(Цар Душан се враћа после похода на Византију у Сер и затиче младог краља Уроша како плаче)
Душан: Јаоооо види ко се то нама умацујао.... да цика боницу..
Урош: Ај...ај ћале на зајеб-б-бавај, видиш да ми није лако...
Душан: Ма сто се мени моја мала девојцица умацујаја, а?
Урош: Ћа-а-але, вређаш ми ос-осећања, није ми лако, остав-вила ме девојка...
Душан: (хвата Уроша за руку и усправља га) Море слушај вамо пичкице једна, диш се вамо и пакуј се, идемо сад Мађарима пичку да поломимо, ти бре да ми плачеш овде ко упишуља нека због неке твоје курвице! Ко те роди тако скрнавог, јебем ли јој матер ону бугарску. ХЛАПЕНЕ, ДОЛАЗ' ВАМО!
Хлапен: (улази) ДА, ЦАРЕ!
Душан: Дај овој мојој упишуљи триес пута бичем по табанима, а онда га спреми да води лево крило, време је да му направимо муда кад му већ природа није дала!