Миша је промашио бус, избацили су га из буса у Пичковцима и улази у кафану док не наиђе следећи. Ко у вестерну кад индијанац дебилчина залута у каубојски салун, тако и Миша својим присуством изазива моментални прекид шаргијања и пиздарије, потпуна тишина....

Конобар: Помоз' Бог! Извол'?
Миша: Еспресо...
Гост: Шта рече?
Конобар: Шут' коње, господин је из иностранства. Оувај... не причала италијано, стиже једна љута!
Миша: ?
Конобар: Домаћа, ја пеко.
Миша: Ако мора нешто алкохолно, ја бих ипак чашу вина...
Конобар: Па што не вичеш да си наш? Стиже винце, очи моје лијепе.
Гост: Слушај вамо мали да ти чича нешто каже. Видиш ову слику на зиду? (показује на Титину слику) Видиш? Е, то ти је индијанац што је измислио струју. Једном давно јутрос око 10 сати живио је са својом женом неђе у пички материној са својом скво. Толико ју је волио да је измислио струју, јер му је мука било да гледа жену како се пати са прљавим вешом. То је људина! И чув'о ти је он, дијете моје, тајну струје ко очи у глави, а не ко ови наши из села кад оду на прело. То се само хвали ко је шта урадио, па додају још пола а од пола слажу. Мајко моја, никад од нас Индијанаца неће бити! Ех. Знаш ти да сам у младости јахао на слоновима кроз село, а комшије 'оће пући од муке. Јесте. Знали смо се спустити доле до Дрине па им ја објашњавам да због низбрдице тај крај има највећи хидроенергетски потенцијал, а они избечили очи. Не вјерују ми, синко мој, а знамо се још из Конга. Format c:/
Миша: Господине?!
Конобар: Ма пијана будала, сваки пут кад се уроља крене баљезгати и тако падне под сто... Изволи винце.