Sad poleti Betmen
Легендарна реченица некрунисаонг краља уличних вицева, која се временом устоличила као убер готивна поштапалица. Унередио се, објесио се, купио Југа, прошо ко Тошић, дошла му ташта за викенд... суштински попушио фору.
-Торима дај неку кинту на зајам. Оћу дидем смалом на Ноћ вјештица. Треба ми за костим Супермена.
- Јел' то опет баба организује 50 година матуре, па идеш на Ноћ вјештица, а? Немој да бринеш, слободно се тако појави. Са том ирокезом на глави мош ладно проћ ко папагај капетана Куке.
- Дај мојне да си Робен. Јесмо буразери или нисмо. Вратим. Свега ми.
- На несрећу, јесмо. Кад се сјетим да сам молио маму да ми роди бату а не секу дође ми да сам себи стиснем шамарчину. И који дио, конкретно, ниси схватио? Недам и немам – немам и недам. Немој да ми манервишеш око телевизора. Макн се.
- А имаш за тета Сашку. Њој мош дават, а? Мислиш да не знам. Има да те одрукам Таји, ако ми не даш кинту, само тако. Шчуо!
- Је ли Мохиканац, јес извадио ону потврду да си редован студент?
- Јесам, шо!?
- Да ти успут овјеримо здравствену.
:ШЉАААС, ТУУП, ШЉАААС: ... Сад полети Бетмен!
Ео, сад ти неће требати кинта за костим. Појави се ко жртва физичког напада Ненада Чанка. Шчуо ти мене!? Опааа!
