Vukova putešestvija
Гором ходи Вуче Караџићу,
Гором ходи Вуче, а не шушка,
Водом иде Вуче, а не пљуска.
Гором ходи, те се уморио,
Сједе под бор Караџићу Вуче,
Те он вади плајваз и артију,
Записује све у десетерцу.
Записује о Косовском боју,
Југ Богдану, девет Југовића,
И о силном Краљевићу Марку.
Записује, а зло му се пише,
Накав вјетар дуну са планине,
Однесе му по гори папире,
све папире, и од гуске перо.
Поче 'соват Караџићу Вуче,
Кренуо је од праисторије,
па он сује до дана данашњег,
јербо му је с папирима силним,
вјетар уз'о до тријес перпера,
разасу их по горици црној.
А перпере Вуче намјерио,
намјерио у Цетињску штампу
да му прву књигу о'штампају,
да се има чиме похвалити
старој мајци и многој родбини.
Проговара Вуче Караџићу:
"О јебем ти до три миле мајке,
и куд дуну када ми не требаш,
и папире куда сам вадио.
Ој горице, црном се назвала
што ли си ми папире узела."
И оста јој за вијека име,
За вијека Црна Гора оста.
Komentari
Аој Лукче, ноторна шлихтаро,
те се шлихћеш Партизанки Младој,
Партизанки, главној учитељки
и зборнице лидерки васцеле,
не би ли се Лукче умилио
и победу себи придобио,
све клевећућ’ Караџића Вука,
замећући шегу на ћопавца
и његове лингвистичке труде.
За живота Вуче се мучио,
ни по смрти покоја не нађе.
Двапут су му коске преметали
и од гроба до гроба шетали,
спрдали се личношћу и делом,
све налазећ’ мане свакојаке.
К’о да није Вуку доста мука,
Ево њему и Зелена Лука!*Дисцлаимер: садржај не одражава нужно став аутора.*
- A
Koliko još traje takmičenje?
- A
Hvala :)
- A
Jesu li stihovi bili zadatak, ili...?
