Piši kako hoćeš i dešifruj ono što je drugi napisao.

У Нордијској митологији Бог грома и муње, у Српској заштитник славске јагњетине.

Kada lopta prođe koz koš, a da nije ni takla ni obruč ni tablu.

Doček Nove godine u psihijatrijskoj bolnici Laza Lazarević.

Лик који није ту кад му банете на гајбу. Лош домаћин.

Rečenica kojom matorci počinju da traće vaše vreme.

Rečca "da", koja se gubi kada se govornik iznervira.

Neizlečiva i teška bolest. Česta je i manifestuje se povećanim pritiskom, bolom određenog organa (ideš mi na kurac) i crvenilom u licu. Uzrok je kontakt sa masom po autobusima, na ulici, poslu, školi itd. Kao što rekoh, neizlečiva je, ali može da se ublaži izbegavanjem.

Jedinica za brzinu koja se koristi u Železnicama Srbije.

Реченица којом вас родитељи обавештавају да вам звони телефон.

Deo odeće koji deca oblače onda kada je njihovim majkama hladno.

Mesto gde si pošao da kupiš cvikere, a vratio si se sa Sonijevim tranzistorom iz '87-e.

Kada ćerka saopšti ocu da je crkao bojler, na šta joj on odgovori da sad samo mogu da se slikaju sa njim.

То је она врста комплекса више вредности од које пате девојчице/девојке/жене које отприлике од њихове пете године живота неко стартује у намери да их држи за руке/смува/љуби/јебе/јебе у рч (обљубљује) итд. Навикла да јој се мушкарци набацују и то ти је. Препознају се по афектираном и кучкастом понашању када им приђеш и по непрестаном помињању свога дечка, вођене логиком *Зашто ми овај прилази и прича са мном ако неће да ме стартује? Дај да га одјебем одмах.*

Objekat za budjenje lažne nade.

Redovno pitanje onih koji su izvalili da je kondukter u autobusu kada su već ušli unutra i onda ih je blam što su hteli da se švercuju, pa se vade na to da su ušli u pogrešan autobus.

Posle Tarzan, Rambo i Brus Li, novo ime koje je zbog popularnosti jednog filma ili glumca sve učestalije među Romskom populacijom.

IRITANTAN NAČIN DA NEKOME PRIVUČEŠ PAŽNJU.

Обележје по којем те спомињу у разговорима,
и које сигурно и недвосмислено указује на тебе.

Можда сам луцкаста и живим у неком свом свету, али чини ми се да је ово стање у које сам једноставно упала. Због њега пишем ћирилицом, иако се једва сналазим. Због њега сам отворила профил на Вукајлији. Због њега сам почела да пратим фудбал. Због њега не одем на време у кревет, само да бих читала његове коментаре, дефиниције, постове на форуму...

Иако не знам како изгледа, ипак осетим неке лептириће у стомаку кад год угледам његов ник на екрану. Пожелим да сам ту поред њега, да му видим израз лица док чита, пише, дефинише, свађа се са људима по сајту. Чини ми се да бих могла до краја живота да будем с њим, само зато што је интересантна личност, па може да има дрвену ногу, вештачки кук или неку неизлечиву болест( ДАЛЕКО БИЛО) физички изглед ми можда по први пут у животу није на првом месту. Иако он мисли да сам ја некакав трол, или шта већ, желим да му поручим да сам само једна обична, нормална девојка, која се заљубила, и не видим шта је ту страшно... Можда је мало луцкасто што је то овако, преко интернета, али побогу! Живимо у таквом времену, и мислим да то полако постаје нормална појава. Надам се само да ме нећеш мрзети после овога што сам написала, претрпећу огроман блам, (свесна сам тога у потпуности) кад људи прочитају ово, али било је јаче од мене. Извини, и мојим те да ме не игноришеш после овог текста. А на кога мислим, види се јасно по мом надимку на Вукајлији.