Најлуђи лик у касарни. Он је на крају каријере, види на шта је страћио живот, зна да је касно, прошао воз, то што није хтео да се гузичи још четири године по Војној академији га је коштало две и по собе при додели стана, упола мање плате, а за годину-две и пензије, и константног зајебавања од стране официра који би могли да му буду синови. Доживљена спознаја изазива различите психичке поремећаје.
За дозволу за излазак, најбоље је ипак питати баш заставника...

On pati. On cilim svojim tilom osjeća svaku pismu koju izvodi. Nebitno što je pismu obradio. Nebitno što piva na plejbek. Nebitno što gostuje na Tv Ruski Krstur i što je istog jutra tu numeru pivao u još 16 emisija. On je tako do jaja. On je tako umjetnik. On ima udvojeno isto slovo u svom imenu. On ima tako kul spiku i tako je iznad tih ustaško-četničkih sranja. Njemu niko ne može oduzeti šetnju Balkanskom ulicom jutarnjim časovima 80tih, zadimljenu salu Skc-a, druženje sa Milanom Mladenovićem,…Šatro. On štiti životinje, on zatvara vodu na slavini dok pere zube. Ali on nikad ne priča o tome. On je Massimo Savić.

Došao si u Beograd da studiraš.
Iako si gradsko dete, za tebe je Beograd potpuna nepoznanica.
Važno je da znaš par caka kako bi preživeo, među kojima je i ona kako se obući, odnosno koju boju dukserice ili košulje izabrati, da te zli ljudi ne bi napastvovali.

Devojka koja izgleda kao porno diva(stavila je sve silikone koje je mogla sebi da priušti), oblači se kao prostitutka, da ne kažem Grand pevačica(obavezno na sebi ima nešto sa animal printom, malo joj vire grudi, a malo zadnjica) i po načinu komunikacije podseća na okorelog kamiondžiju(mislili ste da niko ne može da bude toliko vulgaran, ali prevarili ste se).Njen se posao sastoji u tome da zadržava najpijanije mušterije što duže, na bilo koji način i da obuči mlade momke šta se sve očekuje od iskusne devojke.

Kulturan novinarski izraz za pušačicu masnih, debelih, ćelavih direktorskih i fudbalerskih kurčeva.

Čarapan je posebna čovečja podvrsta. Živi i razmnožava se u prostranstvu od Jagodine na severu, Trstenika na zapadu, prokuplja na jugo-istoku, uključujuci i Brus, Blace kao i sva ostala sela i varošice. Naravno i nezaobilaznu prestonicu čarapana: Kruševac. Na ulici ga možete prepoznati po karakterističnoj verziji srpskog jezika, koja je evoluirala spajanjem što više reči u jednu.
Od ostalih vrsta ga izdvajaju i način ponašanja na javnom mestu, činjenica da je naglasak uvek na zadnjem samoglasniku i neke reči nekarakteristične za ostale vrste.

Балкански ендем. Појам који се опире сваком дефинисању.

То је кад ставиш гоблен са зарозаним дететом на шпански зид, десет сантима од ламперије.
То је кад ставиш миље на сваки сточић, столицу, преко телевизора и уопште, на све што има погодну хоризонталну површину.
То је кад на телевизор ставиш успомену из Јошаничке Бање, благослов владике Николаја и пластичну гондолу из Трста.
То је кад у регалу изложиш целу производну линију "Кристала" - Зајечар, гостинске шољице "од акропоља", Нови завет, "Чујте, Срби!" и књиге из "Новости".
То је кад носиш "ребак" мајицу, упасану у фармерице са каишем затегнутим око ребара.
То је кад знаш да је "италијанка" фризура која не излази из моде.
То је кад возиш "голф 2" као момак.
То је кад на њега ставиш налепницу у облику мрље.
То је кад су ти Лидија Вукићевић и Снежана Савић врхунске пичке.
То је кад на девојци не примећујеш адолесцентске бркове.
То је кад не примећујеш да ти девојка личи на Леонида Брежњева.
То је кад јој фали горња лева јединица.
То је кад је ожениш у месној канцеларији, па прославите под шатром.
То је кад је у шатри изнад младенаца тоалет-папиром на тепиху исписано: "СРЕЋНИ МЛАДЕНЦИ".
То је кад са шатре висе балони и папирни украси.
То је кад продаш голфа и купиш пасата лубеничара, ауди јаје, опел кадет или форд ескорт јер си жењен човек.
То је кад са женом гледаш "Курсаџије" или "Сељаке" и кидаш се од смеха.
То је кад цитираш Крстића&сина, Топаловиће или Радашина.
То је кад пијеш пиво испред продавнице.
То је кад су ти сисе продавачице које су се отегле до пода изузетно узбудљиве.
То је кад те пале дебеле девојке.
То је кад се налактиш на шипку поред ортака - мајстора у аутобусу, све значајно шмекајући снаше.
То је кад свастики при поздраву шеретски гурнеш средњак у шаку.
То је кад ти дођу кум и кума "здецама".
То је кад кукате на политичку ситуацију уз ракију.
То је кад закључите да "опљачкаше овај народ", да "нема народ пара" и "да 'оће да се врати социјализам".
То је кад установите да тај Запад нема тог дружења и те зајебанције, живиш, радиш, а и само радиш.
То је кад закључите да нема боље од Србије.

Osnivač i lider Srpske Radikalne Stranke i najmlađi doktor prava u SFRJ. Pravni fakultet je završio u Sarajevu za samo 2 godine. Postoji urbana legenda da, kada ga je Tito primio i čestitao mu doktorat rečima "Čestitam doktore", on odgovorio "Hvala, majstore" (pošto je Tito po obrazovanju bio bravar). Poznat je i po izraženom "kotrljajućem R" tako da njegovo R zvuči više kao V. Inače, čovek je hodajuća pravno-istorijska enciklopedija. Na žalost, zbog nekih svojih, možemo reći, suludih ubeđenja, svo njegovo znanje i sposobnost nema pozitivnu svrhu. Kada ne bi stalno pravio nacionalističke i druge budalaštine, verovatno bi bio jedan od najcenjenijih i najpriznatijih međunarodnih pravnika. Danas mu se sudi za ratne zločine u Hagu, i nije da ga branim, ali moje lično mišljenje je da su strendžeri kasno shvatili sa kakvim ludakom imaju posla i da osuditi ga neće biti nimalo lako.

Kada stojite između dva ogledala i u jednom vidite sebe i ono drugo ogledalo
i u njemu sebe i ono drugo ogledalo
i u njemu sebe i ono drugo ogledalo
i u njemu sebe i ono drugo ogledalo
i u njemu sebe i ono drugo ogledalo
...

To je tip devojke koju,ako si momak iz grada,nikako neces uspeti da razumes. Daleko od toga da su nepostene ili lazljive (mada ima izuzetaka i u ovovm primeru) vec njihov nacin zivota i shvatanja dosta se razlikuju od gradskih devojaka.
Ako se nadjes na nekom narodnom veselju npr vaser,cobanski dani,svadba kod rodjaka sa sela,pa uz zvuke Milosa Bojanica,uz dobru prasetinu i mlako pivo,svidi ti se zgodna,rumena seljancica,slatkog osmeha,duge kovrdzave kose,u kic bluzici i farmerkama,pocinju tvoje muke...prvo da uzmes broj telefona,jer i ako ona ima 5 ljudi sto je zovu na taj broj(zajedno sa roditeljima,a glavni smaraci porukama su operateri mreze) odugovlacice pa i celo vece sa ciframa...
Uzeo si broj,normalno da u toku dana ces je zvati par puta bezuspesno,jer telefon je kupio stric iz Palanke pa se drzi samo u kuci,a ona ce ti reci da je spavala,bila kod komsinice na kafi ili je isla u prodavnicu...jer ipak je malo glupo da ti saopsti da dok skuplja seno,hrani ovce i zaliva bastu ne nosi telefon sa sobom..
Na fixni nemoj da zoves ni pod razno,ako se javi majka,ocekuj da ce te pitati,ko si,sto zoves,ko su ti roditelji,sto ti ona treba...i tek posle unakrsnog ispitivanja ce ti mama saopstiti da cerka nije tu…..ako se javi otac…prekini vezu…
Dogovaras se za ponovno vidjenje,ali moras cekati vikend,naravno samo subota dolazi u obzir,ocekuj da dodje sa bratom,sestrom,drugaricom,starijim komsijom koji ima kola,mozda i povede mladju sestricinku koja se nece (u milion posto) odvajati od nje..
Par gradskih fora,malo foliranja da si neko i nesto,pridobices njenu paznju u potpunosti,lako ces postati njen covek iz snova i kad mislis da je posao zavrsen,vise od poljupca u obraz (nekom se zadesi pa i socnije prodje) neces dobiti...
Nakon par nedelja…ili meseci…dobices I sex….ali ne ocekuj nista previse…glavna odlika devojke sa sela da je stitljivost…tako da odmah zaboravi na lude sexualne avanture I akcije,bilo kakva glupiranja pred drugima ,znaj da nije citala Kamasutru I da nece imati razumevanja za sve poze koje si godinama isprobavao sa devojkama iz kraja…pre oralnog sexa ce joj trebati potvrda od maticara tj vencani list I slike sa vencanja u crkvi..
Pored snova da se dobro uda,lepo zivi,da nema svekrvu..njen osnovni san je da ode iz sela…vredne su,izdrzljive..znaju da poslusaju,razumeju…stidljive,povucene…u tvom drustvu uglavnom ce da cute…
Prednosti….cuti,ne pita puno,hoce da ode po cigare..,uvek joj mozes pustiti narodnjake I zadrzati je u kuci uz tv....
Mane….naoruzaj se zivcima zbog seoskog protokola…

Човек који је цугао између редова.

Po zavrsenom skolovanju, proces koji traje od 6 meseci do godine dana. Duzina procesa je uslovljena sledecim faktorima: kadar drvoseca se salje na privremeni rad u Sibir, koji ima zadatak da isece smreke povrsine 10 hektara koje potom istesterisu rucnim testerama, onda ih vuku konjskom zapregom do obliznje fabrike papira gde kuvaju drvo kako bi se izdvojila cista celuloza. Tim postupkom dobijena sirovina se cedi, pa se susi a onda se beli. Na ovaj nacin dobijen papir se rucno sece u A4 format, pa se salje kod kaligrafa koji perom divlje patke umocenim u specijalnu vodootpornu tintu ispisuje diplome.

Predstavlja period u kome se muškarac, ustvari, privikava na bračni život.... Radi ono što mu kažu, ono što on govori niko ne čuje, a baš kao i u braku, najviše na svetu mu nedostaju 3 stvari:
- dobre ribe
- spavanje
- i mamina kuhinja....

Zvala se jednostavno, Ivana. I danas se valjda zove tako. Ne znam da l je živa, al pravo da vam kažem, nekako mi puca kurac. Elem, pucanje kurca na stranu, al mi smo se beskrajno voleli. Išli smo u vrtić "Pčelica Maja", ona u srednju, ja u veliku grupu. Ona je nosila roze mašnicu u kosi, a ja plave patofne na nogama. Ona nije znala da kaže slovo r, a ja sam znao da kažem sva slova, pa sam je zezao da izgovara "Riba ribi grize rep" i svaki put je poljubio u nos kad to kaže. Bila je slatka kao lipov kurac....ovaj, lipov med, ili možda bagremov, ne sećam se. Stalno smo blejali zajedno u pesku. Ljuljao sam je na ljuljašci i klackali smo se zajedno. Naučila me da igram lastiš, a ja nju da puca iz pištolja na kapisle. Najviše sam voleo, kad nas vaspitačice pošalju na spavanje, da se iskradem iz svog kreveta, uđem u sobu gde je srednja grupa i uvučem joj se u krevet. Tamo smo otkrivali naša tela. Ona je dodirivala moju pišu, a ja mazio njenu picu. Smejali smo se k'o ludi na brašno i bilo nam je do jaja. Jednom prilikom nas je izvalila vaspitačica i rekla našim roditeljima da smo psihijatrijski slučajevi. Moja mama je plakala, a ćale me pit'o "Jesi jeb'o ti ovu malu" i šmekerski se osmehnuo. Od tad nam nisu dali da se družimo, ali smo se viđali krišom ponekad. I kako je to Miroslav Ilić lepo opisao, jednog dana dok sam se sam vraćao iz vrtiča, video sam da se prokleta kurva krlja s nekim u senci kestena. Tad mi je puk'o film i pucao sam tom pederu u nogu. Pištoljem na kapisle, naravno. Ona je skočila i manirom iskusne latino glumice rekla: "Ovo nije ono što ti misliš, mi smo samo...", ali ja nisam želeo da je slušam. Plakao sam danima i noćima, odbijao sam da jedem poparu. Ispisali su me iz tog vrtića i upisali u "Neven". Tamo sam se navukao na dop i sad vam ovo pišem i verovatno odbrojavam poslednje trenutke mog bednog života bez Ivane. Ivana, I wiil always love you iako si jeftina droca.