Kada piplmetar kaže: "Pipla bez". Kada kamerman kaže: "A mogao sam da pišem pesme" i krene da se besi, opet. Kada predajnik televizije baca signal do kraja odgovarajućeg atara. Kada producent, hm, pa dobro, kad nema producenta. I kada pored svega navedenog oni ne vide razlog da odustanu, razlog da obore kralja. Ko su oni? Naši junaci su svojevrsni šerpasi, spremni da se iz nedelje u nedelju penju na ovu planinu besmisla, najčešće u sastavu: voditelj (i sam nosilac zahvalnice za učešće na Šahijadi u Trogiru) i velemajstor opskrbljen magnetnim figurama (za tablom).
Voditelj: Dobro veče dragi gledaoci i dobrodošli u još jedno izdanje emisije :"Prvo Skoči Pa Reci Top". Sa Vama su kao i obično šahovski velemajstor Milivoje Kerkez i moja malenkost Jordan Hadžimarković. Večeras će naš Milivoje analizirati duel koji su 1973. godine odigrali Rangorat Bramakrišna i Sergej Sergejevič Boršč u okviru manifestacije "Dani Božura" u Pertu. Velemajstor: Dobro veče, ili što bi mi šahisti rekli "Kad imaš figuru viška, svaka je kraljica žiška". Voditelj: Hahaha Milivoje, duhovito kao i uvek. Velemajstor: Dobro, dosta smo se šalili, da krenemo sa analizom ove predivne partije. Sve me žmarci podilaze od uzbuđenja. Tako tipično za Boršča, bele kugle, igru počinje građenjem takozvanog "Pojasa Nevinosti" štiteći kraljicu lovcem i topom na g6 i g8. Bramakrišnin odgovor bio je takođe očekivan, koristeći čuveni napad Levi-Vilander pokušava da ce probije skakačem, putanjom C5 E3 C6 E5 H5 A4 C2 D4 D5 ali biva odbijen. I kada se očekivalo da Boršč odigra.. Voditelj: Pretpostavljam "Temišvarski hazard"? Velemajstor: Upravo, on apsolutno neočekivano odigrava "Hačaturijanov bajpas" i stvara disbalans vodenih i vatrenih figura. Dalje..
Zvrrrrrrrrr...
Voditelj: Izgleda da imamo nekog gledaoca na vezi :začuđenost uzrokovana prvenstveno saznanjem o posedovanju telefona a zatim i pozivom gledaoca: Izvolite, biće nam drago da čujemo ako imate neko pitanje u vezi ove partije, ili šaha uopšte? Gledalac: Iam jedno pitanje za gosn. Majstora, tog ćoravog tu, recte mi kako se zove ono kad zamene mesta top i lovac? Velemajstor: Pod jedan gosn. Velemajstor, a mesta menjaju top i kralj a ne top i lovac, i to se zove rokada, no.. Gledalac: MOJ TI KURAC KINDERLADA, hahahahahahaha, al sam ti ga šukno, ahahahahaha, šah-mat profesore, šah-mat! Haha... Voditelj: Izvinte zbog ovoga. Gosn. velemajstore možete nastaviti.
Rečenica koja odvaja "obrazovanog" i "čuvenijeg" narodnjaka od ostale "neobrazovane mase" narodnjaka. Svaki narodnjak koji misli da je dao umetnosti nešto veliko ima na ovaj način da se proserava sa pratećim bendom.
Mlada zvezda Granda, ispala u trećem krugu (jer je direktni konkurent imao sms podršku privrednog giganta iz Gornjobelobočkog okruga) svoju stečenu slavu koristi tako što, na svadbi Nevene Krstović i Jovana Mirkovića pod šatorom u selu Krševica, ovako komunicira s bendom:
"Grgi, ajde jedan G-mol..."
(Grgi tipne jednu dirku, al ipak sačeka šta će ovaj da se razdere, jer pojma nema šta mu je palo na pamet, nit zna gde je taj mol)
MZG: "Dao, sam joj džak papriku...(Grgi sad shvata i počinje da gusla, MZG klimne glavom i nastavi)...jer nemadoh ništa drugoooooooo..."
Time se MZG distancirao od ostalih i postao je umetnik.
Čuda od dece.Ni multipraktik koji vrši čak 25 operacija, ne može da im parira. Oni blistaju na studijama , pucaju 10-ke na sve strane , i to , ključna reč "u roku" , a pritom , ta ista deca zarađuju sama za život , ne čekaju milostinju roditelja , kao pojedinci. Za njih su kućni poslovi svakodnevica.... oni kuvaju,peru,čiste,peglaju...oni su mašine.Njihova soba odiše svežinom poljskog cveća sa finesama lavande , gde zidovi samo što nisu , nekim čudom , počeli da žubore , a vesele ptičice melodično zacvrkutale na lusteru , ni nalik nečijem smetlištu , gde je prašina uzorpirala i izvršila agresiju nad kevinim nameštajem.Treba napomenuti razne pohvale i priznanja sa raznih kurseva ,seminara , pohvalnice za položene razrede sa svim peticama(I-VIII) , vukove diplome i mnogo što šta.No i keva nije mogla sve da popamti , ovo joj je bilo isuviše dovoljno da shvati kakvog idiota i neradnika ima kod kuće , "koji čeka da mu sve padne s' neba"!
Turetov sindrom je, u pičku materinu, nasledni neuropsihotični poremeđaj, moga kurca, koji se uglavnom javlja kod, jebeno retardirane, dece, jebem im familiju nenormalnu, i najčešće se ispoljava kroz tikove, nabijem ih na kurac, kako fizičke, tako i psihičke, koji su najčešće praćeni i, jebem im kevu mrtvu po sred međunožnog ostatka, vokalnim tikovima. Ime je dobio po, jebenom slepčini, francuskom, jebem im mamu brkatu, neurologu Džordžu Albertu Edvardu Brutusu Žilu de la Turetu, nabijem ih na kurac sve, koliko god da ih ima.
Klasa humanoidnih beskičmenjaka koja koegzistira u debelom crevu autoritativne osobe. Postoji od kako postoji i autoritet nad čijim bićem parazitira. Razni su nazivi za poltrone - ulizica, dupelizac, uvlaka, uvlakuša i svi oni deskriptivno objašnjavaju tesnu vezu između usnog otvora parazita i završnog dela digestivnog trakta domaćina. U obrazovnim centrima živi posebna klasa poltrona - čepulje čija se efikasnost može dodatno opisati gradacijom (čepuljetina) a ukazuje na stepen rastegnutosti (raščepljenja) rektusa domaćina. Poltroni su, obično, mediokritetnih kvaliteta i rudimentirane ličnosti koja, vremenom, potpuno iščezava da bi na njeno mesto došao samo veliki, isplaženi kez i teleći pogled. Sudbina poltrona, u mnogome, zavisi od stanja organizma domaćina te, premda često završe na deponiji ljudske sudbine, povremeno mogu i profitirati od ulizivanja. Na pozicijama su osvetoljubivi, sveteći se za sve godine života provedenog u toplini međ' miomirisima debelog creva.
Sigurno da osnovu svakog stadiona čine južna tribina, severna tribina, istočna tribina: PANTELA, zapadna tribina: SAGAPO pa opet istočna: PANTELA pa zapadna: SAGAPO itd. a Pantelu obuzme neka mnogo lepa emocija.
Bilo je tu lepih zdanja tokom karijere za vreme koje sam sigurno ispiso neke od najlepših fudbalskih stranica za fudbalske udžbenike. Tipa na Karaiskakiju protiv Atromitosa kod trećeg gola prolazim jednog, drugog, trećeg uradim piruetom takođe i biciklicom i fazon zastanem koju sekundu namestim čapu da skapira auditorijum šta sam uradio prođem još jednog metodom lako i između mene i gola samo goša, fatam je punom planski pravo u prečku - lopta se vraća primam na grudi naš koji prijem tutkalo i razantnim udarcem u donji levi matiram, brzo trčim do korner zastavice tu me čeka Stankela i krenemo da đuskamo skromna jedna zabavica povodom evrogola kad dotrčava Žigara kao i on da đuska s nama i počo peva: To, idemo, trpaj - samba deđande tana nana na na na a ja i Stankela gledamo kadar nevera. Kažem mu ja: Dečkić, aj odeš poigraš se s rečima metodom ukrštanja, imaš Super Skandi na klupi, slučajno pono. A sutradan sam se u različitim novinskim stupcima obreo u vidu subjekta između prideva magični i glagola prekaljeno matiro. Imam tu neku svesku Pigna Nature i u nju lepim te tekstualne poslastice. Ljubac ko Rusija!
Lepo jedno mesto iz vremena vrste prošlo tipa : ja sam išao, ti si išao, išli smo,... Sigurno da ta neka oš Dragica Pravica VIII2 plava smena "Pantela Pantela kapiten na osma dva" budi neke lepe memorije.
Nači koje sam šale radio tipa onih što ti izazovu salvu smeha. Fazon na fizičkom kaže profa: Panteliću donesi loptu za fudbal! a ja donesem rukometnu a vrsta koma! il na geosu pita učiteljica: jel zna neko gde se nalazi Portugal? a ja cibanišem sledeći lajn: na četvrtom mestu tri boda manje od Slovačke a Stankela kroz komu: to, to jebem ih usta šatirana pa na muzičkom: jel zna neko himnu Srbije e to Pantela mnogo lepo otpevo bez šale to nam mnogo znači ta himna da znamo svoje korenje!!! E a zipaj ovo pita srpkinja: Panteliću oćeš jednu čitanku? a ja: vidi je ova, pa i da ti kažem u koji ću ti ugao šutiram bićeš matirana, kučko! I tako bilo je tu još takoreći fora no piše Pantela s mobilnog a ode mu baterija tipa litijum-jonska. Ljub!
Lepa jedna manifestacija iz kategorije slobodnog vremena. Popiješ koju čašicu alkoholnog pića sačinjenog od kvaliteta i sigurno da možeš da izzavršavaš neku bičarku tipa Maja Mandžuka.
E a slušaj ovu priču, kacam igro za Hertha BSC Berlin i na tekmi protiv Koblenca tu ti ja izpostizo dva komada i sad posle drugog komada kaže goša: A u kurac! a ja mu kažem: nemo se brineš biće i repete! brzo otrčim do Stankele zagrlim ga i kažem mu šta sam reko goši, a on koma! Divi me što pišem latinicom, oprosti oče! I sad odemo mi to veče u neki bićklu alternativne priče da zabodemo skićvi dva. A unutra ekipa haos, sirotinja neka naš koji bljak. Ribe fazon nose Starke i džempere od sirogojna. To ti onaj tip ljudi što kad uđe u radnju kupuje hleb kolorita polubeli. I ja se tu nešto milovo po trbušnjaku kad prilazi mi neka bicuri sa spikom: Al bi ga blajvala! i ja tu upotrebim dativ u vidu pitanja kome? čemu? a ona: Panteli! Al iskuliro Pantela dankešn-bitešn. Zajebi ti to da izdobijam neku polnu i ništa manje veneričnu bolest. Sportski pozdrav!
Sigurno nešto što oćeš da ti kaže vrh ortak, tipa fazon ko meni Stankela, kati s leđa prilazi riba vrste dobra.
E a pazi ovu fabulu, igro ja za Lausanne-Sports (also referred to as LS) is a Swiss sports club based in Lausanne, Switzerland i tu ja dam het-trik na utakmici mi protiv Šapuiza i prijatelji. Prvi gol krenem sam spola i slalomom dođem pred gošu i lobuem u maniru prekaljenog golgetera, a kaže meni Žulijen : Tomba, a? a ja fazon vičem: GOOOOOOOOL. Drugi gol fatam makazicu s ivice golmanskog prostora i leva stativa-desna stativa-leva stativa-go, nači mnogo lep evrogo dao Pantela. Treći sam dao u vidu najstrože kazne s penaltika, i dolazi mi posle njihov golman u fazonu: Pantela što baš tri?, a ja: Kacam rasan! I izorganizovali ja i Stankela posle meča sigurno jednu lepu zabavicu revijalnog karaktera i pičimo neku žvaku standardica da sam dao het-trik na utakmici mi protiv Šapuiza i prijatelji. Prvi gol krenem sam spola i slalomom dođem pred gošu i lobuem u maniru prekaljenog golgetera... Kad zaustavi me kumara fazon: MALA LEĐA, BRZO! Okrećem se ja, obuvam Najku papuču, brzo skupljam kosu i bacam osmeh razurožoravajući mislim saće neka riba bombon 505 scrtom. A ono nevera, na Marakani muk. Prilazi mi Snežana Samardžić Marković sa spikom : Pantela prefantastično si terao balon kod prve ubacivke. A Stankela koma!
Šo reče Stankela, mesto randevuja prečke i stative. Ono, sigurno da ima neku čar kad daš evrogo u raklju na primer dropkom, a goša neverue.
Evo recimo kacam igro za Parisen Žermen protiv nekih Mađarština, misim da se zovu Videoton ( zipa slučajeve šo su dali ime klubu, mogli su ga nazovu Ulicakrov, nevera) Nači prolazim jednog, okrećem se kažem čmokaj ga Husaru, i onda znači sigurno lomim još jednog metodom biciklica i već sam negde ispred šesesterca. E pazi sad ovo, saću vam pokažem, samo ne mogu sad u Paćotiju, tad sam nosio novu kopu - Najku, naš kaka kopa lagana ko čarapa i još blista, očetko Pantela pre meča. I stojim ti ja na ivici šesesterca, sigurno nek to bude ivica ove Diana unikatne tapiserije, rolnem loptu Adidas Fivernova i uvatim je spoljnom - udarcem vrste efe i pravo u raklju. Goša u faznu stoji pomičnosti bez. A sutra u Lekipu naslovi tipa: “Pantela pokvario Video(ton)”, “Pantela, što opet u raklju? ” i tako, al neće Pantela da se hfališe. Evo, nek novine pokažu, slučajno pono. A naače šo mi došo posle poslednjeg sudijskog zvižduka njihov levi bek, neki covpa mali prljavi zbrčićima smešnim nekim i kao: Pantela aj daj dres. Ja ga gledam, de da dam original od Najkea broj desetka razumeš za Homu neku il neki takav kurac. Al aj dao sam, Pantela je dobar čovek. Aj sad Sveti otac, duhovi i braćala sigurno. Ameno!
