Dopisivanje sa drugom smenom na klupi
Tako su deca prekraćivala časove u vreme kada još nije bilo neta i fejsa.
Nikola: E, Mare, šta to pišeš?
Marko:Ma, dopisujem se sa onom sisatom iz druge smene.
(piše na klupi)
A(prva smena):Ćao.
B(druga smena):Ćao.
A:Ja sam Marko.
B:Ćao, Marko.
A:Jesi ti Tijana?
B:Koja Tijana?
A:Pa, iz VI 3...Rekli su mi da sediš ovde...
C(tetkica u puš-pauzi):Misli na onu sisatu.
A:A taaa Tijana...
B:Pa jesi ili nisi?
A:Ne, ja sam Tijanin dečko, a ti si mrtav kad te sutra nađem za tom klupom.
C:Uuuu, sad si ga najeb'o, mali.
Marko:E, Džoni, aj' zamenimo mesta.
Nikola:Š'o?
Marko:Ma, nešto me bije promaja...
Svesno prouzrokovana apstinencija zarad višeg cilja i afektivne posledice kao uzrok njegovog neostvarivanja
Комплексна појава личног одрицања од секса са радодајним бичаркама, стављање учесталог флерта са женском популацијом на страну и занемаривање прохтева вашег вршњака зарад једног јединог циља- колегиница. И то, наравно, не свака, него само она којој су мајка природа и отац клесар подарили више квалитета. Она је лепушкаста, згодна, паметна, шармантна, понекад и духовита. Има то нешто, јебемлига шта, ал' има нешто. Добро, јес' да не гледа „Камионџије“ и „Црног Грују, првих осам епизода“, јес' да не слуша Василију Радојчић, Јордана Николића, Снежану Ђуришић и Ипчета, јес' да прати оне глобалистичке трендове, ал' реално, бољу тешко мо'ш наћи.
И тако ти све подредиш том свом циљу. На Фејсбуку се углавном само с њом дописујеш, идеш на иста предавања на која она иде, седиш поред ње на вежбама, идете на кафе, одете до Калемегдана да прошетате (или где већ идете). Никако не успете да изађете заједно, или успете једном, евентуално двапут, али то кад се колегијално иде на неку журку. Твоје мисли теку отприлике овако- Океј, једном одемо после касног предавања на вопи, она се мало усвињи, ја бацим неку фору, одемо код мене, креснемо се и све је океј. Она је лафица, она је џек, неће да ме тера да је женим, однос остаје исти, пружа ми могућност да у свој фазонџијски вокабулар убацим форе типа: „Одвалих ја тебе од курца оно вече“. И после тога имам загарантован секс. Само јој кажем: „Е, нешто сам сјебан, оставила ме девојка (то лажем, одакле ми девојка), умро ми кер, курац палац, дођи мало до мене. Она дође, опет се креснемо и тако у круг-.
И све би то било лепо и донекле истинито да постоји конзистентност жељеног понашања. Довољно је да се једном догоди нешто непланирано, сложи се пар коцкица и ти доживиш излив емоција које су ескалирале током читавог тог, по тебе исцрпљујућег процеса. И онда си се јебао у дупе. Афекат узима кормило, рационалност скаче у воду. Све што у том тренутку изговориш производи оргазмично блажене осећаје који се шире твојим телом брже од Јусе Болта. У том тренутку. Сутра ћеш размишљати је ли боље да се обесиш, да скочиш с неког моста или да се пребациш на Браћу Карић у Малој Моштаници.
М: Могли бисмо на неко пиво, нешто, а?
Ж: А шта знам, треба испит да почнем да спремам, никако да кренем.
М: Ајде бре, по један вопс, после иди учи. Немој да си пичка!
Ж: Хаха, марш! Ајде по једно. А чекај, ко иде све?
М: Ма идемо ти и ја, шта им...
Р: 'де сте, другари? Какав се то вопс помиње?
Ж: Ево ми баш кренули, ћеш и ти?
Р: Опа, а ви то сами? Хехе, колега, какве то планове кујеш, бистру воду би да смутиш, ако ме разумеш. Јао, колега, опасан си!
М: Ммм, да. Идемо?
Ж: Па чекај, Радош ћеш с нама?
Р: Па оно, ја сам увек за вопс, ал' не бих колези планове да кварим. :кез:
Ж: Ма какви планови, све сте луди! Ајде идемо на по једно.
Р: Па ајде, што се мене тиче, ја сам слободан.
М, у себи: Е, у курац...
...
М: Е, скинуо сам онај филм Френз вит бенефиц, него ме мрзи да га гледам сам. Оно, мож' да налетиш, да видимо о чему се ради. :узима *Бошко Јаковљевић* гутљај пива:
Р: Мене питаш? Колега, па нисам знао да ме симпатишеш, хјохјохјо!
М: Из тренутка у тренутак све више зрачиш духовитошћу. Браво. И нисам тебе питао.
Ж: Хаха, па не знам, можда да...
Р: Е, како добра фора била на Најнгегу, као онај трололо хтео нешто да уради, али није успео и каже „Ај тук ен еру ин д кни!“ Хахаха, замисли која фора!
Ж: Ахахаха, да, да. Има и она кад као онај Гандалф не да неком да прође, ал'неко прође и онда...
Р и Ж углас: Баден хи тук ан ероу инани! Ахахахахаха!
М, у себи: О, животе луталицо... :узима *дрункен Ојриш* гутљај пива:
...
Ж: Јао, а да знаш она фора што је била, као Џастин Бибер, и као нека веверица моли да се Бибер остави на миру!
Р: Ахахахахахахаха, значи невера! Ијао, то сам покупио од брата Пантеле! Кол'ко он човек моћан! Кад је стрелац расан!
Ж: Хах, чула сам за то. Него, шта ти Марко рече за тај филм? Да га гледамо?
М: А?
Ж: Па на филм мислим, Френдс уит бенефитс. И ја бих га гледала.
М: Ееее, па хајде, што се мене тиче, ја сам пиво попио, ово друго могу да откажем, можемо одмах. Конобар!
Р: Срање.
М: Молим?
Р: Кажем срање. Филм је срање невиђено, гледао га ја пре неки дан. Џаба губите време.
Конобар: Изволите?
Ж: Па ништа онда, да га не гледамо, боље да поседимо овде још мало. Донеси мени кафу једну.
Р: Е, може! Мени фрапе од купине.
М: Мхм, тако, а? Ништа, мени донеси точено још једно и три кајсије.
Р: Е, па нећемо ми ракију.
М: КОГА БОЛИ КУРАЦ ШТА ТИ НЕЋЕШ! Донеси ми три кајсије.
...
Р: Да вам испричам о чему се ради у том филму. Џастин Тимберлејк је као...
М: Извини секунд само. :узима Поћи гутљај пива (пет секунди, на екс) и три кајсије заредом:
Р: Ау, јеботе, па ти ниси норамалан!
М: Настави.
...Пет минута касније, кад почиње дејство...
Р: Онда Мила Кунилингус, грок грок, сквик, сквик, сквииииииии, грок, хркхркхркхрк, СКВИИИИИ...И тако на крају се узму.
Ж: Па и не звучи толико лоше.
Р: Па оно, класика.
М: Е, другари, да вам саопштим две ствари. Ви сад мислите, овај се напио, лупа глупости и то је тачно. АЛИ, мене за то боли курац. Прво теби, колега, да кажем пар речи. Ти си ниси достојан једне моје длаке са левог муда. Толико о теби. А што се тебе тиче, цео јебени семестар флертујеш и сад кад смо могли да се креснемо уз Тимберлејка, погледај шта си направила! Ето ти сад овај балван, па нек ти он лиже пичку! Ако уме... Толико од мене, поздрав драге колеге.
Razgovor za posao
Модерна верзија хиљаду и једне ноћи. Послодавац дави, а ви будете удављени до изнемоглости.
- Име?
- Ђоко.
- Презиме?
- Курцагић.
- Образовање?
- Имам.
- Који степен?
- Факултет.
- Који факултет?
- Електротехнички.
- Шта очекујете од посла?
- Плату.
- Зашто баш код нас?
- Бил Гејтс ме још није контактирао. А паре за сопствену фирму немам.
- Искуство?
- 15 до сада.
- Молим?
- Туђе жене не дирам, одма' да се разумемо.
- Мислим на радно искуство.
- Разносач пица у пицерији "Цхина" у Јајцу, вишегодишњи млекар у Власотинцу и шериф у Канзасу.
- Јесте ли икад радили у струци?
- Како да нисам. Мењао сам сијалице по кући, поправљао компјутере.
- Значи разумете се у рачунаре.
- Да претежно у оне рачунаре старијих генерација. Процес поправке је као код ЕИ Ниш телевизора.
- Како то?
- Физичким контактом. Пожељно је да буде јак и брз, као Брус Ли што је својевремено знао.
- Је л' ме ви то зафркавате?
- Не него вас зајебавам.
- Хоћете ли бити озбиљни?
- Све зависи.
- Од чега?
- Питања.
- Па шта фали овим до сада?
- Креативности.
- Добро. Јесте ли верник?
- Не. Али ми је дебели Буда много готиван.
- Имате жену и децу?
- Децу имам. Једно двадесет комада. На сваком континенту по три.
- А жене?
- Дођу и прођу. Другови остају.
- Где себе видите за 5 година.
- Сад је јул?
- Да.
- На Хавајима. Туристички.
- Мислим пословно.
- Знам.
- Па...
- У најмању руку, као директора Мајкрософта.
- Амбициозно, нема шта.
- Па како другачије да скупим паре за Хаваје?
- Живите сами?
- Имам цимера.
- Ваш однос?
- Преговарамо на две недеље, кад понестане чистих гаћа и чарапа. Мора неко да однесе све то на прање.
- Често вам је гужва у стану?
- Не. Само радним данима.
- Значи, немате неке услове за рад код куће?
- Одакле вам то?
- Стално вам је гужва, па сам мислио.
- Лоше сте мислили.
- Имате ли хоби?
- Гледање у плафон.
- Јесте ли тимски играч?
- Све зависи с ким.
- Ваш идеалан партнер.
- Црнка, метар седамдесет, груди јака тројка.
- Мислим на сараднике.
- Ко им јебе матер.
- Имате ли пороке?
- Не.
- Значи не пијете? Не пушите. Не дрогирате се.
- Пијем.
- Редовно?
- Кад ми се пије.
- Водите ли рачуна о исхрани?
- Наравно.
- Па како се храните? Здраво?
- Живо.
- Хвала вам што сте дошли. Зваћемо вас.
- Оћете курац.
- Молим?
- Нећете звати.
- Зашто тако мислите?
- Нема теорије да добијем овај посао.
- Што то мислите?
- Зајебавам вас све време.
- Добили сте посао.
- Фала.
- Видимо се сутра у 8.
- Ваљда нећемо.
- Што?
- Јесте се погледали у огледало? Довиђења.
Vojislav Šešelj
Osnivač i lider Srpske Radikalne Stranke i najmlađi doktor prava u SFRJ. Pravni fakultet je završio u Sarajevu za samo 2 godine. Postoji urbana legenda da, kada ga je Tito primio i čestitao mu doktorat rečima "Čestitam doktore", on odgovorio "Hvala, majstore" (pošto je Tito po obrazovanju bio bravar). Poznat je i po izraženom "kotrljajućem R" tako da njegovo R zvuči više kao V. Inače, čovek je hodajuća pravno-istorijska enciklopedija. Na žalost, zbog nekih svojih, možemo reći, suludih ubeđenja, svo njegovo znanje i sposobnost nema pozitivnu svrhu. Kada ne bi stalno pravio nacionalističke i druge budalaštine, verovatno bi bio jedan od najcenjenijih i najpriznatijih međunarodnih pravnika. Danas mu se sudi za ratne zločine u Hagu, i nije da ga branim, ali moje lično mišljenje je da su strendžeri kasno shvatili sa kakvim ludakom imaju posla i da osuditi ga neće biti nimalo lako.
Moj ćale je studirao na ETF-u u Sarajevu u isto vreme kad i blesavi Voja na pravnom. Pričao mi je da su svi studenti sa univerziteta jedva čekali da on prijavi ispit da odu da ga slušaju, jer je i tada, kao i danas, od svega pravio cirkus. Profesori su čak njega uvek prvog ispitivali, kako bi ga što pre skinuli s' vrata iako po abecednom redu bi trebalo da odgovara negde na sredini ispita. A po ćaletovoj priči, Vojino polaganje ispita je izgledalo otprilike ovako:
-Kolega Šešelj, izvolite.
-Zašto ja druže profesore? Ima njih na spisku pre mene, budimo parlamentarni.
-Za vas sam, kolega, siguran da ste spremni, pa da drugovima studentima malo probijete led.
-E onda dobro.
Skida sako, seda na stolicu.
-Kolega, izvucite karticu sa pitanjima.
-Druže profesore, smatram da nema potrebe, pitajte me šta god želite.
-Molim vas, kolega, izvucite karticu.
-Onda vi izvucite, druže profesore, da ne bude neko lako pitanje, pa da kolege kažu kako sam imao sreće.
-Molim vas kolega, radi procedure, izvucite karticu.
-Ako je do procedure, onda dobro.
Izvlači karticu, pročita je i kaže:
-Mogu li da zamenim pitanja?
-Zašto, ne znate ili niste sigurni?
-Ma ne, suviše je lako, ovo su kratke lekcije.
-Molim vas kolega, dajte da počnemo. Idemo prvo pitanje.
Voja kreće da veze kao iz rukava, jer je pored udžbenika, verovatno pročitao i pola biblioteke na tu temu.
-Dobro kolega, dovoljno je, sledeće pitanje.
-Ali, dozvolite mi da završim izlaganje, zašto me prekidate na pola?
-Da bismo stigli da završimo danas, vidite koliko ljudi čeka.
-Dobro onda.
I tako sva pitanja. Profesor na kraju postavlja i podpitanje, ne bi li ga uhvatio da ne zna, na šta Voja odgovara:
-Odlično podpitanje druže profesore. Prava tema za raspravu. Znate ja sam pročitao u delu...
Voja veze, profesor čupa kosu, studenti padaju od smeha...
Beogradska diploma
Малограђански трофеј за комшијску употребу.
Наиме, то у Крагујевцу, Нишу или Новом Саду нису факултети и само то што нису на Косову их разликује од Универзитета у Косовској Митровици, те тамо студира само онај који је или глуп или сиромашан за Београд.
- А твој мали, Џике, шта би са његовом школом?
- Ево, завршио је мастер на електронском у Нишу, наставиће, ићи ће на докторске...
- А, па добро... Мислим, Ниш - колико то може тамо да буде компликовано? А и боље, свакако је мањи трошак. Него моја ћера даде Креативни дизајн лаком за нокте 3, сунце татино, то јој је један од најтежих, то предаје онај што је сад државни секретар...
- Креативно лакирање ноктију? Који ће јој то?
- Боже, Џике, па то је београдска диплома, сви само њу примају! Биће за њу посла где 'оћеш!
Dove kupka za tuširanje
Одакле Дове купка на ободу твоје туш кабине немаш појма, али добро знаш да имаш судар за 15 минута и да уколико желиш да Бобан буде успешан рудар вечерас, мораш се упристојити.
Остајеш под тушем преко пола сата, али не због тога што ниси штрокавац чије би телесне излучевине појеле Хорешијеву апаратуру за узорковање, нити због тога што желиш да спереш душевне немире млазом воде, већ зато што све време имаш осећај да се ниси довољно запрао и да ти је кожа још увек исувише масна, чак и за твоје критеријуме. У тим тренуцима се упознајеш са Дове ефектом. Схваташ да ти кожа није масна, већ хидрирана. Први пут у животу изистински разумеш придев баршунаст. Опет се опипаваш и не верујеш како за само пар минута Дове од рендаљке за пармезан прави гузу 12-огодишње девојчице. Јебао би самог себе, а то је признаћете не само нарцисоидно, већ и помало педерски. Тад ти се кроз главу врзма мисао да хомосексуалци нису педери, већ једноставно геј. Да те неко упита како се тренутно осећаш, као из топа би му одговорио „Осећам се углађено.“.
- „...ја бих вам препоручила нешто из Дове асортимана...Рецимо нову купку за...“
- „Уше сподобо! То свом сину да даш, шчула! Мени дај коприву...од шес литара...и да јој је истеко рок трајања...“
