Vilenjak
Čovek koji je povilenio u nekom trenutku svog života. Da l' je to došlo kao posledica svega što se u tom rabu božijem nakupilo ili je taj zvrk-gen oduvek bio tu i samo je čekao pravu priliku da proključa, to uopšte nije bitno. Jedino je bitno da je protagonista ove priče došao do tog stadijuma psihičkog stanja, da ga ljudi iz najbliže okoline više i ne prepoznaju. A, bio je kul lik.
"Đole, vide li ti negde Raku? Nema ga nešto na basketu već duže vreme, nema ko vodu da nam donosi."
"Mile, ti nisi čuo? Pa, Raka se preselio u Kovin još pre tri meseca?"
"Da se nije oženio"
"Ma, kakvi bre! U ludari je tamo."
"Što? Kako to?"
"Povilenio čovek, kvrcnulo mu nešto jednog dana, pa je uzeo ćaletovu kašikaru što ju je doneo sa ratišta, odneo je na faks i izvukao iglu kod onog profana što ga je već 5 puta obarao. Još je bilo puno đaka, a na vratima Raka. Mo'š misliti kakav je haos napravio."
