Usudio/la bih se da kažem
Dogorelo. Moram da se reagujem iako znam da ću snositi posledice koje neće biti nimalo prijatne. Po srpski rečeno *znam da ću da najebem al' moram da dignem glas, pa kud puklo da puklo*.
Gerontološki centar, Beograd
- Dobar dan. Ja sam premijer Srbije Aleksandar Vučić. Pretpostavljam da ste čuli za mene.
- Iju! Kakav kurčić?
- VUČIĆ, DEDA! Hehehe... Ne čuje čovek...
- Šta se dereš, bre? Nisam ja gluv. Ti si onaj sa spojene prste?
- Jesam, deda. Aj' treba da me slikaju ovi novinari kako radim nešto pametno. Oš jednu partiju šaha?
- Ajde. Nisam igrao od kako je Života umro. Stalno krao figure...
- Ne seri, deda.
- Dobro, sinko. Samo da znaš nisam ti ja Vulin.
- Ćuti i ređaj te figure.
*Tri poteza kasnije*
- Je li, sinko, ti reče da znaš da igraš ovu igru? Usudio bih se da kažem da nemaš blage veze.
- Zezaj, čiča. Skresaću ti ja penziju dvajes' pet posto, pa ćeš da se pušiš.
- Khm, khm... :U bradu: Dunsteru.
- Je l' ti to za mene, čiča?!
- Ne znam, dete, šta govorim. Ja sam star.
