Па да, то ти кажем. Да је наставило како је кренуло, сада не би седели у кафани већ би се пренапијали и пренаједали код мене. Значи да не верујеш који сплет догађаја, ја помислио да сањам! Чекај само да наручим. ПЕЦО! ДАЈ ОВДЕ ДВА УОБИЧАЈЕНА И ВИДИ 'ЛЕБА ТИ ЈЕ Л' ПРОВРИЛА ТА ВОДА, КАФУ НИСАМ ПОПИО ОД СИНОЋ! Чек де су ми пљуге...
    Е тако. Види сад, био ја јуче, као што и знаш, на онај рођендан у град. Ма код Алексе, сећаш га се, ишао са нама до бомбардовања у разред, вук'о је у леву страну кад иде. Е тај! Иш'о колима тамо јеби га, воз редован ко меца шизофреничарки, а бус би брже стигао да иде у рикверц. Колима. Сам. Попио тамо 6-7 пива, појео богаоца, све мислим да ме не увате они пандури кад се будем враћао, зато сам и ишао тим путем...
    О ПЕЦО ЛЕБА ГА ЈЕБО ОСТАВИ ИМ САД ТИКЕТЕ ДАЈ ПИВО И КАФУ! Било око 2 ујутру. Станем да пишам код Лехела па продужим право, избијем на Лукино село и скренем ка Зрењанинском путу и да видиш чуда! Онај пут, гори него летњи, нема га ни у навигацији. Све неке џомбе, рупе, овај наш је, бре, авионска писта. Видим ја нешто на сред пута. Зечеви. Јеботе, сетим се да се они истрипују кад кола тако виде, а вероватно ту кола нису прошла од кад се Тито руково са Кенедијем. Стоје на сред пута и јебу се, јебе Дуле, не вади га! Ја стајем, укључим и магленке да их додатно истрипујем и узмем ону офојну испод седишта, што пајам патоснице њоме налупам зечеве и ркнем их у гепек. Солидни примерци оно, нисам видео да има таквих. Ма какви бре ти кунићи, то је ништа, ово ти је Душко Дугоушко пута два плус сваком још дуплираш тежину. Од ногу до ушију метар и двајест! Па наравно да се нису померали кад их заслепила кола! Него пази даље. Наставим лепо кроз Ечку и сад... Добро, прецртаћемо једном то Е, да остане ЧКА. Слушај даље! Е ПЕЦО БОГ ТЕ БЛАГОСЛОВИО! Чек да сркнем кафу! ...
    Него, возим ја даље, већ на нашем путу, 13 км правца само таквог! Таман хтео да распалим гашчину, знам напамет где је која рупа, кад оно зелен прслук. Откуд прашинари на нашем путу, то није било још од кад је Бекрија преполовио трактор кад је плугом закачио неку стену, будала. Па биле су ту планине. Пре 100 000 000 година! Да. Да ти наставим. Видим ја онај СТОП што ми маше. Шта ћу, станем. Нећу се ваљда по атару вијати са будалама, имају Ниву, ја у овом говнету, низак је, не може он то. Изађем, запалим пљугу из одма! Смрдим на ракију, што је добра ракија на рођендану била! 5-6 комада сам ексирао! Елем: Добар дан - Добар дан. То јест вече. Да дувам - нећу. Што нећу, па као оно, водите ме да вадим крв. Добро неће, цимање им, бла бла бла... Ту се препиремо, што ми раде магленке, јел оћу да неко погине... Видим ја немају паметнија посла, пизде и они што су их бацили у недођију. Каже мени оно говно глупаво да отворим гепек! И шта ћу, јебеш и зечеве и све... Кофискују они мени. Као, да се „нађемо“. Нашли их након обрачуна оружаног да их нађу... Напишу ми казну за магленке, као, мора нешто, кад сам већ стао... Боље да нисам! Ето.

Три године у лов са овим шабанима и увек ми га неко састрели пре него ја! ТРИ ГОДИНЕ! Таман први зечеви да падну, конфискује народна власт! Буди сад паметан!

И тако замало да једемо паприкаш. Знам ја да дерем. Комшија ме научио.