Rođendan
Увелико је прошло дванаест сати. Уморно је затворила исцепану свеску, завршила је с' учењем и кренула је да се спрема за спавање. Сви спавају. Био је хаос, прва је смена у школи, ујутру не би имао ко да распреми, тако да је распремала и спремала се за кревет и уједно паковала свеске за школу. Иначе, спава са малом сестром, иако су обе имале свој кревет. Вечерас је сцена другачија. Мајка је болесна, има тумор. Ћале је радио ноћну, тако да је вечерас спавала са мајком. Од учесталог не спавања почела је глава да је боли. У купатилу се срушила у својој немоћи. Брзо је схватила где је ,шта је и у којој је ситуацији и скапирала је да психичку слабост себи не сме да дозволи. Устала је са хладних плочица, умила се, и упутила се поред мајке у кревет.
Пролеће је, неуобичајено је хладно. Покриле су се јорганом. Батерија на телефону јој је била празна, ставила га је на пуњење близу себе. Била је преуморна, а опет није могла да заспи. Дуго је лежала и постављала је себи питања као и свако вече. Почела је да плаче, ноћ јој је то дозвољавала. У себи се гушила, није смела себи да дозволи да плаче на глас, да не би, не дај Боже, пробудила мајку. Трудила се да не попије лек за болове, као што је радила свако вече. Чује мајчино кашљање, гушење и осећа како устаје. Таман је на време хвата , враћа у кревет и из лавора вади ледени пешкир и ставља јој на врело чело. Опет гори. Полако је буди и усправља је. Увек је уплаши тај рез на глави. Не свесна где је , мајка почиње да бунца. Да не би кренула негде, она брзо трчи да јој дохвати уље. Мајка је и даље у истом положају и почиње да је псује. Гура је од себе и не жели да јој дозволи да јој приђе. Након пар минута се смирује, схвата где је и види да је то њена ћерка. Узима кашичицу, пије уље и враћа се на спавање. Најгоре је прошло
. Од кад је мајка кренула да прима хемотерапије након операције, све се погоршало. Какав би јој живот био да се ништа од овога не дешава, да је ово све један сан? Шкрипа паркета је враћа у стварност. Види сестру на вратима која се од мајчиног претходног комешања пробудила. Види јој страх у очима, зна да не сме да јој дозволи да спава сама. Ставља је на крај кревета, лежи она, па мајка. Њих три, свака са својом битком, а опет само једна свесна свог постојања. Остала су јој још 3 сата до буђења за школу, морала је да заспи, и јесте. Учинило јој се као трептај, осетила је малу топлу руку како је дрма. Сестра је буди. Схвата да је мајци опет лоше, искаче из кревета и додаје јој онај исти лавор да мајка повраћа. Осећа катастрофалан смрад, необичан за обично повраћање, ал навикла је, више ништа није обично. Просипа садржај лавора, спира лавор и враћа га поред мајчиног кревета. Мајка је гледа и тера њу и сестру из кревета. У том моменту долази ћале из ноћне, улази у собу и пушта је да оде са сестром у своју собу да спава. Схвата да има још мање од сат времена, а зраци сунца су увелико продрли кроз ролетне. Опет једва хвата сан. Осећа пољубац, овај пут је било грубо, види ћалета, пита се шта се дешава, види осмех на његовом лицу и покушава да прочита речи с његових усана, враћа се у сан, а у магли чује :,,Сине, срећан рођендан!'' . Овај пут је било јутро, када је почела да плаче.
Komentari
Ako mi ikad zatreba neki sastav na temu rođendan, znam gde mogu da ga nađem.
Па драго ми је ,истинито је искуство. :)
- (
sleng +
(....KrajsleR...)
sleng +Slatko se nasmejah!
Sem što je prepuno grešaka, ne vidim svrhu postovanja ovakvih tekstova na sajtu.
super kratez
Увелико је прошло дванаест сати. Уморно је затворила исцепану свеску, завршила је с' учењем и кренула је да се спрема за спавање. Сви спавају. Био је хаос, прва је смена у школи, ујутру не би имао ко да распреми, тако да је распремала и спремала се за кревет и уједно паковала свеске за школу. Иначе, спава са малом сестром, иако су обе имале свој кревет. Вечерас је сцена другачија. Мајка је болесна, има тумор. Ћале је радио ноћну, тако да је вечерас спавала са мајком. Од учесталог не спавања почела је глава да је боли. У купатилу се срушила у својој немоћи. Брзо је схватила где је ,шта је и у којој је ситуацији и скапирала је да психичку слабост себи не сме да дозволи. Устала је са хладних плочица, умила се, и упутила се поред мајке у кревет.
Пролеће је, неуобичајено је хладно. Покриле су се јорганом. Батерија на телефону јој је била празна, ставила га је на пуњење близу себе. Била је преуморна, а опет није могла да заспи. Дуго је лежала и постављала је себи питања као и свако вече. Почела је да плаче, ноћ јој је то дозвољавала. У себи се гушила, није смела себи да дозволи да плаче на глас, да не би, не дај Боже, пробудила мајку. Трудила се да не попије лек за болове, као што је радила свако вече. Чује мајчино кашљање, гушење и осећа како устаје. Таман је на време хвата , враћа у кревет и из лавора вади ледени пешкир и ставља јој на врело чело. Опет гори. Полако је буди и усправља је. Увек је уплаши тај рез на глави. Не свесна где је , мајка почиње да бунца. Да не би кренула негде, она брзо трчи да јој дохвати уље. Мајка је и даље у истом положају и почиње да је псује. Гура је од себе и не жели да јој дозволи да јој приђе. Након пар минута се смирује, схвата где је и види да је то њена ћерка. Узима кашичицу, пије уље и враћа се на спавање. Најгоре је прошло
. Од кад је мајка кренула да прима хемотерапије након операције, све се погоршало. Какав би јој живот био да се ништа од овога не дешава, да је ово све један сан? Шкрипа паркета је враћа у стварност. Види сестру на вратима која се од мајчиног претходног комешања пробудила. Види јој страх у очима, зна да не сме да јој дозволи да спава сама. Ставља је на крај кревета, лежи она, па мајка. Њих три, свака са својом битком, а опет само једна свесна свог постојања. Остала су јој још 3 сата до буђења за школу, морала је да заспи, и јесте. Учинило јој се као трептај, осетила је малу топлу руку како је дрма. Сестра је буди. Схвата да је мајци опет лоше, искаче из кревета и додаје јој онај исти лавор да мајка повраћа. Осећа катастрофалан смрад, необичан за обично повраћање, ал навикла је, више ништа није обично. Просипа садржај лавора, спира лавор и враћа га поред мајчиног кревета. Мајка је гледа и тера њу и сестру из кревета. У том моменту долази ћале из ноћне, улази у собу и пушта је да оде са сестром у своју собу да спава. Схвата да има још мање од сат времена, а зраци сунца су увелико продрли кроз ролетне. Опет једва хвата сан. Осећа пољубац, овај пут је било грубо, види ћалета, пита се шта се дешава, види осмех на његовом лицу и покушава да прочита речи с његових усана, враћа се у сан, а у магли чује :,,Сине, срећан рођендан!'' . Овај пут је било јутро, када је почела да плаче.Izbriši samo ovaj deo i dobra defka.
Hahahahahah ne -
koji kurac ovo ima veze sa rođendanom? sad treba da se sažalimo na istinit tekst i iz milosti damo plus? mršte sa vukajlije
- (Уморно је затворила исцепану свеску, завршила је с' учењем и кренула је да се спрема за спавањезавршила је с' учењемс'
Ja ne znam, zbog što ti treba apostrof ?
- Ls
trebalo je 'sučenjem
meni je simpatičan naslov latinicom, a "defka" na ćirilici... pravopis vrlo dobar, ideja odlična, mož' u odabrane!!!
- Ls
dutjas to je tako
ne može naslov da bude na ćirilici - Leteća sabljarka
dutjas to je tako
ne može naslov da bude na ćirilicirodjo, nisi skapirao :)