Traktat o štiklama
One podižu ženstvenost na viši nivo. Čudno je to, dva parčeta plastike tempiraju percepciju jebozovnosti, ravnopravno ulazeći u vud-beng jednačinu zajedno sa parametrima kao što su odnos bokovi/struk, volumen trepavica i radijus dupetove krivine.
Da, simpa je ta šmizlica u dubokim starkama, a ni ona alt-cava u baletankama nije za bacanje. Ipak, suvereni hod štikli koje ubodima daje takt nadolazećem libidu sigurno je superiorniji od šunjanja u nezgrapnim vukijevkama, zar ne? Svakako, podrazumeva se umeće hoda. U suprotnom će kretanje a-la Gospodin Gegavi u potpunosti anulirati početni kapital i izazvati mešavinu zlobnog podsmeha i sažaljenja.
Nije svaka štikla dobra štikla, da se razumemo.
Pogrešno prateći analogiju, modni moguli rešiše da podignu visinu čitavom đonu. Rezultat je bio poražavajuć, te se ove debelođone bakandže uglavnom daju videti kod mentalno izazvanih skorojevićki i u drugorazrednim pornjavama.
I hiperbola same - normalne štikle, dakle one što ne bi trebalo da pređe dužinu muškosti u kežual stanju, otišla je u pogrešnom pravcu, pa gledamo Cece-vonabi kako se kreću kao na štulama. O deformitetu stopala da ne govorim.
No, no, kaže Ašok Murti, a ja ga, otresajući gadljivost, moram ovoga puta podržati.
Elem, štikle, ali one normalne, volim vas videti na ženskijem. Dajete dozu privlačne neukroćenosti i Medičijevske oholosti, baš prema pionirki koja vas je lansirala međ' žene.
