Мислим, стање у овом граду је постало тотални распад! Не може више човек ни да се прошета *својим* улицама, *свог* града, од свих сељачина који су изашли испод неког камена и догмизале до Београда. Хајде што дођу, али донесу са собом и свој воњ, и своју некултуру! Аутобуси смрде од њих, свуда само народњаци, некултура на сваком кораку!

Дођу овде као избеглице и одмах купују станове, купују кола, послове... а ми, ***рођени Београђани*** не можемо ни посао да нађемо! Нек иду у ту Хрватску или на то Косово, јебем им матер шиптарску, што их не побише тамо, него су овде дошли да се шире и да их ја гледам?!

Све су упропастили. Овај град је некада био метропола, препун живота, а сад?! Што ли немам неку власт да их све протерам, да у граду остане сто хиљада људи, али сто хиљада правих Београђана, па да организујемо живот какав овде и треба да буде! Кад сам задњи пут био у музеју или позоришту? Па.. био сам, идем кад имам пара, али сад и то поскупело откад су *ови* дошли, дигли цене да би се правили да су елита!

Шта сам завршио? Па средњу машинску, али шта то има везе, не треба човека гледати по томе. Битно да имам културу и да сам цивилизован, а не ко ови дивљаци! И у Си Вију сам написао да сам спреман да учим, ишао бих на те семинаре, само да ми фирма плати.

Уместо ми да владамо у свом граду, ми који смо се овде родили и цео живот смо ту, дође нам неко из пизде материне и прича нам шта да радимо! И ови моји матори! Сто година су овде, а никакав нормалан посао да ми нађу! Да су са Косова, одмах би могло! Али није то, него су они поштени људи, нису хтели да савијају кичму пред дошљацима, зато и нису одмакли даље од обичних радника, све Црногорци и Шиптари директори, а рођени Београђани радници! Да ли сам тражио посао? Па нормално! Пријављен сам и на бироу и на Инфостуду! И то сам чекирао да ми одмах стигне аларм чим има нешто ново. Али за све треба веза, мени се нуде само неки безвезе послови, ко ће то да ради?!

Како се финансирам? Па финансирају ме матори, док се нешто не снађем, неку добру шљаку да убодем, али тешко да ће бити нешто добро у скорије време, не смрдим на зној довољно! Једва да имам за дужи с млеком и цеђену поморанџу сваки дан! Тотално ћу да запалим негде, само да ми маторци умру па да продам њихову гајбу!