A nisam mogao znati...nikako. Na prvi pogled nije izgledalo strašno. Ne baš kao neke koje sam imao priliku da vidim ali bio sam zadovoljan. A možda i bolje, tek sada vidim koliko mi znači.

Sedeo sam za šankom delimično pijan, mrzeći po malo i vinjak i pljuge. U ogledalu iza šanka mogao sam videti njen odraz. Uhvatio sam momenat dok je na kratko bila sama i rešio da joj priđem. *Izvini ako smetam*, rekoh joj, *ja sam samo tu da vreme brže proleti. Vidim da si sama pa ću ti praviti društvo dok se drugarice ne vrate*. Samo se nasmejala i klimnula glavom. Upoznali smo se i nastavili razgovor toliko zagledani jedno u drugo i zadubljeni u priču da nismo ni primetili kada su došle drugarice. Malo kasnije sam video da su tu i rešio da ih ostavim ali nije dozvolila. Nastavili smo razgovor. Mogli smo satima tako stajati i gledati se. Na kraju mi je tako blizu prišla da sam mogao osetiti njen dah na vratu. Kao da se ceo svet vrteo oko nas a ceo moj svet oko nje. Prstima sam joj nežno dodirnuo usne a onda ih poljubio dok su prsti lagano prolazili kroz njenu kosu i zavrili na njenim kukovima. Osetio sam kako drhti. Citirao sam Sašu Kovačevića i ni sekund nije razmislila kada sam rekao *idemo do mene*.
Ko da ženu nikad nisam video navalio sam da skidam garderobu sa nje dok me izbezumljeno gledala. Ne boj se, neću ti ništa. Ako preteram, kaži. Samo je klimnula je glavom. I poput rasnog jebača probao sam da joj otkopčam brus jednom rukom. Nisam uspeo a ona se samo nasmejala. *Neka, ja ću*, rekla je. Ostah ukopan u mestu... Pored anđeoskog lica i savršenog struka i ogromne bulje nešto je moralo da me razočara. Grudi...iz profila kao zrno graška. Koliko god se trudio da izgledam kao da mi to ne smeta, mislim da je primetila. Ali nije joj to smetalo, valjda zato što me je toliko želela.

I pored toga nastavili smo da se viđamo. Vremenom mi je sve manje smetalo. Čak mi se čini da su sada i malo veće.