Профи жицкароши. На први поглед изгледају као просечан студент Филозофског факса у БГ-у - подрпани, необријани, чупави, од асесоара имају дволитру, али се претпоставља да нису студенти Филозофског, или су, пак, некад били, па баталили, или су дипломирали, па постали социјални случај, као и већина студената рецимо социологије. Свакако исти пимпек. Е, а зашто жицкају баш на платоу? Зато што, под један - кад ужицкају нешто, могу да купе пиво и одмах се придруже осталим згубиданима који од јутра до мрака, а и између, блеје по клупама поред споменика Његошу, и расправљају о битним животним питањима, а под два - зато што се на платоу, поред Сервантеса налази трафика која вероватно остварује највећи промет у Европи, можда и шире. Вероватно за сат времена убере више кинте него сви бутици у Делта Ситију заједно. Испред трафике је у сваком тренутку ред од најмање четворо људи и то је прилика да се узме неки динар и докаже се знање покупљено на Филозофском, јер прави жицкарош са платоа је добар психолог. Он ће умилним гласићем три минута док стојиш у реду да те мољака за два'ес кинти све док се не смориш и смилујеш се, иако му у нормалним околностима не би дао.