čabar
Легендарни предмет у који је свака особа, било то свесно или не, барем једном у животу прднула.
Я
Много корисно слово. Пример штедње кад треба да напишеш ''ја''.
Уместо два, пишеш једно слово. Нису Руси наивни.
- Еј, ти, дебели!
- Ко? Я?
---------------
- Ко је прднуо?
- Нисам Я!
---------------
- Сине, шта ћеш за доручак?
- Може ЯЯ, мама?
- А за у школу?
- Може Ябука.
---------------
- Оћемо да распичимо партију таблића?
- Боље Ямб.
Danas svi znaju engleski
Оно што студент енглеског језика и књижевности чује најмање 1789 пута у току студија, у разговору са дежурним мудросерима који су сви тако перспективни и успели у животу, па дају себи за право да те омаловажавају зато што се бавиш енглеским језиком, јер, јелте, данас га сви знају, а како и не би, кад постоје школе где се исти учи турбо-брзим темпом за 20 дана.
- Ујнин, шта си уписао?
- Енглески језик и књижевност.
- Ауууу... Па, шта ће ти то? Данас сви знају енглески! :прави фацу као да сажаљева:
- Није тачно да сви знају, то под један.
- Како није? Ево, моја Марија савршено зна енглески. Причала летос са Енглезима! Зато је узела италијански као страни језик у Угоститељској.
- Благо њој. Колико наплаћује часове?
- Е, немој да си сад безобразан. Само ти кажем да неће да ти се исплати, јер данас сви то знају.
- Људи мисле да знају и српски, па се српски опет 12 година учи у школи. А ни српски не знају, 90% популације је функционално неписмено. Кад не знаш матерњи, не можеш ни страни ништа боље да знаш. Друго, нико се није научен родио. Треба неко стручан да учи људе, неће сигурно твоја ћерка са Угоститељском да објашњава некоме субјунктив. Треће, ни ја након студија нећу да знам енглески, бићу само оспособљен да почнем да га учим како треба и тај процес ће трајати док не умрем, а камоли неки полуприучени пајван са курсом из Британице.
- Добро, ујнин, немој се љутиш... Али ипак боље да си узео Шпански.
Alelujčina
Augmentativ crkvenog blagoslova, koji sveštenici koriste umesto svetovnog " Taj rad! " .
- Brate Arsenije, znaš da sam juče kompletnu liturgiju odradio iz pogrešne knjige, jer sam ovu zaboravio, a na kraju nikad veće donacije?
- Alelujčina, brate Makarije, A LE LUJ ČI NA!
Opet će nas bombardovati
Овај сетни закључак пун немоћи првобитно се пробио захваљујући Екрему и његовим хитовима, као прост ЈоТубашки коментар који је освојио срца свих оних којима није прво пало на памет да испод тога напишу "Србија до Токија", "Најбољи је/цар/краљ" или неку трећу умотворину.
Данас се користи приликом мање-више шаљивог давања на значају разноразним идиотлуцима који се са ових простора или дијаспоре медијски пласирају у саму дијаспору и бели свет уопште, а чија глупост може бити, у недостатку других разлога за прцање у мозак, ничим изазвана препрека на путу Србије ка европским интеграцијама. И горе.
"Прескурдицију, односно предосећање будућих догађаја заиста нисам имала..."
-Опет ће нас бомбардовати...
(негде у Бриселу)
-S dovolením, gospon Jerymič, al' iyebi ga, niste iyoš uwek rečžili status Iyelene Asanowitz, tačniye Misz "Dana Karanfila" v Wraniyu. Wiše sretiye drugi put.
-Али чика Фи... хоћу рећи господине Филе, зар не мислите да је то већ превелико залажење у детаље?
-S dovolením, gospon Jerymič, al' ane widels'te vi ono čhudo vo imja oca? Da ne zalazim v izvesznu mladiyu damu i problem "sedm Yegerov"?
-АЛИ ОНА ЈЕ ИЗ БОС...
-Wiše sretiye drugi put, gospon Jerymič!